Ојлеров идентитет

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Ојлеров идентитет[n 1] је у математици назив за формулу:

eiφ=cos⁡φ+isin⁡φ

која представља везу између тригонометријских функција и комплексних бројева. Број e је Ојлеров број (база природног логаритма), i имагинара јединица комплексних бројева, а φ∈ℝ угао.[3][4][5]

Једначина се први пут појавила у књизи Леонарда Ојлера -{„Introductio“}- објављеној у Лозани (Швајцарска) по коме је и добила име.

Иако је првобитна претпоставка била φ∈ℝ, једначина важи и за φ∈ℂ.

За угао φ=π добија се идентитет

eiπ=−1

или мало другачији облик Ојлеровог идентитета[6][7]

eiπ+1=0

се често назива најдивнијом формулом математике јер повезује фундаменталне бројеве i, π, e, 1, и 0 (нула), основне математичке радње, сабирање, множење и степеновање, и најважнију релацију =, и ништа више.[8][9][10]

Постоји неколико метода којима се може доћи до ове једначине користећи уобичајена својства експоненцијалне функције (извод, мултипликативно својство, и слично). Данас се Ојлеров идентитет често користи како би се за комплексне вредности аргумента z=x+iy прво дефинисала експоненцијална функција:

ex+iy:=ex(cos⁡y+isin⁡y)

а затим се из те дефиниције даље доказују њена основна својства.

Прва метода

Посматрамо функцију:

f(x)=cos⁡(x)+i⋅sin⁡(x)eix

Именилац никада није нула, јер важи:

eix⋅e−ix=e0=1

Ојлеров идентитет тврди да је f(x)=1 за све вредности x.

Прво доказујемо да је функција f(x) константна, односно да је њен извод f′(x)=0 за све x:

Знамо да је извод од eix:

[eix]′=i⋅eix

Следи:

f′(x) =(−sin⁡x+i⋅cos⁡x)⋅eix−(cos⁡x+i⋅sin⁡x)⋅i⋅eix(eix)2
=−sin⁡x⋅eix+i⋅cos⁡x⋅eix−i⋅cos⁡x⋅eix−i2⋅sin⁡x⋅eix(eix)2
=0

f′(x)=0 значи да се функција никада не мења. Да би добили њену вредност довољно је израчунати је за неку вредност по избору, у нашем случају биће то 0:

f(0)=cos⁡(0)+i⋅sin⁡(0)ei0=1+0e0=11=1

Добили смо дакле жељени резултат.

Друга метода

Друга метода се користи редовима за cos⁡, sin⁡ и ex. Знамо да ове три функције можемо написати као:

ex=∑k=02N+1xkk!,    N→∞
cos⁡(x)=∑k=0N(−1)kx2k(2k)!,    N→∞
sin⁡(x)=∑k=0N(−1)kx2k+1(2k+1)!,    N→∞

Из тога следи да eix можемо поделити:

eiφ=∑l=02N+1(iφ)ll!=∑m=0N(−1)mφ2m(2m)!+i∑n=0N(−1)nφ2m+1(2m+1)!

За N→∞ добијамо eiφ=cos⁡(φ)+isin⁡(φ), што је наш тражени резултат.

Математичка лепота

Ојлеров идентитет се често наводи као пример дубоке математичке лепоте.[11] Три основне аритметичке операције се дешавају тачно једном: сабирање, множење и степеновање. Идентитет такође повезује пет основних математичких константи:[12]

Даље, једначина је дата у облику скупа израза једнаког нули, што је уобичајена пракса у неколико области математике.

Професор математике на Универзитету Стенфорд Кит Девлин је рекао: „попут Шекспировог сонета који хвата саму суштину љубави, или слике која открива лепоту људског облика који је много више од површности, Ојлерова једначина сеже у саму дубине постојања“.[16] Пол Нахин, професор емеритус на Универзитету у Њу Хемпширу, који је написао књигу посвећену Ојлеровој формули и њеној примени у Фуријеовој анализи, описује Ојлеров идентитет као устројство „изузетне лепоте“.[17]

Писац математике Констанс Рид изнела је мишљење да је Ојлеров идентитет „најпознатија формула у целој математици“.[18] Бенџамин Пирс, амерички филозоф, математичар и професор на Универзитету Харвард из 19. века, након што је доказао Ојлеров идентитет током предавања, изјавио је да је идентитет „апсолутно парадоксалан; не можемо да га разумемо, и не знамо шта значи, али ми смо то доказали и стога знамо да то мора бити истина“.[19][20]

Анкета читалаца коју је спровео часопис The Mathematical Intelligencer 1990. године назвала је Ојлеров идентитет „најлепшом теоремом у математици“.[21] У другој анкети читалаца коју је спровео часопис Physics World 2004. године, Ојлеров идентитет је повезан са Максвеловим једначинама (електромагнетизма) као „највећа једначина икада“.[22]

Најмање три књиге популарне математике су објављене о Ојлеровом идентитету:

  • Невероватна формула др Ојлера: Лечи многе математичке болести, Пол Нахин (2011)[23]
  • Најелегантнија једначина: Ојлерова формула и лепота математике, Дејвид Стип (2017)[24]
  • Ојлерова пионирска једначина: Најлепша теорема у математици, Робин Вилсон (2018).[25]

Напомене

Шаблон:Reflist

Референце

Шаблон:Референце

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Спољашње везе

Шаблон:Commons category

Шаблон:Подножје


Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „n“, али нема одговарајуће ознаке <references group="n"/>.