Хиперболична тригонометрија

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Хиперболична тригонометрија има своју улогу у геометрији Лобачевског. Користи се за проучавање отпорности материјала, у електротехници, статичким прорачунима висећих мостова у грађевинарству и другим гранама науке. У математици се хиперболичне функције користе, на пример, за решавање интеграла где се појављује 1+x2, за разлику од облика 1−x2, где се користи обична, тј. равнинска тригонометрија.

Дефиниција

Хиперболични троугао се састоји од три неколинеарне тачке и три сегмента међу њима.[1]

Хиперболичне функције

Хиперболичне функције је увео у употребу италијански математичар Винченцо Рикати. Он је користио ознаке Sh. и Ch. за хиперболни синус и косинус. Теорију је даље развио Ламберт (Histoire de l'académie Royale des sciences et des belles-lettres de Berlin, том. XXIV. стр. 327 (1768)), негде око 1771, употребљавајући sinh и cosh. Код нас се за хиперболне функције користе ознаке sh x, ch x, th x, cth x, sech x, cosech x, али овде следимо скраћенице које подржава Википедијин софтвер, тј. Латех, а то су уобичајене англосаксонске ознаке.

Дефиниција хиперболичних функција

Синус хиперболични, косинус хиперболични и тангенс хиперболични одређени су формулама:

sinh⁡x=ex−e−x2,
cosh⁡x=ex+e−x2,
tanh⁡x=ex−e−xex+e−x.

Котангенс хиперболични, секанс хиперболични и косеканс хиперболични су реципрочне вредности:

coth⁡x=1tanh⁡x=ex+e−xex−e−x,
sechx=1cosh⁡x=2ex+e−x,
cschx=1sinh⁡x=2ex−e−x.

Геометријско одређивање хиперболичних функција аналогно је одређивању тригонометријских функција синус, косинус, тангенс (в. равнинска тригонометрија).

Геометријско одређивање

У тригонометријском кругу дефинисане су функције sin⁡x,cos⁡x,tan⁡x као одсечци BC, OB, AD (полупречник r=1), а угао α је централни угао AOC. Исти угао смо могли дефинисати и као површину Pk двоструког кружног исечка COK (сл.6. шрафирано).

Наиме, када је угао AOC, тј. α у радијанима, тада двоструки централни исечак COK има површину Pk=12r2⋅2α=α. Узимајући аналогну функцију површине, али не за кружницу x2+y2=1, него за истострану хиперболу x2−y2=1, и означавајући са Ph=x површину аналогног сектора COK (шрафирано на сл.7.), дефинишемо хиперболне функције: sh x = BC, ch x = OB, th x = AB, односно истим редом sinh x, cosh x, tanh x, тј. синус, косинус и тангенс хиперболни.

Када се израчуна површина х (в. одређени интеграл) добијају се изрази за BC, OB, AD:

x=ln⁡(BC+BC2+1)=ln⁡(OB+OB2−1)=12ln⁡1+AD1−AD,

дакле за хиперболне функције добијамо претходно наведене изразе у експоненцијалном облику:

BC=ex−e−x2=sinh⁡x,
OB=ex+e−x2=cosh⁡x,
AD=ex−e−xex+e−x=tanh⁡x.

Тригонометријске везе

sin⁡z=−isinh⁡z,sinh⁡z=−isin⁡iz,
cos⁡z=icosh⁡z,cosh⁡z=icos⁡iz,
tan⁡z=−itanh⁡z,tanh⁡z=−itan⁡iz,
cot⁡z=isinh⁡z,coth⁡z=icot⁡iz.

Свака формула која повезује хиперболичне функције аргумента х или ах, али не ax+b, може се добити из одговарајуће формуле која повезује обичне тригонометријске функције угла z заменом sin⁡z са isinh⁡x и заменом cos⁡z са cosh⁡x. На пример:

cos2z+sin2z=1 прелази у cosh2x−sinh2x=1,
sin⁡2z=2sin⁡ycos⁡z, прелази у sinh⁡2x=2sinh⁡xcosh⁡x.

Основне формуле

За хиперболне функције вреде формуле аналогне формулама за функције обичне тригонометрије.

Функције једног аргумента

cosh2x−sinh2x=1,sech2x+tanh2x=1,
coth2x−csch2x=1,tanh⁡x⋅coth⁡x=1,
sinh⁡xcosh⁡x=tanh⁡x,cosh⁡xsinh⁡x=coth⁡x.

