Тригонометријске функције

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Тригонометријске функције су функције угла. Добиле су име по грани математике која их користи за решавање троуглова, а која се назива тригонометрија.

Када је угао, дакле аргумент ових функција реалан број, тада су то функције равнинске тригонометрије: синус и косинус, од којих се изводе све остале. Од осталих основних функција угла често су у употреби тангенс, па и котангенс, затим, мало ређе се срећу косеканс и секанс, и коначно најређе синус версус и косинус версус. Када је угао комплексан број тада функције угла могу прећи у хиперболичке функције.

Инверзне тригонометријске функције зову се циклометријске функције и аркус-функције, тј. функција-1.

Дефиниције

Сл.1. Тригонометријски троугао

Основне тригонометријске функције синус, косинус и тангенс се обично дефинишу помоћу правоуглог троугла, слика десно.

x=r⋅cos⁡ϕ,y=r⋅sin⁡ϕ,yx=tg⁡ϕ.

Позитиван математички угао има супротан смер од казаљке на сату, слично као и кретање Сунца у односу на сунчеву сенку на слици 2.

Тригонометријска кружница

На слици (3) доле је кружница полупречника један са центром у исходишту, тј. x2+y2=1, која се зове тригонометријска кружница.

У следећој дефиницији и теореми (1), тангенс и котангенс (б) се у англосаксонским земљама означавају tan и cot, косеканс (в) се и код нас означава cosec.

Сл.3. Тригонометријска кружница
Сл.3. Тригонометријска кружница
Дефиниција 1

Тригонометријске реалне функције угла φ дефинишу се једнакостима

(а) cos2ϕ+sin2ϕ=1, синус и косинус су реални бројеви;
(б) tg⁡ϕ=sin⁡ϕcos⁡ϕ,ctg⁡ϕ=cos⁡ϕsin⁡ϕ, тангенс и котангенс;
(в) sec⁡ϕ=1cos⁡ϕ,csc⁡ϕ=1sin⁡ϕ, секанс и косеканс.
(г) vercos⁡ϕ=1−sin⁡ϕ,versin⁡=1−cos⁡ϕ, косинус версус и синус версус.

Функције (в), а нарочито (г) ретко срећемо.

Теорема 1
(а) OA‾=cos⁡ϕ,OC‾=sin⁡ϕ, косинус и синус;
(б) BE‾=tg⁡ϕ,FG‾=ctg⁡ϕ, тангенс и котангенс;
(в) OE‾=sec⁡ϕ,OG‾=csc⁡ϕ, секанс и косеканс.
Доказ
Тачка Т са слике 1. овде (сл.2.) је тачка D.
(а) Следи непосредно због полупречника r = 1.
(б) Уочимо сличне троуглове ΔEBO∼ΔDAO, одакле BE‾:OB‾=AD‾:OA‾, тј. BE‾:1=sin⁡ϕ:cos⁡ϕ; уочимо сличне троуглове ΔGFO∼ΔOAD, одатле FG‾:FO‾=OA‾:AD‾, тј. FG‾:1=cos⁡ϕ:sin⁡ϕ.
(в) Из истих сличних троуглова (б) добијамо OE‾:OB‾=OD‾:OA‾, тј. OE‾:1=1:cos⁡ϕ; затим OG‾:OF‾=OD‾:AD‾, тј. OG‾:1=1:sin⁡ϕ.

Крај доказа.

Посебни углови

Овде ће бити анализиране особине вредности тригонометријских функција за посебне углове.

Предзнак

На претходној слици (3) представљен је Декартов правоугли систем координата и тачка D на тригонометријској кружници. Угао BOD = φ може неограничено расти док покретни крак угла (OD) пролази редом кроз први, други, трећи и четврти квадрант, а затим поново по истом кругу. Дакле, угао φ може расти до 360° и даље. При томе се пројекције тачке D на апсцису и ординату увек рачунају као косинус и синус угла φ. То значи да је косинус позитиван када је тачка -{D}- у првом и четвртом квадранту, а да је синус позитиван када је тачка -{D}- у првом и другом квадранту. Детаљно то видимо у следећој табели:

Тригонометријске функције по квадрантима
Квадрант 1. (0°-90°) 2. (90°-180°) 3. (180°-270°) 4. (270°-360°)
синус + + - -
косинус + - - +
тангенс + - + -

Свођење на први квадрант

Лако је преко тригонометријске кружнице или адиционих формула проверити тачност формула за свођење вредности тригонометријских функција на функције углова из првог квадранта:

cos⁡(180o−ϕ)=−cos⁡ϕ,sin⁡(180o−ϕ)=sin⁡ϕ,
cos⁡(180o+ϕ)=−cos⁡ϕ,sin⁡(180o+ϕ)=−sin⁡ϕ,
cos⁡(−ϕ)=cos⁡ϕ,sin⁡(−ϕ)=−sin⁡ϕ.

