Тригонометријски идентитети

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Шаблон:Чишћење

Косинус и синус око јединичног круга.

У математици тригонометријски идентитети су еквивалентни са употребом тригонометријских функција и оне важе за сваку вредност променљивих. Геометријски, они су идентитети који укључују одређене функције једног или више углова. Они су посебни тригонометријски идентитети, они укључују оба угла дужине страна троугла. Само неки су поменути у овом чланку.

Ови идентитеи су корисни када год имамо израз који укључује тригонометријске функције, а треба да буде поједностављен. Битан захтев је интеграција не-тригонометријских функција : уобичајена техника укључује првобитно примену правила супституције на тригонометријским функцијама, и онда поједностављивање резултата интеграла са тригонометријским идентитемиа.

Нотација

Углови

Овај чланак користи грчка слова као што су alpha beta, gamma и theta да представи углове. Неколико различитих јединица су широко распрострањене, уклључујући степене, радијане и градијане :

1 пун круг  = 360 степени = 2π радијана  =  400 градијана.

Следећа табела показује верзију неких од уобичајених углова:

Degrees 30° 60° 120° 150° 210° 240° 300° 330°
Radians π6 π3 2π3 5π6 7π6 4π3 5π3 11π6
Grads 33⅓ grad 66⅔ grad 133⅓ grad 166⅔ grad 233⅓ grad 266⅔ grad 333⅓ grad 366⅔ grad
Degrees 45° 90° 135° 180° 225° 270° 315° 360°
Radians π4 π2 3π4 π 5π4 3π2 7π4 2π
Grads 50 grad 100 grad 150 grad 200 grad 250 grad 300 grad 350 grad 400 grad

Осим ако је наведено супротно сви углови у овом чланку ће бити у радијанима, осим углова који се завршавају симболом степена (°), који су у степенима.[1]

Тригонометријске функције

Примарне тригонометријске функције су синус и косинус угла. Они су понкад скраћене sin и cos.

Синус угла је дефинисан у контексту правог троугла као однос дужина странице која је наспрам угла, подељене дужином најдуже странице троугла, хипотенузе.

Косинус угла је такође дефинисан у контексту правог троугла, као однос дужина страница на којој лежи угао, подељене дужином најдуже странице троугла, хипотенузом.

Тангенс угла је однос синуса и косинуса:

tanθ=sinθcosθ.

Коначно, реципроцна функција sec, csc i ctg су реципрочне синусу косинусу и тангенсу:

secθ=1cosθ,cscθ=1sinθ,cotθ=1tanθ=cosθsinθ.


Инверзне функције

Шаблон:Главни чланак Инверзне тригонометријске функције су делимично инверзне функције за тригонометријске функције. На пример, инверзна функција за синус, позната као 'инверзни синус' или arcsin задивољава

sin(arcsinx)=xfor|x|1

и

arcsin(sinx)=xfor|x|π/2.

Овај чланак користи нотације испод за инверзне тригонометријске функције :

Function sin cos tan sec csc cot
Inverse arcsin arccos arctan arcsec arccsc arccot

Питагорини идентитети

Основна веза између синуса и косинуса су Питагорини тригонометријски идентитет :

cos2θ+sin2θ=1

где Шаблон:Math значи Шаблон:Math и Шаблон:Math значи Шаблон:Math.

Ово се може посматрати као верзија питагорине теореме, и прати једначину Шаблон:Math за пуни круг. Ова једнакост може бити показана и преко синуса и преко косинуса :

sinθ=±1cos2θandcosθ=±1sin2θ.

Повезани идентитети

Дељењем Питагориног идентитета са Шаблон:Math или Шаблон:Math доприноси стварању два идентитета :

1+tan2θ=sec2θand1+cot2θ=csc2θ.

Коришћењем ових идентитета заједно са размерним идентитетима, могуће је изразити било коју тригонометријску функцију у изразима било којих других (све до плус минус знака) :

Each trigonometric function in terms of the other five.[2]
in terms of sinθ cosθ tanθ cscθ secθ cotθ
sinθ= sinθ  ±1cos2θ ±tanθ1+tan2θ 1cscθ ±sec2θ1secθ ±11+cot2θ
cosθ= ±1sin2θ cosθ ±11+tan2θ ±csc2θ1cscθ 1secθ ±cotθ1+cot2θ
tanθ= ±sinθ1sin2θ ±1cos2θcosθ tanθ ±1csc2θ1 ±sec2θ1 1cotθ
cscθ= 1sinθ ±11cos2θ ±1+tan2θtanθ cscθ ±secθsec2θ1 ±1+cot2θ
secθ= ±11sin2θ
1cosθ ±1+tan2θ ±cscθcsc2θ1 secθ ±1+cot2θcotθ
cotθ= ±1sin2θsinθ ±cosθ1cos2θ 1tanθ ±csc2θ1 ±1sec2θ1 cotθ

Историјска стенографија

Све тригонометријске функције угла θ се могу конструисати геометријски у оквиру пуног круга са центром у  O. Многи ови оквири нису више у употреби.

