Карл Густав Јакоб Јакоби

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Шаблон:Научник

Карл Густав Јакоб Јакоби (Шаблон:Јез-нем; Потсдам, 10. децембар 1804 — Берлин, 18. фебруар 1851) је био немачки и јеврејски математичар познат у своје време као један од најутицајнијих учитеља и највећих математичара своје генерације.[1] Први је открио елиптичке функције. Јакоби је био први јеврејски математичакр који је био именован за професора на немачком универзитету.[2]

Са 12 година завршава средњу школу

Карл Јакоби је рођен у јеврејској породици, али када се родио добио је француско име Жак Симон. Његов отац Симон Јакоби био је богати банкар. Карлов старији брат Мориц Јакоби постао је физичар. Прво образовање стекао је од ујака. Уписао се 1816. у гимназију у Потсдаму нешто пре него што је напунио 12 година. Уз помоћ ујака стекао је добро образовање, а показао је и да поседује велики таленат, па је већ 1817. пребачен у завршни разред. Завршио је средњошколско школовање са само 12 година. Универзитет у Берлину није уписивао студенте млађе од 16 година, тако да је Јакоби наставио да се школује у завршном разреду гимназије у Потсдаму све до 1821. Тих неколико година Јакоби је већ читао напредна математичка дела попут Ојлеровога (-{Introductio in analysin infinitorum}-), а сам је покушавао да реши једначину петога реда.

Универзитетско школовање

Уписао се 1821. на Универзитет у Берлину. Пошто није био сигуран шта ће студирати две године слушао је предавања из филозофије, класичних језика и математике неодлучан шта да изабере. На крају се одлучио за математику. Све испите положио је 1824. па је у средњим школама могао да предаје математику, грчи и латински. Могло се очекивати да би због јеврејскога порекла могао да има извесних проблема да добије посао у средњој школи, али пошто је био бриљантан студент запослили су га 1825. у једној од водећих гимназија у Берлину. У међувремену Карл Јакоби је написао докторску дисертацију, па је могао да ради на хабилитационој тези.

У Кенигсбергу

Јакоби је 1825. променио веру поставши хришћанин, што му је омогућило да лакше добије место професора на Универзитету. Годину дана предавао је на Универзитету у Берлину, а онда је 1826. отишао да предаје на Универзитету у Кенигсбергу, где се придружио Францу Ернсту Нојману и Фридриху Вилхелму Беселу.

Прерана смрт

Јакоби је 1843. доживео слом од превеликог рада. Након тога опорављао се неколико месеци у Италији. По повратку преселио се у Берлин, где је живео до своје смрти. За време револуције 1848. Јакоби је био политички активан и неуспешно је покушавао да се кандидује на листи либерала. Након слома револуције пруска влада га је најпре казнила одузимањем дела пензије, па је 1849. морао да напусти Берлин и неколико месеци живи у Готи. Након тога прихватио је позив да предаје у Бечу, што је натерало пруску владу да попусти и да му понуди да предаје у Берлину, али да му породица остане у Готи. Јануара 1851. Јакоби се разболео од грипа, а пре опоравка разболео се од богиња и умро.

Научни допринос

Јакоби је пре доласка у Кенигсберг већ учинио значајан продор у теорији бројева.[3] Писао је Гаусу извештавајући га о својим открићима. Писао је и Лагранжу, који је био задивљен Јакобијевим открићима. Једно од највећих Јакобијевих открића су теорија елиптичких функција и њихова веза са елиптичним тета функцијама. Тета функције су биле од великог значаја за математичку физику због улоге у решавању проблема периодичног тока. Једначине кретања су биле интеграбилне и решиве помоћу Јакобијевих елиптичких функција у неколико случајева у физици. Јакоби је поред осталог био познат и по Хамилтон-Јакобијевој теорији.[4][5] Јакоби је први применио елиптичне функције у теорији бројева. Фермаову теорему две суме проширио је доказом за 6 и 8 сума. У теорији бројева наставио је Гаусов рад. Увео је Јакобијеве симболе и Јакобијеве суме. Један је од оснивача теорије детерминанти. Пронашао је Јакобијеву детерминанту или Јакобијан:

J=[∂F1∂x1⋯∂F1∂xn⋮⋱⋮∂Fm∂x1⋯∂Fm∂xn].

који је имао n² диференцијалних коефицијената од n независних променљивих. Јакобијан је служио приликом промене координата из једног у други координатни систем. Јакобијев идентитет:

[[A,B],C]=[A,[B,C]]−[B,[A,C]]

се често сусреће у Лијевој теорији.

Публикације

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Референце

Шаблон:Reflist

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Спољашње везе

Шаблон:Commonscat

Шаблон:Нормативна контрола

  1. ↑ "Jacobi, Carl Gustav Jacob". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
  2. ↑ Setting the record straight about Jewish mathematicians in Nazi Germany, Haaretz
  3. ↑ Шаблон:Citation
  4. ↑ Шаблон:Cite book (particularly the discussion beginning in the last paragraph of page 491)
  5. ↑ Шаблон:Harvnb
Преузето из „https://sr.wiki.beta.math.wmflabs.org/w/index.php?title=Карл_Густав_Јакоб_Јакоби&oldid=1560”