Одређени интеграл

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Одређени (или Риманов) интеграл је проистекао из проблема површине који датира још из античке Грчке. Проблем квадратуре параболе је поставио Архимед, и то решење се сматра једним од првих значајних резултата математичке анализе. Увођење одређеног и неодређеног интеграла у математику није било везано једно за друго, те се и њихово дефинисање разликује. Одређени интеграл се дефинише као површина између функције и апсцисе, а неодређени интеграл као обрнути проблем налажења извода. Тек се касније испоставило, постављањем Њутн-Лајбницове формуле, да између одређеног и неодређеног интеграла постоји велика релација.

Дефиниција

Функција f је дефинисана на одсечку [a,b]. Дефинишимо поделу Π као уређену (n+1) -торку бројева (x0,x1,x2,x3,...,xn) такву да је a=x0<x1<x2<x3<...<xn=b, и у оквиру ње изберимо бројеве ξ=(ξ1,ξ2,...,ξn), тако да важи ξi[xi1,xi]. Означимо са Δxi=xixi1 разлику између 2 члана поделе. Тада је скуп {Δx1,Δx2,...,Δxn} коначан скуп реалних бројева, па он има свој највећи елемент. Означимо тај елемент са δ.

Реалним бројем I називамо одређени интеграл функције f на интервалу [a,b], ако за свако ϵ постоји δ, такво да је за сваку поделу Π за коју важи да је њен параметер мањи од δ, тј. d(Π)<δ, испуњено:

|i=1nf(ξi)ΔxiI|<ϵ

То се другачије може записати као:

I=limd0i=1nf(ξi)Δxi=abf(x)dx,

где је ab запис за суму од a до b када δ тежи нули (тиме и n тежи бесконачности), а Δxi је замењено диференцијалом, пошто је диференцијал у некој тачки заправо прираштај по x-оси у тој тачки, што је и смисао Δxi када δ тежи нули.

Ако постоји одређени интеграл функције f на интервалу [a,b], кажемо да је функција f интеграбилна на [a,b].

Види још

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Спољашње везе

Шаблон:Commonscat

Шаблон:Нормативна контрола