Степени ред

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

У математици, степени ред (једне променљиве) је ред облика

f(x)=∑n=0∞an(x−c)n=a0+a1(x−c)+a2(x−c)2+a3(x−c)3+⋯

где an представља коефицијент -{n}--тог сабирка, -{c}- је константа, а -{x}- је променљива близу -{c}-. Ови редови се често јављају у виду Тејлорових редова неке дате функције; у чланку о Тејлоровим редовима се могу наћи примери.

Јако често се узима да је -{c}- једнако нули, на пример, када се разматрају Маклоренови редови. У овим случајевима, степени ред има једноставнији облик

f(x)=∑n=0∞anxn=a0+a1x+a2x2+a3x3+⋯.

Овакви степени редови се јављају углавном у анализи, али такође и у комбинаторици (као генераторне функције) и у обради сигнала.

Примери

Сваки полином се лако може изразити као степени ред код тачке -{c}-, мада му је већина коефицијената једнака нули. На пример, полином f(x)=x2+2x+3 се може записати као степени ред око c=0 облика

f(x)=3+2x+1x2+0x3+0x4+⋯

или око центра c=1 као

f(x)=6+4(x−1)+1(x−1)2+0(x−1)3+0(x−1)4+⋯

или око било ког другог центра -{c}-. Степени редови се могу посматрати као полиноми бесконачног реда, мада они нису полиноми.

Формула геометријског реда

11−x=∑n=0∞xn=1+x+x2+x3+⋯,

која важи за |x|<1, је једна од најважнијих примера степеног реда, као и формула експоненцијалне функције

ex=∑n=0∞xnn!=1+x+x22!+x33!+⋯,

и синусна формула

sin⁡(x)=∑n=0∞(−1)nx2n+1(2n+1)!=x−x33!+x55!−x77!+⋯,

која важи за свако реално -{x}-. Ови степени редови су такође и примери Тејлорових редова. Међутим, постоје степени редови који нису Тејлорови редови ниједне функције, на пример

∑n=0∞n!xn=1+x+2!x2+3!x3+⋯.

Негативни степени нису дозвољени у степеним редовима, на пример 1+x−1+x−2+⋯ се не сматра степеним редом (мада јесте Лоренов ред). Слично, разломљени степенови, као што је x1/2 нису дозвољени (види Писеов ред). Коефицијенти an не смеју да зависе од x, стога на пример:

sin⁡(x)x+sin⁡(2x)x2+sin⁡(3x)x3+⋯ није степени ред.

Радијус конвергенције

Степени ред сигурно конвергира за неке вредности променљиве -{x}- (барем за -{x}- = -{c}-) а за остале може да дивергира. Увек постоји број -{r}-, 0 ≤ -{r}- ≤ ∞ такав да ред конвергира кад год је |-{x}- − -{c}-| < -{r}- и дивергира кад год |-{x}- − -{c}-| > -{r}-. Број r се назива радијус конвергенције (или стпен конвергенције) степеног реда; у општем случају, радијус конвергенције је одређен изразом

r=lim infn→∞|an|−1n

или, еквивалентно,

r−1=lim supn→∞|an|1n

(види лимес супериор и лимес инфериор). Брз начин да се израчуна је

r−1=limn→∞|an+1an|

ако овај лимес постоји.

Ред конвергира апсолутно за -{|x - c| < r}- и униформно на сваком непрекидном подскупу {-{x}- : |-{x}- − -{c}-| < -{r}-}.

За -{|x - c| = r}-, се не може у општем случају рећи да ли ред конвергира или дивергира. Међутим, Абелова теорема каже да је сума реда непрекидна на -{x}- ако ред конвергира на -{x}-.

Операције са степеним редовима

Сабирање и одузимање

Када се две функције, -{f}- и -{g}- декомпонују у степени ред око истог центра -{c}-, степени ред збира или разлике функција се може наћи сабирањем или одузимањем члан по члан. То јест, ако:

f(x)=∑n=0∞an(x−c)n
g(x)=∑n=0∞bn(x−c)n

онда

f(x)±g(x)=∑n=0∞(an±bn)(x−c)n

Множење и дељење

Уз исте дефиниције као и горе, степени ред производа или количника функција се може добити на следећи начин:

f(x)g(x)=(∑n=0∞an(x−c)n)(∑n=0∞bn(x−c)n)
=∑i=0∞∑j=0∞aibj(x−c)i+j
=∑n=0∞(∑i=0naibn−i)(x−c)n.

Низ mn:=∑i=0naibn−i је познат као конволуција низова an и bn.

Приметимо, за дељење:

f(x)g(x)=∑n=0∞an(x−c)n∑n=0∞bn(x−c)n=∑n=0∞dn(x−c)n
f(x)=(∑n=0∞bn(x−c)n)(∑n=0∞dn(x−c)n)

а затим се користе горњи изрази, упоређујући коефицијенте.

Диференцирање и интеграција

Ако је функција дата као стпеени ред, она је непрекидна где год конвергира, и диференцијабилна је на унутрашњости овог скупа. Може се диференцирати или интегралити врло једноставно, члан по члан:

f′(x)=∑n=1∞ann(x−c)n−1
∫f(x)dx=∑n=0∞an(x−c)n+1n+1+C

Оба ова реда имају исти радијус конвергенције као и почетни.

Аналитичке функције

Функција -{f}- дефинисана на неком отвореном подскупу -{U}- од -{R}- или -{C}- се назива аналитичком ако је локално задата степеним редом. Ово значи да свако -{a}- ∈ -{U}- има отворену околину -{V}- ⊆ -{U}-, такву да постоји степени ред са центром -{a}- који конвергира функцији -{f(x)}- за свако -{x}- ∈ -{V}-.

Сваки степени ред са позитивним радијусом конвергенције је аналитички на унутрашњости своје области конвергенције. Све холоморфне функције су комплексно-аналитичке. Суме и производи аналитичких функција су аналитичке, као и количници, све док именилац није нула.

Формални степени редови

У апстрактној алгебри, покушава се да се извуче суштина степених редова, без ограничавања на поља реалних и комплексних бројева и без потребе да се говори о конвергенцији. Ово доводи до концепта формалног степеног реда. Овај концепт је од великог значаја у комбинаторици.

Степени редови више променљивих

Степени редови више променљивих су дефинисани на следећи начин

f(x1,…,xn)=∑j1,…,jn=0∞aj1,…,jn∏k=1n(xk−ck)jk,

где је -{j = (j1, ..., jn)}- вектор природних бројева, коефицијенти -{a(j1,...,jn)}- су обично реални или комплексни бројеви, а центар -{c = (c1, ..., cn)}- и аргумент -{x = (x1, ..., xn)}- су обично реални или комплексни вектори. Једноставнија нотација је

f(x)=∑α∈ℕnaα(x−c)α.

Спољашње везе

Шаблон:Калкулус Шаблон:Подножје