Ојлеров идентитет
Ојлеров идентитет[n 1] је у математици назив за формулу:
која представља везу између тригонометријских функција и комплексних бројева. Број је Ојлеров број (база природног логаритма), имагинара јединица комплексних бројева, а угао.[3][4][5]
Једначина се први пут појавила у књизи Леонарда Ојлера -{„Introductio“}- објављеној у Лозани (Швајцарска) по коме је и добила име.
Иако је првобитна претпоставка била , једначина важи и за .
За угао добија се идентитет
или мало другачији облик Ојлеровог идентитета[6][7]
се често назива најдивнијом формулом математике јер повезује фундаменталне бројеве , , , 1, и 0 (нула), основне математичке радње, сабирање, множење и степеновање, и најважнију релацију =, и ништа више.[8][9][10]
Постоји неколико метода којима се може доћи до ове једначине користећи уобичајена својства експоненцијалне функције (извод, мултипликативно својство, и слично). Данас се Ојлеров идентитет често користи како би се за комплексне вредности аргумента прво дефинисала експоненцијална функција:
а затим се из те дефиниције даље доказују њена основна својства.
Прва метода
Посматрамо функцију:
Именилац никада није нула, јер важи:
Ојлеров идентитет тврди да је за све вредности .
Прво доказујемо да је функција константна, односно да је њен извод за све :
Знамо да је извод од :
Следи:
значи да се функција никада не мења. Да би добили њену вредност довољно је израчунати је за неку вредност по избору, у нашем случају биће то :
Добили смо дакле жељени резултат.
Друга метода
Друга метода се користи редовима за , и . Знамо да ове три функције можемо написати као:
Из тога следи да можемо поделити:
За добијамо , што је наш тражени резултат.
Математичка лепота
Ојлеров идентитет се често наводи као пример дубоке математичке лепоте.[11] Три основне аритметичке операције се дешавају тачно једном: сабирање, множење и степеновање. Идентитет такође повезује пет основних математичких константи:[12]
- Број 0, адитивни идентитет.
- Број 1, мултипликативни идентитет.[13][14][15]
- [[pi|Број Шаблон:Mvar]] (Шаблон:Mvar = 3.1415...), основна константа круга.
- [[E (константа)|Број Шаблон:Math]] (Шаблон:Math = 2.718...), познат и као Ојлеров број, који се широко јавља у математичкој анализи.
- [[Имагинарна јединица|Број Шаблон:Math]], имагинарна јединица комплексних бројева.
Даље, једначина је дата у облику скупа израза једнаког нули, што је уобичајена пракса у неколико области математике.
Професор математике на Универзитету Стенфорд Кит Девлин је рекао: „попут Шекспировог сонета који хвата саму суштину љубави, или слике која открива лепоту људског облика који је много више од површности, Ојлерова једначина сеже у саму дубине постојања“.[16] Пол Нахин, професор емеритус на Универзитету у Њу Хемпширу, који је написао књигу посвећену Ојлеровој формули и њеној примени у Фуријеовој анализи, описује Ојлеров идентитет као устројство „изузетне лепоте“.[17]
Писац математике Констанс Рид изнела је мишљење да је Ојлеров идентитет „најпознатија формула у целој математици“.[18] Бенџамин Пирс, амерички филозоф, математичар и професор на Универзитету Харвард из 19. века, након што је доказао Ојлеров идентитет током предавања, изјавио је да је идентитет „апсолутно парадоксалан; не можемо да га разумемо, и не знамо шта значи, али ми смо то доказали и стога знамо да то мора бити истина“.[19][20]
Анкета читалаца коју је спровео часопис The Mathematical Intelligencer 1990. године назвала је Ојлеров идентитет „најлепшом теоремом у математици“.[21] У другој анкети читалаца коју је спровео часопис Physics World 2004. године, Ојлеров идентитет је повезан са Максвеловим једначинама (електромагнетизма) као „највећа једначина икада“.[22]
Најмање три књиге популарне математике су објављене о Ојлеровом идентитету:
- Невероватна формула др Ојлера: Лечи многе математичке болести, Пол Нахин (2011)[23]
- Најелегантнија једначина: Ојлерова формула и лепота математике, Дејвид Стип (2017)[24]
- Ојлерова пионирска једначина: Најлепша теорема у математици, Робин Вилсон (2018).[25]
Напомене
Референце
Литература
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite book, Springer. Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite book
- Crease, Robert P. (10 May 2004), Шаблон:Cite journal [registration required]
- Шаблон:Citation, Mathematical Association of America. Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Citation, Simon & Schuster
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite book. Penguin Books.
- Шаблон:Cite book. Mathematical Association of Americа
- Шаблон:Cite book. Mathematical Association of America.
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite journal
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite journal
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
Спољашње везе
- -{Complete derivation of Euler's identity}-
- -{Intuitive understanding of Euler's formula}-
- -{Weisstein, Eric W. "Euler Formula." From MathWorld--A Wolfram Web Resource.}-
- ↑ Шаблон:Harvnb
- ↑ Шаблон:Cite encyclopedia
- ↑ Шаблон:Cite web
- ↑ Шаблон:Cite book
- ↑ Шаблон:Cite web
- ↑ Шаблон:Citation
- ↑ Шаблон:Cite web
- ↑ Шаблон:Cite book
- ↑ Шаблон:Harvnb
- ↑ Шаблон:Harvnb
- ↑ Шаблон:Cite news
- ↑ Шаблон:Harvnb
- ↑ Шаблон:Cite web
- ↑ Шаблон:Cite web
- ↑ Шаблон:Cite web
- ↑ Шаблон:Cite book.
- ↑ Шаблон:Harvnb xxxii.
- ↑ Reid, chapter e.
- ↑ Шаблон:Cite book
- ↑ Шаблон:Cite book.
- ↑ Шаблон:Harvnb
- ↑ Шаблон:Harvnb
- ↑ Шаблон:Harvnb
- ↑ Шаблон:Harvnb
- ↑ Шаблон:Harvnb
Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „n“, али нема одговарајуће ознаке <references group="n"/>.