Ојлерова формула

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Овај чланак објашњава Ојлерову формулу у области комплексне анализе. За Ојлерову формулу у теорији графова и полиедарској комбинаторици видети чланак Ојлерова карактеристика.

Ојлерова формула, која је добила име по швајцарском математичару Леонарду Ојлеру повезује тригонометријске функције са комплексним експонентима, а тврди да за било који реални број -{x}- важи,

eix=cos(x)+isin(x)

где је -{e}- основа природног логаритма, -{i}- имагинарна јединица, а -{cos}- и -{sin}- тригонометријске функције (овде се подразумева да се при израчунавању синуса и косинуса угао -{x}- изражава у радијанима, а не у степенима). Формула важи и ако је -{x}- комплексан број, па, због тога, неки аутори под Ојлеровом формулом подразумевају њену уопштену комплексну варијанту.[1]

Ојлерова формула је свеприсутна у математици, физици и инжењерству. Ричард Фајнман је назвао Ојлерову формулу „нашим драгуљем“ и „најзначајнијом формулом у математици“.[2]

Када је Шаблон:Math, Ојлерова формула постаје Шаблон:Math, што је познато као Ојлеров идентитет.

Историја

Бернули је око 1702. године записао

dx1+x2=12(dx1ix+dx1+ix).

и

dx1+x=ln(1+x),

Наведене једнакости дају увид у појам комплексних логаритмима. Бернули, међутим, није оценио целину. Његово дописивање с Ојлером (који је такође познавао једнакост) показује да није наслутио дубину математичке позадине.

Ојлерову формулу је први доказао енглески математичар Роџер Коутс 1714. године.[3] Он је изнео је геометријски аргумент који се може тумачити (након корекције погрешно постављеног фактора 1) као:[4][5]

ln(cos(x)+isin(x))=ix 

где је -{ln}- природни логаритам, односно логаритам са основом -{e}-.

Ојлер је први објавио једнакост у њеном данашњем облику 1748. године, заснивајући свој доказ на чињеници да су бесконачни редови на које се могу разложити обе стране једнакости међусобно једнаки. Међутим, ниједан од њих није видео геометријско тумачење формуле: представљање комплексних бројева као тачака у комплексној равни ће се појавити у математици тек 50 година касније, захваљујући Каспару Веселу. Ојлер је сматрао природним увођење комплексних бројева много раније у математичком образовању него што се то данас чини. У свом елементарном уџбенику алгебре[6], он их уводи на почетку и затим их користи на природан начин кроз целу књигу.

Дефиниције комплексних експонирања

Експоненцијална функција Шаблон:Math за реалне вредности од Шаблон:Math може бити дефинисана на неколико различитих еквивалентних начина (погледајте карактеризацију експоненцијалне функције). Неколико ових метода може се директно проширити тако да дају дефиниције од Шаблон:Math за комплексне вредности од Шаблон:Math једноставним заменом Шаблон:Math уместо Шаблон:Math и коришћењем комплексних алгебарских операција. Конкретно може се користити било која од три следеће дефиниције, које су еквивалентне. Из напредније перспективе, свака од ових дефиниција може се протумачити као давање јединствене аналитичке континуације од Шаблон:Math на комплексној равни.

Дефиниција диференцијалне једначине

Експоненцијална функција zez је једиствена диференцијабилна функција комплексне променљиве за коју важи

dezdz=ez

и

e0=1.

Дефиниција степеног реда

За комплексни број Шаблон:Math

ez=1+z1!+z22!+z33!+=n=0znn!.

Користећи Д'Аламберов тест, може се показати да овај степени ред има бесконачан радијус конвергенције и стога дефинише Шаблон:Math за свако комплексно Шаблон:Math.

Дефиниција лимита

За комплексни број Шаблон:Math

ez=limn(1+zn)n.

Овде је -{n}- ограничено на позитивне целе бројеве, тако да није упитно шта означава -{n}- степен експонента.

Докази

Анимација доказа употребом Тејлорове серије.

Могући су различити докази формуле.

Кориштење диференцијације

Овај доказ показује да је количник тригонометријских и експоненцијалних израза константна функција, те они морају бити једнаки (експоненцијална функција никада није нула,[7] тако да је ово дозвољено).[8]

Нека је Шаблон:Math функција

f(θ)=eiθ(cosθ+isinθ)

за реално Шаблон:Math. Диференцирајући, добија се применом правила производа

f(θ)=eiθ(icosθsinθ)ieiθ(cosθ+isinθ)=0

Стога је Шаблон:Math константа. Како је Шаблон:Math, онда је Шаблон:Math за свако реално Шаблон:Math, и следи

eiθ=cosθ+isinθ.

