Вигнерова D матрица

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Вигнерова D матрица представља матрицу иредуцибилних репрезентација група SU(2) и SO(3). Вигнерова D матрица је квадратна матрица оператора ротација димензија 2j+1 са општим елементима:

Dm′mj(α,β,γ)≡⟨jm′|ℛ(α,β,γ)|jm⟩=e−im′αdm′mj(β)e−imγ.

Матрица је добила име по Еугену Вигнеру, који ју је први увео 1927. године.

Дефиниција D матрице

Генератори Лијевих алгебри SU(2) и SO(3) означимо са Jx, Jy, Jz. За њих вреде следеће комутационе релације:

[Jx,Jy]=iJz,[Jz,Jx]=iJy,[Jy,Jz]=iJx,

Оператор

J2=Jx2+Jy2+Jz2

представља Казимиров оператор од SU(2) (или SO(3) ). Оператор ротација може да се прикаже као:

ℛ(α,β,γ)=e−iαJze−iβJye−iγJz,

где су α,β, иγ Ојлерови углови. Вигнерова D матрица је квадратна матрица димензија 2j+1 са општим елементима:

Dm′mj(α,β,γ)≡⟨jm′|ℛ(α,β,γ)|jm⟩=e−im′αdm′mj(β)e−imγ.

При томе мала Вигнерова d- матрица означена је са:

dm′mj(β)=⟨jm′|e−iβjy|jm⟩

Мала Вигнерова d- матрица

Мала Вигнерова d- матрица може да се представи као:

dm′mj(β)=[(j+m′)!(j−m′)!(j+m)!(j−m)!]1/2∑s[(−1)m′−m+s(j+m−s)!s!(m′−m+s)!(j−m′−s)!⋅(cos⁡β2)2j+m−m′−2s(sin⁡β2)m′−m+2s].

Матрични елементи мале d- матрице повезани су са Јакобијевим полиномима Pk(a,b)(cos⁡β) са ненегативним a и b. Нека је

k=min⁡(j+m,j−m,j+m′,j−m′).

Онда је:

Ako jek={j+m:a=m′−m;λ=m′−mj−m:a=m−m′;λ=0j+m′:a=m−m′;λ=0j−m′:a=m′−m;λ=m′−m

Онда уз услов b=2j−2k−a релација је:

dm′mj(β)=(−1)λ(2j−kk+a)1/2(k+bb)−1/2(sin⁡β2)a(cos⁡β2)bPk(a,b)(cos⁡β),

где су a,b≥0.

Својства Вигнерове D матрице

Следећих шест оператора:

𝒥̂1=i(cos⁡αcot⁡β∂∂α+sin⁡α∂∂β−cos⁡αsin⁡β∂∂γ)𝒥̂2=i(sin⁡αcot⁡β∂∂α−cos⁡α∂∂β−sin⁡αsin⁡β∂∂γ)𝒥̂3=−i∂∂α,
𝒫̂1=i(cos⁡γsin⁡β∂∂α−sin⁡γ∂∂β−cot⁡βcos⁡γ∂∂γ)𝒫̂2=i(−sin⁡γsin⁡β∂∂α−cos⁡γ∂∂β+cot⁡βsin⁡γ∂∂γ)𝒫̂3=−i∂∂γ,

задовољава комутационе релације:

[𝒥1,𝒥2]=i𝒥3,and[𝒫1,𝒫2]=−i𝒫3

Уз то два низа узајамно комутирају:

[𝒫i,𝒥j]=0,i,j=1,2,3,

Квадрати тих оператора су једнаки:

𝒥2≡𝒥12+𝒥22+𝒥32=𝒫2≡𝒫12+𝒫22+𝒫32.

Експлицитни облик је:

𝒥2=𝒫2=−1sin2β(∂2∂α2+∂2∂γ2−2cos⁡β∂2∂α∂γ)−∂2∂β2−cot⁡β∂∂β.

