Извод

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
График функције, нацртан црном, и тангентна линија те функције, нацртана црвеном. Нагиб тангенте према -{x}--оси је једнак изводу функције у означеној тачки.

У математичкој анализи, грани математике, извод је мера како (колико брзо) функција мења своје вредности када јој се улазне вредности мењају. Извод криве у некој тачки представља коефицијент правца тангенте дате криве у тој тачки.

Извод функције -{f(x)}- у тачки a се дефинише као:

f(x)|x=a=limΔx0f(a+Δx)f(a)Δx

уколико лимес постоји. Иначе, извод можемо схватити и као линеарни оператор.

Поступак проналажења извода функције се назива диференцијацијом. Диференцијација процес обратан у односу на интеграљење.

Запис извода

Лајбницова нотација

Симболе dx, dy, и dydx је осмислио Готфрид Вилхелм Лајбниц године 1675. Још се често користи када се функција Шаблон:Nowrap гледа као однос зависних и независних променљивих. У том случају се први извод обележава као

dydx,dfdx, или ddxf,

и некада се гледао као инфинитезимални количник. Изводи вишег реда се обележавају нотацијом

dnydxn,dnfdxn, или dndxnf

за n-ти извод функције y=f(x). Они представљају скраћени запис поновног вршења оператора извода, пример:

d2ydx2=ddx(dydx).

Са Лајбницовом нотацијом можемо записати извод функције y у тачки x=a на два начина:

dydx|x=a=dydx(a).

Лајбницова нотација дозвољава прецизирање променљиве по којој се врши извод, што је битно у парцијалним изводима. Такође олакшава памћење формуле за извод сложене функције

dydx=dydududx.

Лагранжова нотација

Најчешћи начин записивања извода је користећи Лагранжову нотацију која користи ознаку прим ('), тако да је извод функције f записан као f. Слично, други и трећи изводи се обележавају:

(f)=f   и   (f)=f.

Да би се означио ред извода изнад 3, неки аутори користе римске бројеве у натпису, а неки арапске бројеве у заградама:

fiv   или   f(4).

n-ти извод се означава као f(n), овај запис се користи када се говори о изводу као о сопственој функцији.

Њутнова нотација за диференцијацију (такође звана тачкасти запис за диференцијацију) ставља тачку преко зависне променљиве. Односно, ако је y функција од t, тада је дериват od y у односу на -{t}-

y˙

Виши деривати су представљени помоћу више тачака, као у

y¨,y...

Њутнов запис се обично користи када независна променљива означава време. Ако је локација Шаблон:Math функција od t, тада и y˙ означава брзину,[1] а y¨ означава убрзање.[2]

Коришћење извода за цртање графика функција

У свакој тачки, извод је нагиб тангенте на криву. Црвена права је увек тангента плаве криве; њен нагиб је извод.

Изводи су користан алат за испитивање графика функција. Све тачке унутар домена реалних функција које представљају локалне екстремуме имају за први извод нулу. Међутим, нису све критичне тачке локални екстремуми; на пример -{f (x) = x3}- има критичну тачку у -{x = 0}-, али нема ни локални максимум, ни локални минимум у овој тачки.

Други извод функције се може користити за испитивање конвексности функције. Превојне тачке (тачке у којима функција прелази из конвексног у конкавни облик) имају за други извод нулу.

Геометријска интерпретација извода

Ако је функција f диференцијабилна у тачки -{x0}-, онда ће коефицијент правца тангенте криве -{y = f (x)}- у тачки -{T ( x0f (x0) )}-, бити једнака -{tg α = f ' (x0)}-, где је α угао који тангента заклапа са позитивним делом -{x}--осе, а једначина исте тангенте ће гласити:

-{y - y0 = f ' (x0) · ( x − x0 )}-,

где је -{y0 = f (x0)}-.

Једначина нормале у датој тачки Т ће бити:

-{y −y0 = −1/f ' (x0) · ( xx0 )}-

Рачунање извода

Изводи се могу теоретски рачунати по дефиницији у сваком примеру, али се у пракси често користе већ готови рачуни познатијих, једноставнијих функција. Изводи сложенијих функција се рачунају помоћу одређених правила.

