Лапласова трансформација

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Лапласова трансформација (названа по Пјер-Симон Лапласу) је интегрална трансформација, која дату каузалну функцију f(t) (оригинал) пресликава из временског домена (t = време) у функцију F(s) у комплексном спектралном домену.[1] Лапласова трансформација, иако је добила име у његову част, јер је ову трансформацију користио у свом раду о теорији вероватноће, трансформацију је заправо открио Леонард Ојлер, швајцарски математичар из осамнаестог века.

Појам оригинала

Функција t->f(t) назива се оригиналом ако испуњава следеће услове:

1. f је интеграбилна на сваком коначном интервалу t осе
2. за свако t<0, f(t)=0
3. постоје M и s0, тако да је |f(t)|≤Mes0t

Дефиниција Лапласове трансформације

F(s)=ℒ{f(t)}=∫0∞e−stf(t)dt.(s=σ+iω;σ>0;t≥0)

Функција F(s) је »слика« или Лапласова трансформација »оригинала« f(t).

За случај да је s=iω добија се једнострана Фуријеова трансформација:

F(ω)=ℱ{f(t)}
=ℒ{f(t)}|s=iω=F(s)|s=iω
=∫0∞e−ıωtf(t)dt.

Особине

Линеарност

ℒ{∑k=1nαkfk(t)}=∑k=1nαkFk(s)

Теорема сличности

Ако је a>0, тада је ℒ{f(at)}=1aF(sa), при чему је ℒ{f(t)}=F(s)

Диференцирање оригинала

Ако је a>0 и ℒ{f(t)}=F(s), тада је ℒ{f′(t)}=sF(s)−f(0)

Диференцирање слике

Ако је ℒ{f(t)}=F(s), тада је ℒ{tf(t)}=−F′(s), односно индукцијом се потврђује да важи ℒ{tnf(t)}=(−1)nF(n)(s)

Интеграција оригинала

Ако је a>0 и ℒ{f(t)}=F(s), тада је ℒ{∫0tt(τ)dτ}=1sF(s)

Интеграција слике

Ако постоји интеграл ∫0∞F(s)ds, тада је ℒ{f(t)t}=∫s∞F(σ)dσ

Теорема померања

ℒ{es0tf(t)}=F(s−s0)

Теорема кашњења

ℒ{f(t−τ)}=e−sτF(s),τ≥0

Лапласова трансформација конволуције функција

ℒ{f∗g}=ℒ{f}ℒ{g}

Ова особина је позната као Борелова теорема. Напомена: дефиниција конволуције је: (f∗g)(x)=∫−∞+∞f(x−t)⋅g(t)⋅dt=∫−∞+∞f(t)⋅g(x−t)⋅dt

Лапласова трансформација периодичних функција

Ако f(t) има особину f(t+T)=f(t), тада важи ℒ{f(t)}=∫0Te−su1−e−sTf(u)du

Доказ

∫0∞e−stf(t)dt=∫0Te−stf(t)dt∣t=u+∫T2Te−stf(t)dt∣t=u+T∫2T3Te−stf(t)dt∣t=u+2T+...
∫0∞e−stf(t)dt=∫0Te−stf(u)du+∫T2Te−s(u+T)f(u+T)du+∫2T3Te−s(u+2T)f(u+2T)du+...
∫0∞e−stf(t)dt=∫0Te−suf(u)du+e−sT∫0Te−suf(u)du+e−2sT∫0Te−suf(u)dT+...
∫0∞e−stf(t)dt=(1+e−sT+e−2sT+...)∫0Te−sTf(T)du∣u=t

Одакле следи: ℒ{f}=11−e−Ts∫0Te−stf(t)dt

Табела најчешће коришћених Лапласових трансформација

Једнострана Лапласова трансформација има смисла само за не-негативне вредности -{t}-, стога су све временске функције у табели помножене са Хевисајдовом функцијом.

