Рамануџанов збир

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Шаблон:Разликовати

У теорији бројева, Рамануџанов збир, који се обично означава са cq(n), је функција две позитивне целобројне променљиве q и n дефинисана формулом:

cq(n)=∑1≤a≤q(a,q)=1e2πiaqn,

где (a,q)=1 значи да a узима само вредности узајамно просте са q.

Сриниваса Рамануџан је поменуо ове збирове у раду из 1918. године.[1] Поред развоја размотрених у овом чланку, Рамануџанови збирови се користе у доказу Виноградовљеве теореме да је сваки довољно велики непаран број збир три проста броја.[2]

Нотација

За целе бројеве a и b, a∣b се чита „a дели b” и значи да постоји цео број c такав да је ba=c. Слично, a∤b се чита „a не дели b”. Симбол за сумирање

∑d∣mf(d)

значи да d пролази кроз све позитивне делитеље броја m, нпр.

∑d∣12f(d)=f(1)+f(2)+f(3)+f(4)+f(6)+f(12).

(a,b) је највећи заједнички делилац,

ϕ(n) је Ојлерова фи функција,

μ(n) је Мебијусова функција, а

ζ(s) је Риманова зета-функција.

Формуле за cq(n)

Тригонометрија

Ове формуле потичу из дефиниције, Ојлерове формуле eix=cos⁡x+isin⁡x, и елементарних тригонометријских идентитета.

c1(n)=1c2(n)=cos⁡nπc3(n)=2cos⁡23nπc4(n)=2cos⁡12nπc5(n)=2cos⁡25nπ+2cos⁡45nπc6(n)=2cos⁡13nπc7(n)=2cos⁡27nπ+2cos⁡47nπ+2cos⁡67nπc8(n)=2cos⁡14nπ+2cos⁡34nπc9(n)=2cos⁡29nπ+2cos⁡49nπ+2cos⁡89nπc10(n)=2cos⁡15nπ+2cos⁡35nπ

и тако даље (Шаблон:OEIS, Шаблон:OEIS, Шаблон:OEIS, Шаблон:OEIS,.., Шаблон:OEIS,...). cq(n) је увек цео број.

Клојверова формула

Нека је ζq=e2πiq. Тада је ζq корен једначине xq−1=0. Сваки његов степен,

ζq,ζq2,…,ζqq−1,ζqq=ζq0=1

је такође корен. Пошто их има q, они су сви корени. Бројеви ζqn где је 1 ≤ n ≤ q називају се q-ти корени јединице. ζq се назива примитивни q-ти корен јединице јер је најмања вредност n за коју је ζqn=1 управо q. Остали примитивни q-ти корени јединице су бројеви ζqa где је (a, q) = 1. Стога, постоји φ(q) примитивних q-тих корена јединице.

Тако је Рамануџанов збир cq(n) збир n-тих степена примитивних q-тих корена јединице.

Чињеница је[3] да су степени од ζq тачно примитивни корени за све делитеље броја q.

Пример. Нека је q = 12. Тада су

ζ12,ζ125,ζ127, и ζ1211 примитивни дванаести корени јединице,
ζ122 и ζ1210 су примитивни шести корени јединице,
ζ123=i и ζ129=−i су примитивни четврти корени јединице,
ζ124 и ζ128 су примитивни трећи корени јединице,
ζ126=−1 је примитивни други корен јединице, и
ζ1212=1 је примитивни први корен јединице.

Стога, ако је

ηq(n)=∑k=1qζqkn

збир n-тих степена свих корена, примитивних и непримитивних,

ηq(n)=∑d∣qcd(n),

и помоћу Мебијусове инверзије,

cq(n)=∑d∣qμ(qd)ηd(n).

Из идентитета xq − 1 = (x − 1)(xq−1 + xq−2 + ... + x + 1) следи да је

ηq(n)={0q∤nqq∣n

а ово води до формуле

cq(n)=∑d∣(q,n)μ(qd)d,

коју је објавио Клојвер 1906. године.[4]

Ово показује да је cq(n) увек цео број. Упоредите је са формулом

ϕ(q)=∑d∣qμ(qd)d.

вон Штернекова формула

Из дефиниције се лако показује да је cq(n) мултипликативна када се посматра као функција од q за фиксну вредност n:[5] тј.

Ако је (q,r)=1 тада је cq(n)cr(n)=cqr(n).

Из дефиниције (или Клојверове формуле) једноставно је доказати да, ако је p прост број,

cp(n)={−1 ако p∤nϕ(p) ако p∣n,

и ако је pk степен простог броја где је k > 1,

cpk(n)={0 ако pk−1∤n−pk−1 ако pk−1∣n и pk∤nϕ(pk) ако pk∣n.

Овај резултат и мултипликативно својство могу се користити да се докаже

cq(n)=μ(q(q,n))ϕ(q)ϕ(q(q,n)).