Функције косинус и синус су периодичне са основним периодом 360°, a функција тангенс је периодична са периодом 180°:

cos⁡(360o+ϕ)=cos⁡ϕ,sin⁡(360o+ϕ)=sin⁡ϕ,tg⁡(180o+ϕ)=tg⁡ϕ.

Период синусне и косинусне функције може се наћи из формуле: T=2πω

Тако је период функције sin⁡2α једнак T=2π2, односно π.

Функције углове већих од 360 степени претходним формулама се своде на функције мањих углова, а затим даље, ако је потребно, на први квадрант, на начин видљив у следећој табели:

β π2+α π+α 3π2+α π2−α π−α 3π2−α 2π−α
sin⁡β cos⁡α −sin⁡α −cos⁡α cos⁡α sin⁡α −cos⁡α −sin⁡α
cos⁡β −sin⁡α −cos⁡α sin⁡α sin⁡α −cos⁡α −sin⁡α cos⁡α
tg⁡β −ctg⁡α tg⁡α −ctg⁡α ctg⁡α −tg⁡α ctg⁡α tg⁡α
ctg⁡β −tg⁡α ctg⁡α −tg⁡α tg⁡α −ctg⁡α tg⁡α ctg⁡α

У општем случају то се може записати овако:

f(nπ+α)=±f(α)
f(nπ−α)=±f(α)
f((2n+1)π2+α)=±g(α)
f((2n+1)π2−α)=±g(α)

Притом је f — произвољна тригонометријска функција, g — одговарајућа јој функција (косинус за синуса, синус за косинус и аналогно за остале функције), а n — цео број.

Вредности тригонометријских функција

Вредности тригонометријских функција приказане на тригонометријској кружници

За неке од углова из првог квадранта се функције лакше израчунавају:

Најчешће вредности тригонометријских функција
ϕ 0° 30° 45° 60° 90°
sin⁡ϕ 0 12 22 32 1
cos⁡ϕ 1 32 22 12 0
tg⁡ϕ 0 33 1 3 ±∞

Један од начина израчунавања ових вредности је приказан у прегледу основних углова. Из табеле се види да су већ код „основних“ углова тригонометријске функције ирационални бројеви и да би слични изрази за друге углове могли бити још сложенији. Једноставнији од тих сложенијих израза био би, на пример sin⁡15o=3−122, и то је најмањи угао чији се синус може представити писањем просте алгебарске комбинације рационалних бројева и коренова. Вековима су тригонометријске вредности записиване у тригонометријске таблице, на 5 до 10 децимала, a у последње време користи се скоро искључиво рачунар или калкулатор.

Вредности тригонометријских функција неких углова које се нешто дужим путем израчунавају дати су у следећој табели:

α π12=15∘ π10=18∘ π8=22.5∘ π5=36∘ 3π10=54∘ 3π8=67.5∘ 2π5=72∘
sin⁡α 3−122 5−14 2−22 5−522 5+14 2+22 5+522
cos⁡α 3+122 5+522 2+22 5+14 5−522 2−22 5−14
tg⁡α 2−3 1−25 2−12+1 5−25 1+25 2+12−1 5+25
ctg⁡α 2+3 5+25 2+12−1 1+25 5−25 2−12+1 1−25

Када тачка -{D}- једном обиђе кружницу пређе пут 2π односно направи 360°. Лук дужине π одговара углу 180° - испружени угао, π/2 је 90° - прави угао, π/3 је 60°, π/4 је 45°, π/6 је 30°, и уопште лук дужине x радијана одговара углу 360x/2π степени. За један радијан, х = 1, добија се угао 57,2957795... степени, тј. у степенима, минутима и секундама 57°17'44,8". Један степен има 60 минута, а једна минута има 60 секунди. Изрази минуте и секунде потичу од латинских речи: -{partes minutae primae}- и -{partes minutae secundae}-, тј. први мали делови и други мали делови. Математички текстови за јединицу угла подразумевају радијан.

