Функција грешке

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
График функције грешке

У математици, функција грешке (такође позната и као Гаусова функција грешке) је неелементарна функција која се јавља у вероватноћи, статистици, и парцијалним диференцијалним једначинама.

Дефинише се као:

erf⁡(x)=2π∫0xe−t2dt.

Комплементарна функција грешке, која се означава као -{erfc}-, је дефинисана преко функције грешке:

erfc(x)=1−erf(x)=2π∫x∞e−t2dt.

Комплексна функција грешке, означена као w(x), (позната и као Фадеева функција) је такође дефинисана преко функције грешке:

w(x)=e−x2erfc(−ix).

Својства

Функција грешке је непарна функција:

erf⁡(−x)=−erf⁡(x).

За сваки комплексан број x важи

erf⁡(x‾)=erf⁡(x)‾

где је x‾ конјуговано комплексна вредност x.

Интеграл се не може израчунати у затвореној форми елементарних функција, али развојем подинтегралног дела у Тејлоров ред, добија се Тејлоров ред функције грешке као:

erf⁡(x)=2π∑n=0∞(−1)nx2n+1n!(2n+1)=2π(x−x33+x510−x742+x9216− ⋯)

који важи за сваки реалан број x, и такође за целу комплексну раван. (Ово произилази из развоја Тејлоровог реда e−x2, што је ∑n=0∞(−1)nx2nn!, који потом интегралимо члан по члан.)

За итеративно израчунавање горњег реда, следећа алтернативна формулација може бити од користи:

erf⁡(x)=2π∑n=0∞(x∏i=1n−(2i−1)x2i(2i+1))=2π∑n=0∞x2n+1∏i=1n−x2i

јер −(2i−1)x2i(2i+1) претвара чинилац из i-тог члана у (i+1). члан (под претпоставком да први члан означавамо као x).

Функција грешке у бесконачности има вредност 1 (погледати Гаусов интеграл).

Извод функције грешке следи директно из њене дефиниције:

ddxerf(x)=2πe−x2.

Инверзна функција грешке има ред

erf−1(x)=∑k=0∞ck2k+1(π2x)2k+1,

где је -{c0 = 1}-, а

ck=∑m=0k−1cmck−1−m(m+1)(2m+1)={1,1,76,12790,…}.

Тако добијамо развој реда (приметити да су поништени заједнички чиниоци из имениоца и бројиоца):

erf−1(x)=12π(x+πx312+7π2x5480+127π3x740320+4369π4x95806080+34807π5x11182476800+⋯).

Вредност функције грешке у ±∞ је једнака ±1.

Примене

Када се резултати више мерења опишу нормалном расподелом са стандардном девијацијом σ и очекиваном вредношћу 0, онда је erf⁡(aσ2) вероватноћа да грешка једног мерења лежи између −a и +a.

У дигиталним оптичким телекомуникацијама, однос бит-грешка се изражава као:

BER=0.5erf⁡(μ1−μ22(σ1+σ2)).

Асимптототски развој

Корисни асимптотски развој комплементарне функције грешке (а самим тим и функције грешке) за велико x је

erfc(x)=e−x2xπ[1+∑n=1∞(−1)n1⋅3⋅5⋯(2n−1)(2x2)n]=e−x2xπ∑n=0∞(−1)n(2n)!n!(2x)2n.

Овај ред дивергира за свако коначно x. Практично, само првих пар чланова овог развоја је потребно да се израчуна добра апроксимација -{erfc(x)}-, док Тејлоров ред дат изнад конвергира јако споро.

Још једна апроксимација је дата са

(erf⁡(x))2≈1−exp⁡(−x24/π+ax21+ax2)

где је

a=−83ππ−3π−4.

Сродне функције

Функција грешке је суштински идентична стандардној нормалној кумулативној функцији расподеле, означеној као Φ, јер се оне разликују само по скалирању и транслацији:

Φ(x)=12[1+erf(x2)].

Генерализована функција грешке

График генерализоване функције грешке E1(x):
сива крива: E1(x)=(1−e−x)/π
црвена крива: E2(x)=erf⁡(x)
зелена крива: E3(x)
плава крива: E4(x)
златна крива: E5(x).

Неки аутори расправљају о општијој функцији

En(x)=n!π∫0xe−tndt=n!π∑p=0∞(−1)pxnp+1(np+1)p!.

Случајеви вредни помена су:

  • E0(x) је права линија дефинисана као: E0(x)=xeπ
  • E2(x) је функција грешке, -{erf(x)}-.

После дељења са -{n}-!, све -{En}- за непарно -{n}- изгледају слично (али не и идентично) једна другој. Слично томе, -{En}- за парно -{n}- изгледају слично (али не и идентично) једна другој после простог дељења са -{n}-!. Све генерализоване функције грешке за -{n>0}- изгледају слично за позитивне вредности -{x}- на графику.

Ове генерализоване функције се за x>0 могу еквивалентно представити користећи Гама функцију:

En(x)=x(xn)−1/nΓ(n)(Γ(1n)−Γ(1n,xn))π,x>0

Према овоме, можемо дефинисати функцију грешке преко Гама функције:

erf⁡(x)=1−Γ(12,x2)π

Итеративни интеграли комплементарне функције грешке

Итеративни интеграли комплементарне функције грешке су дефинисани преко:

inerfc⁡(z)=∫z∞in−1erfc⁡(ζ)dζ.

Оне имају степени ред:

inerfc⁡(z)=∑j=0∞(−z)j2n−jj!Γ(1+n−j2),

из кога следе својства симетричности

i2merfc⁡(−z)=−i2merfc⁡(z)+∑q=0mz2q22(m−q)−1(2q)!(m−q)!

и

i2m+1erfc⁡(−z)=i2m+1erfc⁡(z)+∑q=0mz2q+122(m−q)−1(2q+1)!(m−q)!.

Имплементација

-{C/C++}-: Имплементирана је као функција -{double erf(double x)}- и -{double erfc(double x)}- у заглављу -{math.h}- или -{cmath}- у ГНУ верзији. Ово није део стандарда и зависи од имплементационе библиотеке. Парови функција -{{erff(),erfcf()}}- и -{{erfl(),erfcl()}}- узимају и враћају типове -{float}- и -{long double}-.

Види још

Спољашње везе

Шаблон:Подножје