Секанс
Шаблон:Функција Секанс је тригонометријска функција изведена из функције косинуса.
Дефиниција гласи:
Веза са косекансом
док је Питагорин идентитет, идентитет заснован на Питагориној теореми, који повезује тригонометријске функције
Као и остале тригонометријске функције и секанс представља однос између двеју страница правоуглог троугла. Секанс је однос хипотенузе и налегле катете.[1] (Сл.1.)
![]() |
На тригонометријском кругу је вредност секанса једнака величини следеће дужи
|
|
| степени | 0° | 30° | 45° | 60° | 90° |
|---|---|---|---|---|---|
| радијана | 0 | ||||
Репрезантација функције
Представљање функције у виду Тејлоровог реда у околини тачке
односно уопштено
где су у формули Ојлерови бројеви.
Могуће је такође представити и у виду
Особине функције
Детаљном анализом се могу утврдити карактеристичне особине функције.
- Област дефинисаности функције:
- функција је дефинисана у скупу реалних бројева , сем у пребројиво много тачака где има прекиде
- Област вредности функције:
- функција узима вредности у опсегу реалних бројева, сем у области -1 до 1
- Парност
- функција је парна
- Периодичност
- функција је периодична са основном периодом 2π
- Асимптоте
- функција има вертикалне асимптоте у тачкама
- функција нема хоризонталне и косе асимптоте
- Нуле функције
- функција нема нуле
- Монотоност функције
- Екстремуми
- нема глобални екстремум
- локални минимум
- локални максимум
- Конвексност и конкавност функције
- функција је конвексна у интервалу
- функција је конкавна у интервалу
- Превојне тачке
- функција нема превојне тачке
Извод функције
Први извод функције је
Интеграл
Неодређени интеграл функције
Историја
Први пут се скраћеница -{sec}- појављује 1626. године у књизи Албера Жерара о тригонометрији.[2]
Извори
Спољашње везе
Литература
- Бронштајн, Семендјајев, Справочник по математике дља инжењеров и учахчихсја втузов, Москва, »Наука«, 1980