ID Функција Временски домен
x(t)=ℒ−1{X(s)}
Лапласов -{s}--домен
(фреквентни домен)
X(s)=ℒ{x(t)}
Област конвергенције
за каузалне системе
1 идеално кашњење δ(t−τ)  e−τs 
1a јединични импулс δ(t)  1  s
2 закашњени -{n}--ти степен
са фреквенцијским померањем
(t−τ)nn!e−α(t−τ)⋅u(t−τ) e−τs(s+α)n+1 Re{s}>0
2a -{n}--ти степен
(за цео број -{n}-)
tnn!⋅u(t) 1sn+1 Re{s}>0
2a.1 -{q}--ти степен
(за реално -{q}-)
tqΓ(q+1)⋅u(t) 1sq+1 Re{s}>0
2a.2 Хевисајдова функција u(t)  1s Re{s}>0
2b закашњена Хевисајдова функција u(t−τ)  e−τss Re{s}>0
2c рампа функција t⋅u(t)  1s2 Re{s}>0
2d фреквенцијско померање -{n}--тог реда tnn!e−αt⋅u(t) 1(s+α)n+1 Re{s}>−α
2d.1 експоненцијално опадање e−αt⋅u(t)  1s+α Re{s}>−α 
3 експоненцијално приближавање (1−e−αt)⋅u(t)  αs(s+α) Re{s}>0 
4 синус sin⁡(ωt)⋅u(t)  ωs2+ω2 Re{s}>0 
5 косинус cos⁡(ωt)⋅u(t)  ss2+ω2 Re{s}>0 
6 синус хиперболикус sinh⁡(αt)⋅u(t)  αs2−α2 Re{s}>|α| 
7 косинус хиперболикус cosh⁡(αt)⋅u(t)  ss2−α2 Re{s}>|α| 
8 експоненцијално опадајући
синус
eαtsin⁡(ωt)⋅u(t)  ω(s−α)2+ω2 Re{s}>α 
9 експоненцијално опадајући
косинус
eαtcos⁡(ωt)⋅u(t)  s−α(s−α)2+ω2 Re{s}>α 
10 -{n}--ти корен tn⋅u(t) s−(n+1)/n⋅Γ(1+1n) Re{s}>0
11 природни логаритам ln⁡(t)⋅u(t) −1s[ln⁡(s)+γ] Re{s}>0
12 Беселова функција
прве врсте,
реда -{n}-
Jn(ωt)⋅u(t) ωn(s+s2+ω2)−ns2+ω2 Re{s}>0
(n>−1)
13 модификована Беселова функција
прве врсте,
реда -{n}-
In(ωt)⋅u(t) ωn(s+s2−ω2)−ns2−ω2 Re{s}>|ω|
14 Беселова функција
друге врсте,
нултог реда
Y0(αt)⋅u(t) −2sinh−1(s/α)πs2+α2 Re{s}>0
15 модификована Беселова функција
друге врсте,
нултог реда
K0(αt)⋅u(t)    
16 функција грешке erf(t)⋅u(t) es2/4(1−erf⁡(s/2))s Re{s}>0
Објашњења:

Шаблон:Col-begin Шаблон:Col-break

Шаблон:Col-break

Шаблон:Col-end

Инверзна Лапласова трансформација

У општем случају, оригинал f(t) дате слике F(s) добија се решавањем Бромвичовог интеграла:

ℒ−1{F(s)}=12πı∫γ−ı∞γ+ı∞estF(s)dsγ>s0,

где је s0 реални део било ког сингуларитета функције F(s).

С обзиром да се овде интеграли комплексна променљива, потребно је користити методе комплексне математичке анализе. Многи примери инверзне Лапласове трансформације наведени су у табели изнад. У пракси, функције се трансформишу у примере из таблице, на пример разлагањем на просте факторе.

Дискретна Лапласова трансформација

За функцију целобројне променљиве f(n) њена дискретна Лапласова трансформација се дефинише као:

F∗(s)=∑n=0∞e−snf(n)

Конвергенција овог реда зависи од s.

Све особине и теореме регуларне Лапласове трансформације имају своје еквиваленте у дискретној Лапласовој трансформацији.

Примена

У математици Лапласова трансформација се користи за анализирање линеарних, временски непроменљивих система, као: електричних кола, хармонијских осцилатора, оптичких уређаја и механичких система. Има примене у решавању диференцијалних једначина и теорији вероватноће.

Референце

Шаблон:Reflist

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Спољашње везе

Шаблон:Commons category Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Шаблон:Подножје