Међусобно изражавање

sinh⁡x=cosh2x−1=tanh⁡x1−tan2x=1coth2x−1,
cosh⁡x=sinh2x+1=11−tanh2x=coth⁡xcot2x−1,
tanh⁡x=sinh⁡xsinh2x+1=cosh2x−1cosh⁡x=1coth⁡x,
coth⁡x=sinh2x+1sinh⁡x=cosh⁡xcosh2x−1=1tanh⁡x.

Збир и разлика аргумената

sinh⁡(x±y)=sinh⁡xcosh⁡y±cosh⁡xsinh⁡y,
cosh⁡(x±y)=cosh⁡xcosh⁡y±sinh⁡xsinh⁡y,
tanh⁡(x±y)=tanh⁡x±tanh⁡y1±tanh⁡xtanh⁡y,coth⁡(x±y)=1±coth⁡xcoth⁡ycoth⁡x±coth⁡y.

Функције двоструког аргумента

sinh⁡2x=2sinh⁡xcosh⁡x,cosh⁡2x=sinh2x+cosh2x,
tanh⁡2x=2tanh⁡x1+tanh2x,coth⁡2x=1+coth2x2coth⁡x.

Моаврова хиперболична формула

(cosh⁡x±sinh⁡x)n=cosh⁡nx±sinh⁡nx

Функције половине аргумента

sinh⁡x2=±cosh⁡x−12, + за x>0, - за x<0,
cosh⁡x2=cosh⁡x+12,
tanh⁡x2=cosh⁡x−1sinh⁡x=sinh⁡xcosh⁡x+1,coth⁡x2=sinh⁡xcosh⁡x−1=cosh⁡x+1sinh⁡x.

Збир и разлика функција

sinh⁡x±sinh⁡y=2sinh⁡x±y2cosh⁡x∓y2,
cosh⁡x+cosh⁡y=2cosh⁡x+y2cosh⁡x−y2,
cosh⁡x−cosh⁡y=2sinh⁡x+y2sinh⁡x−y2,
tanh⁡x±tanh⁡y=sinh⁡(x±y)cosh⁡xcosh⁡y.

Инверзне (Ареа) функције

Називи ареа-синус, ареа-косинус, ареа-тангенс и ареа-котангенс потичу од речи ареа (површина) јер ареа-функције можемо представити површином хиперболичног сектора. Оне су инверзне функцијама синус хиперболни, косинус хиперболни, тангенс хиперболни и котангенс хиперболни, тј. ако је y=sinh⁡x тада је x=Arsinh⁡y, итд:

y=Arsinh⁡x ареа-синус, ако је x=sinh⁡y,
y=Arcosh⁡x ареа-косинус, ако је x=cosh⁡y,
y=Artanh⁡x ареа-тангенс, ако је x=tanh⁡y,
y=Arcoth⁡x ареа-котангенс, ако је x=coth⁡y.

Изражавање логаритмима

Arsinh⁡x=ln⁡(x+x2+1),
Arcosh⁡x=±ln⁡(x+x2−1),x≥1,
Artanh⁡x=12ln⁡1+x1−x,|x|<1,
Arcoth⁡x=12ln⁡x+1x−1,|x|>1.

Међусобно изражавање инверзних

Arsinh⁡x=±∗Arcosh⁡x2+1=Artanh⁡xx2+1=Arcoth⁡x2+1x,
Arcosh⁡x=±Arsinh⁡x2−1=±Artanh⁡x2−1x=±Arcosh⁡xx2−1,
Artanh⁡x=Arsinh⁡x1−x2=±∗Arcosh⁡11−x2=Arcoth⁡1x,
Arcoth⁡x=Arsinh⁡1x2−1=±∗Arcosh⁡xx2−1=Artanh⁡1x.

Уз индекс * иде предзнак + за х позитивно, - за х негативно.

Односи међу инверзним

Arsinh⁡x±Arsinh⁡y=Arsinh⁡(x1+y2±y1+x2),
Arcosh⁡x±Arcosh⁡y=Arcosh⁡(xy±(x2−1)(y2−1)),
Artanh⁡x±Artanh⁡y=Artanh⁡x±y1±xy.

Види још

Референце

Шаблон:Референце

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Refend

Шаблон:Подножје

  1. ↑ Шаблон:Citation, interactive instructional website