Синус версус, косинус версус и ексекант се користи у навигацији. На пример синус версус формула је коришћена за израчунавање удаљености између два дела свере. Данас се ретко користи.

Name(s) Abbreviation(s) Value[3]
versed sine, versine versin(θ)
vers(θ)
ver(θ)
1cos(θ)
versed cosine, vercosine vercosin(θ) 1+cos(θ)
coversed sine, coversine coversin(θ)
cvs(θ)
1sin(θ)
coversed cosine, covercosine covercosin(θ) 1+sin(θ)
half versed sine, haversine haversin(θ) 1cos(θ)2
half versed cosine, havercosine havercosin(θ) 1+cos(θ)2
half coversed sine, hacoversine
cohaversine
hacoversin(θ) 1sin(θ)2
half coversed cosine, hacovercosine
cohavercosine
hacovercosin(θ) 1+sin(θ)2
exterior secant, exsecant exsec(θ) sec(θ)1
exterior cosecant, excosecant excsc(θ) csc(θ)1
chord crd(θ) 2sinθ2


Симетрија смене и периодичност

Испитивањем пуног круга, пратећа својства тригонометријских функција могу бити утврђени.

Симетрија

Када су тригонометријске функције рефлектоване на одређен угао, резултат је често једна од тригонометријских функција. То нас води до следећих идентитета :

Reflected in θ=0[4] Reflected in θ=π/2
(co-function identities)[5]
Reflected in θ=π
sin(θ)=sinθcos(θ)=+cosθtan(θ)=tanθcsc(θ)=cscθsec(θ)=+secθcot(θ)=cotθ sin(π2θ)=+cosθcos(π2θ)=+sinθtan(π2θ)=+cotθcsc(π2θ)=+secθsec(π2θ)=+cscθcot(π2θ)=+tanθ sin(πθ)=+sinθcos(πθ)=cosθtan(πθ)=tanθcsc(πθ)=+cscθsec(πθ)=secθcot(πθ)=cotθ

Смене и периодичности

Под сменом функције круга неким одређеним углом често је могуће уочити различите тригонометријске функције које показују те резултате у једноставнијем облику. Неки примери овога су приказани сменом функција круга са π/2, π и 2π радијана. Због стила функција је π или 2π, има случајева када је нова функција у потпуности иста као стара без смене.

Shift by π/2 Shift by π
Period for tan and cot[6]
Shift by 2π
Period for sin, cos, csc and sec[7]
sin(θ+π2)=+cosθcos(θ+π2)=sinθtan(θ+π2)=cotθcsc(θ+π2)=+secθsec(θ+π2)=cscθcot(θ+π2)=tanθ sin(θ+π)=sinθcos(θ+π)=cosθtan(θ+π)=+tanθcsc(θ+π)=cscθsec(θ+π)=secθcot(θ+π)=+cotθ sin(θ+2π)=+sinθcos(θ+2π)=+cosθtan(θ+2π)=+tanθcsc(θ+2π)=+cscθsec(θ+2π)=+secθcot(θ+2π)=+cotθ

Збир углова и разлика идентитета

Илустрација адиционе формуле за синус и косинус.
Илустрација адиционе формуле за тангенс.

Шаблон:Такође видети Познате су као адиционе и одузимајуће теореме или формуле. Оне потичу из десетог века и утврдио их је персијски математицар Abū al-Wafā' Būzjānī. Један метод доказивања ових идентитета се поклапа са Еулеровом формулом.

За диаграм адиције угла за синус и косинус, тамна линија са 1 своје дужине је дужине један. Хипотенуза десног угла троугла са углом β са којим даје синус β и косинус β. Косинус β линија је хипотенуза десног угла троугла са углом α тако да има са стране синус α и косинус α и обоје поможено са косинус β. Ово је исто за синус β линију. Уопстено дијаграм може бити коришћен да покаже синус и косинус збира идентитета

sin(α+β)=sinαcosβ+cosαsinβ
cos(α+β)=cosαcosβsinαsinβ

Јер супротне стране правоугаоника су једнаке.

Sine sin(α±β)=sinαcosβ±cosαsinβ[8][9]
Cosine cos(α±β)=cosαcosβsinαsinβ[9][10]
Tangent tan(α±β)=tanα±tanβ1tanαtanβ[9][11]
Arcsine arcsinα±arcsinβ=arcsin(α1β2±β1α2)[12]
Arccosine arccosα±arccosβ=arccos(αβ(1α2)(1β2))[13]
Arctangent arctanα±arctanβ=arctan(α±β1αβ)[14]

Матрична форма

Шаблон:Види такође

Збир и разлика формула синуса и косинуса може бити написана у матрикс форми као :

(cosαsinαsinαcosα)(cosβsinβsinβcosβ)=(cosαcosβsinαsinβcosαsinβsinαcosβsinαcosβ+cosαsinβsinαsinβ+cosαcosβ)=(cos(α+β)sin(α+β)sin(α+β)cos(α+β)).