Редови

Тригонометријске функције се, такође, могу представљати (бесконачним) редовима:

sin⁡x=x−x33!+x55!−x77!+...=∑n=0∞(−1)nx2n+1(2n+1)!
cos⁡x=1−x22!+x44!−x66!+...==∑n=0∞(−1)nx2n(2n)!

Ови редови се могу употребити и за дефинисање тригонометријских функција комплексног броја z, и хиперболичких функција.

Имајући у виду једнакости tg⁡x=sin⁡xcos⁡x, ctg⁡x=cos⁡xsin⁡x, sec⁡x=1cos⁡x и cosec⁡x=1sin⁡x, у Тејлоров ред се могу разложити следеће функције:

tg⁡x=x+13x3+215x5+17315x7+622835x9+⋯=∑n=1∞22n(22n−1)|B2n|(2n)!x2n−1(−π2<x<π2),
ctg⁡x=1x−x3−x345−2x5945−x74725−⋯=1x+∑n=1∞(−1)n22n|B2n|(2n)!x2n−1(−π<x<π),
sec⁡x=1+12x2+524x4+61720x6+2778064x8+⋯=1+∑n=1∞En(2n)!x2n,(−π2<x<π2),
csc⁡x=1x+16x+7360x3+3115120x5+127604800x7+⋯=1x+∑n=1∞2(22n−1−1)Bn(2n)!x2n−1(−π<x<π),

Графици

Тригонометријске функције се могу графички представити. На следећим сликама су приказани њихови графици:

Графици тригонометријских функција: синуса, косинуса, тангенса, секанса, косеканса, котангенса

Парност

Косинус и секанс су парне функције, док су преостале четири непарне функције:

sin⁡(−α)=−sin⁡α,
cos⁡(−α)=cos⁡α,
tg(−α)=−tgα,
ctg(−α)=−ctgα,
sec⁡(−α)=sec⁡α,
cosec(−α)=−cosecα.

Гранична вредност

Сл.4. Тетива је краћа од лука
Сл.4. Тетива је краћа од лука

На слици (4) лево видимо тетиву DAH‾ која је сигурно краћа од лука DBH^. Тетива је најкраће растојање између две тачке на кружници. Зато је полутетива DA‾ краћа од полулука DB^. Троугао OAD, са оштрим углом φ је правоугли. Прави угао је у темену А, катета ОА износи cos⁡ϕ, катета DA износи sin⁡ϕ, хипотенуза је дужине један. Када је угао у радијанима и 0<ϕ<π2, тада је

Теорема 1
limϕ→0sin⁡ϕ=0,limϕ→0cos⁡ϕ=1.

Доказ: Следи из 0<sin⁡ϕ<DB^=ϕ и 0<1−cos⁡ϕ<AB‾<DB‾<DB^=ϕ. Крај.

Када угао тежи нули преко позитивних вредности, синус је тада позитиван, а негативан је када угао тежи нули преко негативних вредности. Напротив, косинус је у оба случаја позитиван. Из тога произилазе лимеси за котангенс: limx→+0ctg⁡x=+∞,limx→−0ctg⁡x=−∞. Заменом х са комплементним углом добићете одговарајуће лимесе за тангенс.

Сл.5. Тригонометријски круг
Теорема 2
limx→ 0sin⁡xx=1.
Доказ
На слици (5) десно, површина правоуглог троугла OAD мања је од површине кружног исечка OBD, а ова опет мања од површине правоуглог троугла OBE. Назовимо са х угао BOE. Отуда sin⁡xcos⁡x2<x2<tg⁡x2. Поделимо ли ове неједнакости са (позитивним) sin⁡x2, добићемо cos⁡x<xsin⁡x<1cos⁡x, а отуда 1cos⁡x>sin⁡xx>cos⁡x. Са x→0 вреди cos⁡x→1,1cos⁡x→1, па је sin⁡xx→1. Синус је парна функција па је доказ за негативне углове исти. Крај доказа.

Извод

Извод функције f(x) по дефиницији је гранична вредност: f′(x)=limΔx→0Δf(x)Δx=limΔx→0f(x+Δx)−f(x)Δx.