Ово се назива вон Штернекова аритметичка функција.[6] Еквивалентност ове функције и Рамануџановог збира дугује се Хелдеру.[7][8]

Друга својства cq(n)

За све позитивне целе бројеве q,

c1(q)=1cq(1)=μ(q)cq(q)=ϕ(q)cq(m)=cq(n)за m≡n(modq)

За фиксну вредност q, апсолутна вредност низа {cq(1),cq(2),…} је ограничена са φ(q), а за фиксну вредност n, апсолутна вредност низа {c1(n),c2(n),…} је ограничена са n.

Ако је q > 1

∑n=aa+q−1cq(n)=0.

Нека су m1, m2 > 0, m = нзс(m1, m2). Тада[9] Рамануџанови збирови задовољавају својство ортогоналности:

1m∑k=1mcm1(k)cm2(k)={ϕ(m)m1=m2=m,0иначе

Нека су n, k > 0. Тада[10]

∑gcd⁡(d,k)=1d∣ndμ(nd)ϕ(d)=μ(n)cn(k)ϕ(n),

познат као Брауер-Радемахеров идентитет.

Ако је n > 0 и a било који цео број, такође имамо[11]

∑gcd⁡(k,n)=11≤k≤ncn(k−a)=μ(n)cn(a),

што се дугује Коену.

Табела

Рамануџанов збир cs(n)
n
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
s 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
2 −1 1 −1 1 −1 1 −1 1 −1 1 −1 1 −1 1 −1 1 −1 1 −1 1 −1 1 −1 1 −1 1 −1 1 −1 1
3 −1 −1 2 −1 −1 2 −1 −1 2 −1 −1 2 −1 −1 2 −1 −1 2 −1 −1 2 −1 −1 2 −1 −1 2 −1 −1 2
4 0 −2 0 2 0 −2 0 2 0 −2 0 2 0 −2 0 2 0 −2 0 2 0 −2 0 2 0 −2 0 2 0 −2
5 −1 −1 −1 −1 4 −1 −1 −1 −1 4 −1 −1 −1 −1 4 −1 −1 −1 −1 4 −1 −1 −1 −1 4 −1 −1 −1 −1 4
6 1 −1 −2 −1 1 2 1 −1 −2 −1 1 2 1 −1 −2 −1 1 2 1 −1 −2 −1 1 2 1 −1 −2 −1 1 2
7 −1 −1 −1 −1 −1 −1 6 −1 −1 −1 −1 −1 −1 6 −1 −1 −1 −1 −1 −1 6 −1 −1 −1 −1 −1 −1 6 −1 −1
8 0 0 0 −4 0 0 0 4 0 0 0 −4 0 0 0 4 0 0 0 −4 0 0 0 4 0 0 0 −4 0 0
9 0 0 −3 0 0 −3 0 0 6 0 0 −3 0 0 −3 0 0 6 0 0 −3 0 0 −3 0 0 6 0 0 −3
10 1 −1 1 −1 −4 −1 1 −1 1 4 1 −1 1 −1 −4 −1 1 −1 1 4 1 −1 1 −1 −4 −1 1 −1 1 4
11 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 10 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 10 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1
12 0 2 0 −2 0 −4 0 −2 0 2 0 4 0 2 0 −2 0 −4 0 −2 0 2 0 4 0 2 0 −2 0 −4
13 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 12 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 12 −1 −1 −1 −1
14 1 −1 1 −1 1 −1 −6 −1 1 −1 1 −1 1 6 1 −1 1 −1 1 −1 −6 −1 1 −1 1 −1 1 6 1 −1
15 1 1 −2 1 −4 −2 1 1 −2 −4 1 −2 1 1 8 1 1 −2 1 −4 −2 1 1 −2 −4 1 −2 1 1 8
16 0 0 0 0 0 0 0 −8 0 0 0 0 0 0 0 8 0 0 0 0 0 0 0 −8 0 0 0 0 0 0
17 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 16 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1
18 0 0 3 0 0 −3 0 0 −6 0 0 −3 0 0 3 0 0 6 0 0 3 0 0 −3 0 0 −6 0 0 −3
19 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 18 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1
20 0 2 0 −2 0 2 0 −2 0 −8 0 −2 0 2 0 −2 0 2 0 8 0 2 0 −2 0 2 0 −2 0 −8
21 1 1 −2 1 1 −2 −6 1 −2 1 1 −2 1 −6 −2 1 1 −2 1 1 12 1 1 −2 1 1 −2 −6 1 −2
22 1 −1 1 −1 1 −1 1 −1 1 −1 −10 −1 1 −1 1 −1 1 −1 1 −1 1 10 1 −1 1 −1 1 −1 1 −1
23 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 22 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1
24 0 0 0 4 0 0 0 −4 0 0 0 −8 0 0 0 −4 0 0 0 4 0 0 0 8 0 0 0 4 0 0
25 0 0 0 0 −5 0 0 0 0 −5 0 0 0 0 −5 0 0 0 0 −5 0 0 0 0 20 0 0 0 0 −5
26 1 −1 1 −1 1 −1 1 −1 1 −1 1 −1 −12 −1 1 −1 1 −1 1 −1 1 −1 1 −1 1 12 1 −1 1 −1
27 0 0 0 0 0 0 0 0 −9 0 0 0 0 0 0 0 0 −9 0 0 0 0 0 0 0 0 18 0 0 0
28 0 2 0 −2 0 2 0 −2 0 2 0 −2 0 −12 0 −2 0 2 0 −2 0 2 0 −2 0 2 0 12 0 2
29 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 −1 28 −1
30 −1 1 2 1 4 −2 −1 1 2 −4 −1 −2 −1 1 −8 1 −1 −2 −1 −4 2 1 −1 −2 4 1 2 1 −1 8