Изводи једноставних функција

(xn)=limΔx0((x+Δx)nxnΔx); anbn=(ab)(an1+an2b+an3b2++a2bn3+abn2+bn1)

(x+Δx)nxn=((x+Δx)x)((x+Δx)n1+(x+Δx)n2x+(x+Δx)n3x2++(x+Δx)2xn3+(x+Δx)xn2+xn1)(x+Δx)nxnnΔxxn1

(xn)=limΔx0(nΔxxn1Δx)=nxn1; n - било који број

(ex),= limΔx0(e(x+Δx)exΔx); e=limn(1+1n)n=limh0(1+h)1h

e(x+Δx)exΔx=exeΔx1Δx; eΔx1=hΔx00 => Δx=ln(1+h)

eΔx1Δx=hln(1+h)=1ln(1+h)1h= 1, ln(e) = 1

Коначно: (ex),=ex

(ln(x)),=limΔx0(ln(x+Δx)ln(x)Δx);ln(x+Δx)ln(x)=ln(x+Δxx)=ln(1+Δxx)

ln(x+Δx)ln(x)Δx=1xln(1+Δxx)Δxx; limΔx0(ln(1+Δxx)Δxx)=1

(ln(x)),=1x

(ax),= limΔx0(a(x+Δx)axΔx); a(x+Δx)axΔx=axaΔx1Δx

aΔx1=h => Δx=loga(1+h)=ln(1+h)lna

(ax),=axln(a)

(loga(x)),=limΔx0(loga(x+Δx)loga(x)Δx); loga(x+Δx)loga(x)=loga(x+Δxx)=loga(1+Δxx)

loga(1+Δxx)=ln(1+Δxx)lna

(loga(x)),=1xlna

(sin(x)),=limΔx0(sin(x+Δx)sinxΔx)

sin(α)sin(β)=2sin(αβ2)cos(α+β2)=> sin(x+Δx)sinxΔx=2sinΔx2Δxcos(x+Δx2).Како sinxxx01

(sin(x)),=cosx

(cos(x)),=limΔx0(cos(x+Δx)cosxΔx)

cos(α)cos(β)=2sin(αβ2sin(α+β2)=>

cos(x+Δx)cosxΔx=2sinΔx2Δxsin(x+Δx2)=>

(cos(x)),=sinx

(tan(x)),=(sinxcosx),=(sinx),cosxsinx(cosx),cosx2=sinx2+cosx2cosx2=1cosx2

(cot(x)),=(cosxsinx),=(cosx),sinxcosx(sinx),sinx2= sinx2cosx2sinx2=1sinx2


Таблица извода елементарних функција

Функција f(x) Извод f(x) Функција f(x) Извод f(x)
sinx cosx shx chx
cosx sinx chx shx
tgx 1cos2x thx 1ch2x
ctgx 1sin2x cthx 1sh2x
arcsinx 11x2 Arshx 11+x2
arccosx 11x2 Archx 1x21
arctgx 11+x2 Arthx 11x2
arcctgx 11+x2 Arcthx 11x2
ex ex ax axlna
ln(x) 1x 1x 1x2
logax 1xlna |x| x|x|
x 12x xn nxn1

Извод сложене функције

Дата је сложена функција y=f(u), где је u=g(x)

Извод је једнак производу извода појединачних делова

(fg)(x)=(f(g(x))=f(u)g(x)

Пример:

[sin(x2)]=sin(x2)*(x2)=2xcos(x2)

Особине извода

Збир извода је извод збира

u(x)±v(x)=[u(x)±v(x)]


Извод производа

[u(x)v(x)]=u(x)v(x)+u(x)v(x)

Специјалан случај је извод функције помножене константом

[cu(x)]=cu(x)+cu(x)=0*u(x)+cu(x)=cu(x)


Извод количника

[u(x)v(x)]=u(x)v(x)u(x)v(x)[v(x)]2

Други извод и изводи вишег реда

Други извод се дефинише као извод првог извода:

f(x)|x=a=(f(x)|x=a)


Слично важи и за сваки следећи извод:

f(x)|x=a=(f(x)|x=a)
f(n)(x)|x=a=(f(n1)(x)|x=a)

Види још

Референце

Шаблон:Reflist

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Спољашње везе

Шаблон:Commons category

Шаблон:Математичка анализа Шаблон:Нормативна контрола

  1. Weisstein, Eric W. "Overdot." From MathWorld--A Wolfram Web Resource. Шаблон:Cite web
  2. Weisstein, Eric W. "Double Dot." From MathWorld--A Wolfram Web Resource. Шаблон:Cite web