Дејство оператора 𝒥i на први индекс D-матрице је:

𝒥3Dm′mj(α,β,γ)∗=m′Dm′mj(α,β,γ)∗,
(𝒥1±i𝒥2)Dm′mj(α,β,γ)∗=j(j+1)−m′(m′±1)Dm′±1,mj(α,β,γ)∗.

С друге стране дејство 𝒫i оператора на други индекс D-матрице је:

𝒫3Dm′mj(α,β,γ)∗=mDm′mj(α,β,γ)∗,
(𝒫1∓i𝒫2)Dm′mj(α,β,γ)∗=j(j+1)−m(m±1)Dm′,m±1j(α,β,γ)∗.

Коначно добија се:

𝒥2Dm′mj(α,β,γ)∗=𝒫2Dm′mj(α,β,γ)∗=j(j+1)Dm′mj(α,β,γ)∗.

Релација ортогоналности

∫02πdα∫0πsin⁡βdβ∫02πdγDm′k′j′(α,β,γ)∗Dmkj(α,β,γ)=8π22j+1δm′mδk′kδj′j.

Кронекеров производ матрица

Кронекеров производ D матрица

𝐃j(α,β,γ)⊗𝐃j′(α,β,γ)

чини редуцибилну матричну репрезентацију специјалних група SO(3) и SU(2). Редукцијом на иредуцибилне компоненте добија се:

Dmkj(α,β,γ)Dm′k′j′(α,β,γ)=∑J=|j−j′|j+j′∑M=−JJ∑K=−JJ⟨jmj′m′|JM⟩⟨jkj′k′|JK⟩DMKJ(α,β,γ)

Симболи ⟨jmj′m′|JM⟩ су Клебш-Горданови коефицијенти.

Веза са сферним хармоницима и Лежандровим полиномима

За целобројне вредности l и за други индекс једнак нули матрични елементи D-матрице пропорционални су сферним хармоницима и придруженим Лежандровим полиномима:

Dm0ℓ(α,β,0)=4π2ℓ+1Yℓm∗(β,α)=(ℓ−m)!(ℓ+m)!Pℓm(cos⁡β)e−imα

Одатле се добија следећа релација за мале d-матрице:

dm0ℓ(β)=(ℓ−m)!(ℓ+m)!Pℓm(cos⁡β)

Ако су оба индекса једнака нули тада су матрични елементи пропрционални Лежандровом полиному:

D0,0ℓ(α,β,γ)=d0,0ℓ(β)=Pℓ(cos⁡β).

Табела мале Вигнерове d- матрице

За j=1/2

  • d1/2,1/21/2=cos⁡(θ/2)
  • d1/2,−1/21/2=−sin⁡(θ/2)

За j=1

  • d1,11=1+cos⁡θ2
  • d1,01=−sin⁡θ2
  • d1,−11=1−cos⁡θ2
  • d0,01=cos⁡θ

За j=3/2

  • d3/2,3/23/2=1+cos⁡θ2cos⁡θ2
  • d3/2,1/23/2=−31+cos⁡θ2sin⁡θ2
  • d3/2,−1/23/2=31−cos⁡θ2cos⁡θ2
  • d3/2,−3/23/2=−1−cos⁡θ2sin⁡θ2
  • d1/2,1/23/2=3cos⁡θ−12cos⁡θ2
  • d1/2,−1/23/2=−3cos⁡θ+12sin⁡θ2

За j=2

  • d2,22=14(1+cos⁡θ)2
  • d2,12=−12sin⁡θ(1+cos⁡θ)
  • d2,02=38sin2θ
  • d2,−12=−12sin⁡θ(1−cos⁡θ)
  • d2,−22=14(1−cos⁡θ)2
  • d1,12=12(2cos2θ+cos⁡θ−1)
  • d1,02=−38sin⁡2θ
  • d1,−12=12(−2cos2θ+cos⁡θ+1)
  • d0,02=12(3cos2θ−1)

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Шаблон:Подножје