Лежандрови полиноми

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Лежандрови полиноми Pn(x) представљају решења Лежандрове диференцијалне једначине:

ddx[(1−x2)ddxPn(x)]+n(n+1)Pn(x)=0.

Назив су добили по француском математичару Адријену-Мари Лежандру. Лежандрова диференцијална једначина често се сусреће у техници и физици, а посебно приликом решавања Лапласове једначине у сферном координатном систему.

Својства и полиноми

Генерирајућа формула за Лежандрове полиноме је:

11−2xt+t2=∑n=0∞Pn(x)tn(1)

Лежандрови полиноми могу да се дефинишу и Родригезовом формулом:

Pn(x)=12nn!dndxn[(x2−1)n].

Експлицитни развој полинома је:

Pn(x)=12n∑k=0n(nk)2(x−1)n−k(x+1)k=2n⋅∑k=0nxk(nk)(n+k−12n),

Првих неколико полинома је:

Првих 6 Лежандрових полинома
  • P0(x)=1;
  • P1(x)=x;
  • P2(x)=12(3x2−1);
  • P3(x)=12(5x3−3x);
  • P4(x)=18(35x4−30x2+3);
  • P5(x)=18(63x5−70x3+15x);
  • P6(x)=116(231x6−315x4+105x2−5);
  • P7(x)=116(429x7−693x5+315x3−35x);
  • P8(x)=1128(6435x8−12012x6+6930x4−1260x2+35);
  • P9(x)=1128(12155x9−25740x7+18018x5−4620x3+315x);
  • P10(x)=1256(46189x10−109395x8+90090x6−30030x4+3465x2−63).

Рекурзије

Развојем формуле (1) за n=0 и n=1 добија се за прва два полинома:

P0(x)=1,P1(x)=x

Изводом формуле (1) добија се:

x−t1−2xt+t2=(1−2xt+t2)∑n=1∞nPn(x)tn−1.

а одатле се добија рекурзивна релација:

(n+1)Pn+1(x)=(2n+1)xPn(x)−nPn−1(x).

Ортогоналност

Лежандрови полиноми су ортогонални:

∫−11Pm(x)Pn(x)dx=22n+1δmn

где је δmn Кронекерова делта функција.

Друга својства

Лежандрови полиноми су симетрични или антисиметрични, зависно од -{n}-:

Pn(−x)=(−1)nPn(x).

Полиноми могу и да се представе преко поларнога угла:

Pn(cos⁡θ)=12nn!dnd(cos⁡θ)n(cos2θ−1)n

Постоји и рекурзивна релација, која укључује изводе:

(2n+1)Pn(x)=ddx[Pn+1(x)−Pn−1(x)].

Примена Лежандрових полинома у физици

Адријен-Мари Лежандр је први увео Лежандрове полиноме 1782. као коефицијенте развоја Њутновога гравитационога потенцијала, тако да је развио:

1|𝐱−𝐱′|=1r2+r′2−2rr′cos⁡γ=∑ℓ=0∞r′ℓrℓ+1Pℓ(cos⁡γ)

где су r и r′ дужине вектора 𝐱 и 𝐱′, а γ је угао између та два вектора. Тај ред конвергира када је r>r′. Лежандрови полиноми појављују се и приликом решавања Лапласове једначине ∇2Φ(𝐱)=0 односно приликом решавања потенцијала у простору без наелектрисања.

За потенцијал добија се:

Φ(r,θ)=∑ℓ=0∞[Aℓrℓ+Bℓr−(ℓ+1)]Pℓ(cos⁡θ).

Придружени Лежандрови полиноми

Поред обичних Лежандрових полинома поостоје и придружени Лежандрови полиноми Pℓm(x), који представљају решења опште Лежандрове диференцијалне једначине:

(1−x2)y″−2xy′+(ℓ[ℓ+1]−m21−x2)y=0,

Придружени Лежандрови полиноми Pℓm(x) повезани су са обичним Лежандровим полиномима Pℓ(x) следећом релацијом:

Pℓm(x)=(−1)m (1−x2)m/2 dmdxm(Pℓ(x))

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Шаблон:Подножје