Синус и косинус збира бесконачности односа

sin(i=1θi)=odd k1(1)(k1)/2A{1,2,3,}|A|=k(iAsinθii∉Acosθi)
cos(i=1θi)=even k0(1)k/2A{1,2,3,}|A|=k(iAsinθii∉Acosθi)

У ова два идентитета асиметричност се појављује али није виђена у случају збира коначности многих услова : У сваком продукту, има неколико коначних синус фактора и двосмислености многих косинус фактора.

Само ако бесконацност многих ових услова θi није нула, онда само коначност многих услова са десне стране неће бити нула јер синус факор ће нестати, у савком услову, све осим коначности многих косинус фактора ће бити заједно.

Збир тангенса

ако ek (for k = 0, 1, 2, 3, ...) буде ktи степен елементарног симетричног полинома у варијаблама

xi=tanθi

for i = 0, 1, 2, 3, ..., i.e.,

e0=1e1=ixi=itanθie2=i<jxixj=i<jtanθitanθje3=i<j<kxixjxk=i<j<ktanθitanθjtanθk    

Онда

tan(iθi)=e1e3+e5e0e2+e4.

Број услова са десне стране зависи од броја услова са леве.

На пример:

tan(θ1+θ2)=e1e0e2=x1+x21  x1x2=tanθ1+tanθ21  tanθ1tanθ2,tan(θ1+θ2+θ3)=e1e3e0e2=(x1+x2+x3)  (x1x2x3)1  (x1x2+x1x3+x2x3),tan(θ1+θ2+θ3+θ4)=e1e3e0e2+e4=(x1+x2+x3+x4)  (x1x2x3+x1x2x4+x1x3x4+x2x3x4)1  (x1x2+x1x3+x1x4+x2x3+x2x4+x3x4) + (x1x2x3x4),

И тако даље.

Збир секанса и косеканса

sec(iθi)=isecθie0e2+e4csc(iθi)=isecθie1e3+e5

где ek is the kти степен елементарног симетричног полинома у n варијабли xi = tan θi, i = 1, ..., n, и број услова у имениоцу и број фактора у резултату у броиоцу зависи од броја услова у збиру са леве стране. Случај коначности многих услова може бити проверена математичком индукцијом. Конвергенција серија у имениоцу може бити показана писањем секанс идентитета у форми

e0e2+e4=isecθisec(iθi)

и онда посматра да је лева страна конвергентна уколико је десна страна конвергентна, и слична косенканс идентитету.

На пример,

sec(α+β+γ)=secαsecβsecγ1tanαtanβtanαtanγtanβtanγcsc(α+β+γ)=secαsecβsecγtanα+tanβ+tanγtanαtanβtanγ.

Експоненцијалне дефиниције

Function Inverse function[15]
sinθ=eiθeiθ2i arcsinx=iln(ix+1x2)
cosθ=eiθ+eiθ2 arccosx=iln(xi1x2)
tanθ=eiθeiθi(eiθ+eiθ) arctanx=i2ln(i+xix)
cscθ=2ieiθeiθ arccscx=iln(ix+11x2)
secθ=2eiθ+eiθ arcsecx=iln(1x+1ix2)
cotθ=i(eiθ+eiθ)eiθeiθ arccotx=i2ln(xix+i)
cisθ=eiθ arccisx=lnxi=ilnx=argx


Референце

Шаблон:Reflist

Литература

Спољашње везе

Шаблон:Нормативна контрола

  1. Schaumberger, N. "A Classroom Theorem on Trigonometric Irrationalities." Two-Year College Math. J. 5, 73-76, 1974. also see Weisstein, Eric W. "Niven's Theorem." From MathWorld--A Wolfram Web Resource. -{R|http://mathworld.wolfram.com/NivensTheorem.html}-
  2. Abramowitz & Stegun. pp. 73, 4.3.45
  3. Abramowitz & Stegun. pp. 78, 4.3.147
  4. Abramowitz & Stegun. pp. 72, 4.3.13–15
  5. Шаблон:Cite web
  6. Abramowitz & Stegun. pp. 72, 4.3.9
  7. Abramowitz & Stegun. pp. 72, 4.3.7–8
  8. Abramowitz & Stegun. pp. 72, 4.3.16
  9. 9,0 9,1 9,2 Шаблон:MathWorld
  10. Abramowitz & Stegun. pp. 72, 4.3.17
  11. Abramowitz & Stegun. pp. 72, 4.3.18
  12. Abramowitz & Stegun. pp. 80, 4.4.42
  13. Abramowitz & Stegun. pp. 80, 4.4.43
  14. Abramowitz & Stegun. pp. 80, 4.4.36
  15. Abramowitz & Stegun. pp. 80, 4.4.26–31