Лапласова трансформација

Извор: testwiki
Датум измене: 7. април 2024. у 16:35; аутор: imported>MilicevicBot (Бот: Special:Diff/27547949)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Лапласова трансформација (названа по Пјер-Симон Лапласу) је интегрална трансформација, која дату каузалну функцију f(t) (оригинал) пресликава из временског домена (t = време) у функцију F(s) у комплексном спектралном домену.[1] Лапласова трансформација, иако је добила име у његову част, јер је ову трансформацију користио у свом раду о теорији вероватноће, трансформацију је заправо открио Леонард Ојлер, швајцарски математичар из осамнаестог века.

Појам оригинала

Функција t->f(t) назива се оригиналом ако испуњава следеће услове:

1. f је интеграбилна на сваком коначном интервалу t осе
2. за свако t<0, f(t)=0
3. постоје M и s0, тако да је |f(t)|Mes0t

Дефиниција Лапласове трансформације

F(s)={f(t)}=0estf(t)dt.(s=σ+iω;σ>0;t0)

Функција F(s) је »слика« или лапласова трансформација »оригинала« f(t).

За случај да је s=iω добија се једнострана Фуријеова трансформација:

F(ω)={f(t)}
={f(t)}|s=iω=F(s)|s=iω
=0eıωtf(t)dt.

Особине

Линеарност

{k=1nαkfk(t)}=k=1nαkFk(s)

Теорема сличности

Ако је a>0, тада је {f(at)}=1aF(sa), при чему је {f(t)}=F(s)

Диференцирање оригинала

Ако је a>0 и {f(t)}=F(s), тада је {f(t)}=sF(s)f(0)

Диференцирање слике

Ако је {f(t)}=F(s), тада је {tf(t)}=F(s), односно индукцијом се потврђује да важи {tnf(t)}=(1)nF(n)(s)

Интеграција оригинала

Ако је a>0 и {f(t)}=F(s), тада је {0tt(τ)dτ}=1sF(s)

Интеграција слике

Ако постоји интеграл 0F(s)ds, тада је {f(t)t}=sF(σ)dσ

Теорема померања

{es0tf(t)}=F(ss0)

Теорема кашњења

{f(tτ)}=esτF(s),τ0

Лапласова трансформација конволуције функција

{f*g}={f}{g}

Ова особина је позната као Борелова теорема. Напомена: дефиниција конволуције је: (fg)(x)=+f(xt)g(t)dt=+f(t)g(xt)dt

Лапласова трансформација периодичних функција

Ако f(t) има особину f(t+T)=f(t), тада важи {f(t)}=0Tesu1esTf(u)du

Доказ

0estf(t)dt=0Testf(t)dtt=u+T2Testf(t)dtt=u+T2T3Testf(t)dtt=u+2T+...
0estf(t)dt=0Testf(u)du+T2Tes(u+T)f(u+T)du+2T3Tes(u+2T)f(u+2T)du+...
0estf(t)dt=0Tesuf(u)du+esT0Tesuf(u)du+e2sT0Tesuf(u)dT+...
0estf(t)dt=(1+esT+e2sT+...)0TesTf(T)duu=t

Одакле следи: {f}=11eTs0Testf(t)dt

Табела најчешће коришћених Лапласових трансформација

Једнострана Лапласова трансформација има смисла само за не-негативне вредности -{t}-, стога су све временске функције у табели поможене са Хевисајдовом функцијом.

ID Функција Временски домен
x(t)=1{X(s)}
Лапласов -{s}--домен
(фреквентни домен)
X(s)={x(t)}
Област конвергенције
за каузалне системе
1 идеално кашњење δ(tτ)  eτs 
1a јединични импулс δ(t)  1  s
2 закашњени -{n}--ти степен
са фреквенцијским померањем
(tτ)nn!eα(tτ)u(tτ) eτs(s+α)n+1 Re{s}>0
2a -{n}--ти степен
(за цео број -{n}-)
tnn!u(t) 1sn+1 Re{s}>0
2a.1 -{q}--ти степен
(за реално -{q}-)
tqΓ(q+1)u(t) 1sq+1 Re{s}>0
2a.2 Хевисајдова функција u(t)  1s Re{s}>0
2b закашњена Хевисајдова функција u(tτ)  eτss Re{s}>0
2c рампа функција tu(t)  1s2 Re{s}>0
2d фреквенцијско померање -{n}--тог реда tnn!eαtu(t) 1(s+α)n+1 Re{s}>α
2d.1 експоненцијално опадање eαtu(t)  1s+α Re{s}>α 
3 експоненцијално приближавање (1eαt)u(t)  αs(s+α) Re{s}>0 
4 синус sin(ωt)u(t)  ωs2+ω2 Re{s}>0 
5 косинус cos(ωt)u(t)  ss2+ω2 Re{s}>0 
6 синус хиперболикус sinh(αt)u(t)  αs2α2 Re{s}>|α| 
7 косинус хиперболикус cosh(αt)u(t)  ss2α2 Re{s}>|α| 
8 експоненцијално опадајући
синус
eαtsin(ωt)u(t)  ω(sα)2+ω2 Re{s}>α 
9 експоненцијално опадајући
косинус
eαtcos(ωt)u(t)  sα(sα)2+ω2 Re{s}>α 
10 -{n}--ти корен tnu(t) s(n+1)/nΓ(1+1n) Re{s}>0
11 природни логаритам ln(t)u(t) 1s[ln(s)+γ] Re{s}>0
12 Беселова функција
прве врсте,
реда -{n}-
Jn(ωt)u(t) ωn(s+s2+ω2)ns2+ω2 Re{s}>0
(n>1)
13 модификована Беселова функција
прве врсте,
реда -{n}-
In(ωt)u(t) ωn(s+s2ω2)ns2ω2 Re{s}>|ω|
14 Беселова функција
друге врсте,
нултог реда
Y0(αt)u(t) 2sinh1(s/α)πs2+α2 Re{s}>0
15 модификована Беселова функција
друге врсте,
нултог реда
K0(αt)u(t)    
16 функција грешке erf(t)u(t) es2/4(1erf(s/2))s Re{s}>0
Објашњења:

Шаблон:Col-begin Шаблон:Col-break

Шаблон:Col-break

Шаблон:Col-end

Инверзна Лапласова трансформација

У општем случају, оригинал f(t) дате слике F(s) добија се решавањем Бромвичовог интеграла:

1{F(s)}=12πıγıγ+ıestF(s)dsγ>s0,

где је s0 реални део било ког сингуларитета функције F(s).

С обзиром да се овде интеграли комплексна променљива, потребно је користити методе комплексне математичке анализе. Многи примери инверзне Лапласове трансформације наведени су у табели изнад. У пракси, функције се трансформишу у примере из таблице, на пример разлагањем на просте факторе.

Дискретна Лапласова трансформација

За функцију целобројне променљиве f(n) њена дискретна Лапласова трансформација се дефинише као:

F(s)=n=0esnf(n)

Конвергенција овог реда зависи од s.

Све особине и теореме регуларне Лапласове трансформације имају своје еквиваленте у дискретној Лапласовој трансформацији.

Примена

У математици Лапласова трансформација се користи за анализирање линеарних, временски непроменљивих система, као: електричних кола, хармонијских осцилатора, оптичких уређаја и механичких система. Има примене у решавању диференцијалних једначина и теорији вероватноће.

Референце

Шаблон:Reflist

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Спољашње везе

Шаблон:Commons category Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Шаблон:Нормативна контрола