Јакобијеви полиноми

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Јакобијеви полиноми, често звани и хипергеометријски полиноми су класични ортогонални полином представљени формулом:

Pn(α,β)(z)=Γ(α+n+1)n!Γ(α+β+n+1)∑m=0n(nm)Γ(α+β+n+m+1)Γ(α+m+1)(z−12)m.

Гегенбауерови полиноми, Лежандрови полиноми и Чебишевљеви полиноми представљају специјални случај Јакобијевих полинома. Јакобијеве полиноме открио је 1859. немачки математичар Карл Густав Јакоби.

Диференцијална једначина

Јакобијеви полиноми представљају решење линеране хомогене диференцијалне једначине другога реда:

(1−x2)y″+(β−α−(α+β+2)x)y′+n(n+α+β+1)y=0.

Дефиниција

Јакобијеви полиноми дефинисани су помоћу хипергеометријске функције:

Pn(α,β)(z)=(α+1)nn!2F1(−n,1+α+β+n;α+1;1−z2),

где (α+1)n представља Поххамеров симбол. У том случају развојем се добија:

Pn(α,β)(z)=Γ(α+n+1)n!Γ(α+β+n+1)∑m=0n(nm)Γ(α+β+n+m+1)Γ(α+m+1)(z−12)m.

Родригезова формула

Јакобијеви полиноми могу да се дефинишу и помоћу Родригезове формуле:

Pn(α,β)(z)=(−1)n2nn!(1−z)−α(1+z)−βdndzn{(1−z)α(1+z)β(1−z2)n}.

Генерирајућа функција

Генерирајућа функција Јакобијевих полинома је:

∑n=0∞Pn(α,β)(z)wn=2α+βR−1(1−w+R)−α(1+w+R)−β,

где

R=R(z,w)=(1−2zw+w2)1/2,

Рекурзија

Релације рекурзије за Јакобијеве полиноме су:

2n(n+α+β)(2n+α+β−2)Pn(α,β)(z)=(2n+α+β−1){(2n+α+β)(2n+α+β−2)z+α2−β2}Pn−1(α,β)(z)−2(n+α−1)(n+β−1)(2n+α+β)Pn−2(α,β)(z),n=2,3,…

Неколико првих полинома је:

P0(α,β)(z)=1
P1(α,β)(z)=12[2(α+1)+(α+β+2)(z−1)]
P2(α,β)(z)=18[4(α+1)(α+2)+4(α+β+3)(α+2)(z−1)+(α+β+3)(α+β+4)(z−1)2]

Израз за реални аргумент

За реално x Јакобијеви полиноми могу да се пишу и као:

Pn(α,β)(x)=∑s(n+αs)(n+βn−s)(x−12)n−s(x+12)s

где су s ≥ 0 и n-s ≥ 0, а за целобројно n

(zn)=Γ(z+1)Γ(n+1)Γ(z−n+1),

У горњој једначини Γ(z) је гама функција. У специјалном случају, када су n, n+α, n+β, and n+α+β ненегативни цели бројеви Јакобијеви полиноми могу да се напишу као:

Pn(α,β)(x)=(n+α)!(n+β)!×∑s[s!(n+α−s)!(β+s)!(n−s)!]−1(x−12)n−s(x+12)s.

Ортогоналност

Јакобијеви полиноми за α > -1 и β > -1 задовољавају услов ортогоналности:

∫−11(1−x)α(1+x)βPm(α,β)(x)Pn(α,β)(x)dx=2α+β+12n+α+β+1Γ(n+α+1)Γ(n+β+1)Γ(n+α+β+1)n!δnm

Тежинска функција је била:

(1−x)α(1+x)β.

Они нису ортонормални, а за нормализацију:

Pn(α,β)(1)=(n+αn).

Симетрија

Јакобијеви полиноми задовољавају следеће релације симетрије:

Pn(α,β)(−z)=(−1)nPn(β,α)(z);

па је

Pn(α,β)(−1)=(−1)n(n+βn).

Асимптотски изрази

За x унутар интервала [-1, 1], асимптотска вредност Pn(α,β) за велики n дан је:

Pn(α,β)(cos⁡θ)=n−1/2cos⁡(Nθ+γ)+O(n−3/2),

где

k(θ)=π−1/2sin−α−1/2θ2cos−β−1/2θ2,N=n+α+β+12,γ=−(α+12)π2,

Асимптоте близу ±1 дане су са:

limn→∞n−αPnα,β(cos⁡zn)=(z2)−αJα(z),limn→∞n−βPnα,β(cos⁡[π−zn])=(z2)−βJβ(z),

Веза са Вигнеровом d-матрицом

Јакобијеви полиноми повезани су са Вигнеровом D-матрицом:

dm′mj(ϕ)=[(j+m)!(j−m)!(j+m′)!(j−m′)!]1/2(sin⁡ϕ2)m−m′(cos⁡ϕ2)m+m′Pj−m(m−m′,m+m′)(cos⁡ϕ).

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Шаблон:Подножје