Теорема 3
(а) (sin⁡x)′=cos⁡x,
(б) (cos⁡x)′=−sin⁡x,
(в) (tg⁡x)′=sec2x.
(г) (ctg⁡x)′=−csc2x.
Доказ
(а) Δsin⁡x=sin⁡(x+Δx)−sin⁡x=2cos⁡(x+Δx2)sin⁡Δx2, па је
Δsin⁡xΔx=cos⁡(x+Δx2)Δx2→cos⁡x, када Δx→0 (теорема 2).
(б) Због cos⁡x=sin⁡(π2−x), биће (cos⁡x)′=cos⁡(π2−x)⋅(π2−x)′=−cos⁡(π2−x)=−sin⁡x.
(в) Извод количника (tg⁡x)′=(sin⁡xcos⁡x)′=
=sin′⁡xcos⁡x−cos′⁡xsin⁡xcos2x=cos2x+sin2xcos2x=1cos2x=sec2x.
(г) Извод количника (ctg⁡x)′=(cos⁡xsin⁡x)′=
=cos′⁡xsin⁡x−sin′⁡xcos⁡xsin2x=−sin2x−cos2xsin2x=−1sin2x=−csc2x. Крај доказа 3.

Интеграли тригонометријских функција

Шаблон:Посебан чланак Интеграли неких тригонометријских функција приказани су овде:

    f(x)     f′(x) ∫f(x)dx
 sin⁡x  cos⁡x  −cos⁡x+C
 cos⁡x  −sin⁡x  sin⁡x+C
 tan⁡x  sec2x=1+tan2x −ln⁡|cos⁡x|+C
 cot⁡x  −csc2x=−(1+cot2x) ln⁡|sin⁡x|+C
 sec⁡x  sec⁡xtan⁡x ln⁡|sec⁡x+tan⁡x|+C
 csc⁡x  −csc⁡xcot⁡x  −ln⁡|csc⁡x+cot⁡x|+C

Друге особине

Преглед скоро свих особина тригонометријских функција које се тичу решавања троуглова дат је у прилогу: равнинска тригонометрија.

У посебном прилогу могу се пронаћи докази за адиционе формуле, где спадају и формуле за двоструке углове, затим половине углова, те представљање збира и разлике тригонометријских функција помоћу производа и обратно, и изражавање осталих тригонометријских функција помоћу тангенса половине угла.

Такође, у посебном прилогу се налазе тригонометријске једначине.

Тригонометријске функције као решења диференцијалних једначина

Тригонометријске функције косинус и синус могу се представити као решења диференцијалне једначине:

d2dφ2R(φ)=−R(φ),

са почетним условом cos⁡(0)=sin′⁡(0)=1.

 cos″⁡x=−cos⁡x,
 sin″⁡x=−sin⁡x.

Тригонометријске функције као решења функционалних једначина

Функције косинус и синус се могу одредити као непрекидна решења система функционалних једначина:

{f(x+y)=f(x)f(y)−g(x)g(y)g(x+y)=g(x)f(y)+f(x)g(y)

Инверзне тригонометријске функције

Шаблон:Посебан чланак Инверзне тригонометријске функције су -{arcsin}- x (аркус синус икс), -{arccos}- x (аркус косинус), -{arctg}- x (аркус тангенс), -{arcctg}- x (аркус котангенс). Оне су инверзне тригонометријским функцијама -{sin}- x (синус икс), -{cos}- x (косинус), -{tg}- x (тангенс), -{ctg}- x (котангенс). Префикс аркус потиче од латинске речи -{arcus}- - лук, угао. Називају се још и циклометријским функцијама.

za−π2≤y≤π2,y=arcsin⁡xakox=sin⁡y;za0≤y≤π,y=arccos⁡xakox=cos⁡y;za−π2<y<π2,y=arctan⁡xakox=tan⁡y;za−π2≤y≤π2,y≠0,y=arccsc⁡xakox=csc⁡y;za0≤y≤π,y≠π2,y=arcsec⁡xakox=sec⁡y;za0<y<π,y=arccot⁡xakox=cot⁡y.

Примена у физици

Примена тригонометрије и тригонометријских функција у физици је јако велика.

Тако се на пример прилично користе у анализи простирања таласа, описивању хармонијских осцилација као периодичног кретања, представљања наизменичне струје итд.

Види још

Шаблон:Тригонометријске и хиперболичке функције Шаблон:Подножје