Кориштење степених редова

Ово је доказ за Еулерову формулу која користи проширења степеног низа, као и основне чињенице о степенима од Шаблон:Mvar:[9]

i0=1,i1=i,i2=1,i3=i,i4=1,i5=i,i6=1,i7=i

Користећи сада горе поменуту дефиницију степене серије, види се да је за реалне вредности од Шаблон:Mvar

eix=1+ix+(ix)22!+(ix)33!+(ix)44!+(ix)55!+(ix)66!+(ix)77!+(ix)88!+=1+ixx22!ix33!+x44!+ix55!x66!ix77!+x88!+=(1x22!+x44!x66!+x88!)+i(xx33!+x55!x77!+)=cosx+isinx,

при чему се у задњем кораку препознају два члана која су Маклоренови редови за Шаблон:Math и Шаблон:Math. Преуређивање чланова је оправдано, јер је свака серија апсолутно конвергентна.

Кориштење поларних координата

Још један доказ[10] је базиран на чињеници да се сви комплексни бројеви могу изразити у поларним координатама. Стога, за неко Шаблон:Math и Шаблон:Math зависно од Шаблон:Math, важи

eix=r(cosθ+isinθ).

Не праве се претпоставке о Шаблон:Mvar и Шаблон:Mvar; они се утврђују у току доказивања. Из било које дефиниције експоненцијалне функције може се показати да је дериват од Шаблон:Math једнак Шаблон:Math. Стога, диференцијација обе стране даје

ieix=(cosθ+isinθ)drdx+r(sinθ+icosθ)dθdx.

Одузимајући Шаблон:Math за Шаблон:Math и изједначавајући реалне и имагинарне делове у овој формули даје Шаблон:Math и Шаблон:Math. След да је Шаблон:Mvar константа, а Шаблон:Mvar је Шаблон:Math за исту константу Шаблон:Mvar. Иницијалне вредности Шаблон:Math и Шаблон:Math долазе од Шаблон:Math, дајући Шаблон:Math и Шаблон:Math. Тиме се доказује формула

eix=1(cosx+isinx)=cosx+isinx.

Апликације

Примене у теорији комплексних бројева

Ојлерова формула
Тродимензионална визуелизација Ојлерове формуле. Такође погледајте циркуларну поларизацију.

Интерпретација формуле

Ова формула се може протумачити као да је функција Шаблон:Mvar јединични комплексни број, тј. она прати јединични круг у комплексној равни како се Шаблон:Mvar креће кроз реалне бројеве. Овде је Шаблон:Mvar угао који линија која повезује координатни почетак са тачком на јединичној кружници прави са позитивном реалном осом, мерено у смеру супротном од кретања казаљке на сату и у радијанима.

Оригинални доказ је заснован на проширењима Тејлорове серије експоненцијалне функције Шаблон:Mvar (где је Шаблон:Mvar комплексни број) и Шаблон:Math, а Шаблон:Math за реалне бројеве Шаблон:Mvar (погледајте испод). Заправо, исти доказ показује да Ојлерова формула важи чак и за све комплексне бројеве Шаблон:Mvar.

Тачка у комплексној равни може се представити комплексним бројем записаним у картезијанским координатама. Ојлерова формула пружа средство за конверзију између картезијанских координата и поларних координата. Поларни облик поједностављује математику када се користи за множење или степеновање комплексних бројева. Било који комплексни број Шаблон:Math, и његов комплексно конјуговани број Шаблон:Math, могу се записати као

z=x+iy=|z|(cosφ+isinφ)=reiφ,z¯=xiy=|z|(cosφisinφ)=reiφ,

где је

Шаблон:Math реални део,
Шаблон:Math имагинарни део,
Шаблон:Math је магнитуда од Шаблон:Mvar и
Шаблон:Math.

Шаблон:Mvar је аргумент од Шаблон:Mvar, тј. угао између x осе и вектора -{z}- мереног супротно смеру казаљки на сату у радијанима, који је дефинисан до адиције Шаблон:Math. Многи текстови наводе Шаблон:Math уместо Шаблон:Math, али прву једначину треба прилагодити када је Шаблон:Mvar. То је зато што се за било које реално Шаблон:Mvar и Шаблон:Mvar, који нису нула, углови вектора Шаблон:Math и Шаблон:Math разликују за Шаблон:Pi радијана, али имају идентичну вредност за Шаблон:Math.

Употреба формуле за дефинисање логаритма комплексних бројева

Сада, узимајући ову изведену формулу, Ојлерова формула се може користити да се дефинише логаритам комплексног броја. Да би се то урадило, користи се дефиниција логаритма (као инверзни оператор потенцирања):

a=elna,

као и да је

eaeb=ea+b,

Ова два израза су валидна за било који пар комплексних бројева Шаблон:Mvar и Шаблон:Mvar. Стога се може написати:

z=|z|eiφ=eln|z|eiφ=eln|z|+iφ

за свако Шаблон:Math. Логаритмујући обе стране добија се

lnz=ln|z|+iφ,

и то се може користити као дефиниција за комплексни логаритам. Логаритам комплексног броја је стога мултивредносна функција, јер Шаблон:Mvar има више вредности.

Коначно, важе и друга правила експоненцирања

(ea)k=eak,

за које се може видети да важе за све целе бројеве Шаблон:Mvar, заједно са Ојлеровом формулом. То подразумева неколико тригонометријских идентитета, као и Моаврову формулу.

Однос према тригонометрији

Однос између синуса, косинуса и експоненцијалне функције

Ојлерова формула пружа моћну везу између анализе и тригонометрије, и омогућава интерпретацију синусних и косинусних функција као пондерисаних сума експоненцијалне функције:

cosx=Re(eix)=eix+eix2,sinx=Im(eix)=eixeix2i.

Две горње једначине се могу извести додавањем или одузимањем Ојлерових формула:

eix=cosx+isinx,eix=cos(x)+isin(x)=cosxisinx

и решавањем за било косинус или синус.

Ове формуле могу чак послужити као дефиниција тригонометријских функција са комплексним аргументима Шаблон:Mvar. На пример, узимајући Шаблон:Math, добија се:

cosiy=ey+ey2=coshy,siniy=eyey2i=eyey2i=isinhy.

Комплексни експоненцијали могу поједноставити тригонометрију, јер је њима лакше манипулисати него њиховим синусоидним компонентама. Једна од техника је једноставно претварање синусоида у еквивалентне изразе у виду експонената. Након манипулација, поједностављени резултат је и даље реално-вредностан. На пример:

cosxcosy=eix+eix2eiy+eiy2=12ei(x+y)+ei(xy)+ei(x+y)+ei(xy)2=12(ei(x+y)+ei(x+y)2cos(x+y)+ei(xy)+ei(xy)2cos(xy)).

Још једна техника је представљање синусоида у виду реалног дела комплексног израза и извођење манипулација на комплексном изразу. На пример:

cosnx=Re(einx)=Re(ei(n1)xeix)=Re(ei(n1)x(eix+eix2cosxeix))=Re(ei(n1)x2cosxei(n2)x)=cos[(n1)x][2cosx]cos[(n2)x].

Ова формула се користи за рекурзивну генерацију Шаблон:Math за целобројне вредности Шаблон:Mvar и арбитрарно Шаблон:Mvar (у радијанима).

Види још

Референце

Шаблон:Reflist

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Спољашње везе

Шаблон:Commons category

Шаблон:Нормативна контрола

  1. Шаблон:Cite book
  2. Шаблон:Cite book
  3. Sandifer, C. Edward (2007), Euler's Greatest Hits, Mathematical Association of America Шаблон:ISBN
  4. Cotes wrote: "Nam si quadrantis circuli quilibet arcus, radio CE descriptus, sinun habeat CX sinumque complementi ad quadrantem XE ; sumendo radium CE pro Modulo, arcus erit rationis inter EX+XC1& CE mensura ducta in 1." (Thus if any arc of a quadrant of a circle, described by the radius CE, has sinus CX and sinus of the complement to the quadrant XE ; taking the radius CE as modulus, the arc will be the measure of the ratio between EX+XC1 & CE multiplied by 1.) That is, consider a circle having center E (at the origin of the (x,y) plane) and radius CE. Consider an angle θ with its vertex at E having the positive x-axis as one side and a radius CE as the other side. The perpendicular from the point C on the circle to the x-axis is the "sinus" CX ; the line between the circle's center E and the point X at the foot of the perpendicular is XE, which is the "sinus of the complement to the quadrant" or "cosinus". The ratio between EX+XC1 and CE is thus cosθ+1sinθ . In Cotes' terminology, the "measure" of a quantity is its natural logarithm, and the "modulus" is a conversion factor that transforms a measure of angle into circular arc length (here, the modulus is the radius (CE) of the circle). According to Cotes, the product of the modulus and the measure (logarithm) of the ratio, when multiplied by 1, equals the length of the circular arc subtended by θ, which for any angle measured in radians is CEθ. Thus, 1CEln(cosθ+1sinθ) =(CE)θ. This equation has the wrong sign: the factor of 1 should be on the right side of the equation, not the left side. If this change is made, then, after dividing both sides by CE and exponentiating both sides, the result is: cosθ+1sinθ=e1θ, which is Euler's formula.
    See:
    • Roger Cotes (1714) "Logometria," Philosophical Transactions of the Royal Society of London, 29 (338) : 5-45 ; see especially page 32. Available on-line at: Hathi Trust
    • Roger Cotes with Robert Smith, ed., Harmonia mensurarum … (Cambridge, England: 1722), chapter: "Logometria", p. 28.
  5. Шаблон:Cite book
  6. Елементи алгебре Шаблон:Wayback Леонарда Ојлера
  7. Шаблон:Cite book Theorem 1.42
  8. user02138 (-{R|https://math.stackexchange.com/users/2720/user02138}-), How to prove Euler's formula: $e^{i\varphi}=\cos(\varphi) +i\sin(\varphi)$?, URL (version: 2018-06-25): -{R|https://math.stackexchange.com/q/8612}-
  9. Шаблон:Cite book
  10. Шаблон:Cite book Second proof on page.