Рамануџанови развоји

Ако је f(n) аритметичка функција (тј. функција комплексне вредности целих или природних бројева), онда се конвергентни бесконачни ред облика:

f(n)=∑q=1∞aqcq(n)

или облика:

f(q)=∑n=1∞ancq(n)

где су ak ∈ C, назива Рамануџанов развој[12] функције f(n).

Рамануџан је пронашао развоје неких од познатих функција у теорији бројева. Сви ови резултати су доказани на "елементаран" начин (тј. само коришћењем формалних манипулација са редовима и најједноставнијих резултата о конвергенцији).[13][14][15]

Развој нулте функције зависи од резултата из аналитичке теорије простих бројева, наиме да ред

∑n=1∞μ(n)n

конвергира ка 0, а резултати за r(n) и r′(n) зависе од теорема из ранијег рада.[16]

Све формуле у овом одељку потичу из Рамануџановог рада из 1918. године.

Генераторне функције

Генераторне функције Рамануџанових збирова су Дирихлеови редови:

ζ(s)∑δ∣qμ(qδ)δ1−s=∑n=1∞cq(n)ns

је генераторна функција низа cq(1), cq(2), ... где је q константно, а

σr−1(n)nr−1ζ(r)=∑q=1∞cq(n)qr

је генераторна функција низа c1(n), c2(n), ... где је n константно.

Постоји и двоструки Дирихлеов ред

ζ(s)ζ(r+s−1)ζ(r)=∑q=1∞∑n=1∞cq(n)qrns.

Полином са Рамануџановим збировима као коефицијентима може се изразити помоћу циклотомичних полинома[17]

∑n=1qcq(n)xn−1=(xq−1)Φq′(x)Φq(x)=Φq′(x)∏d∣qd≠qΦd(x)

σk(n)

σk(n) је делитељска функција (тј. збир k-тих степена делитеља броја n, укључујући 1 и n). σ0(n), број делитеља од n, обично се пише d(n), а σ1(n), збир делитеља од n, обично се пише σ(n).

Ако је s > 0,

σs(n)=nsζ(s+1)(c1(n)1s+1+c2(n)2s+1+c3(n)3s+1+⋯)σ−s(n)=ζ(s+1)(c1(n)1s+1+c2(n)2s+1+c3(n)3s+1+⋯)

Постављањем s = 1 добија се

σ(n)=π26n(c1(n)1+c2(n)4+c3(n)9+⋯).

Ако је Риманова хипотеза тачна, и −12<s<12,

σs(n)=ζ(1−s)(c1(n)11−s+c2(n)21−s+c3(n)31−s+⋯)=nsζ(1+s)(c1(n)11+s+c2(n)21+s+c3(n)31+s+⋯).

d(n)

d(n) = σ0(n) је број делитеља од n, укључујући 1 и n.

−d(n)=log⁡11c1(n)+log⁡22c2(n)+log⁡33c3(n)+⋯−d(n)(2γ+log⁡n)=log211c1(n)+log222c2(n)+log233c3(n)+⋯

где је γ = 0.5772... Ојлер-Маскеронијева константа.

φ(n)

Ојлерова фи функција φ(n) је број позитивних целих бројева мањих од n и узајамно простих са n. Рамануџан дефинише њену генерализацију, ако је

n=p1a1p2a2p3a3⋯

проста факторизација броја n, и s је комплексни број, нека је

φs(n)=ns(1−p1−s)(1−p2−s)(1−p3−s)⋯,

тако да је φ1(n) = φ(n) Ојлерова функција.[18]

Он доказује да је

μ(n)nsφs(n)ζ(s)=∑ν=1∞μ(nν)νs

и користи ово да покаже да је

φs(n)ζ(s+1)ns=μ(1)c1(n)φs+1(1)+μ(2)c2(n)φs+1(2)+μ(3)c3(n)φs+1(3)+⋯.

За s = 1,

φ(n)=6π2n(c1(n)−c2(n)22−1−c3(n)32−1−c5(n)52−1+c6(n)(22−1)(32−1)−c7(n)72−1+c10(n)(22−1)(52−1)−⋯).

Приметимо да је константа инверзна[19] константи у формули за σ(n).

Λ(n)

Фон Манголтова функција Λ(n) = 0 осим ако је n = pk степен простог броја, у ком случају је то природни логаритам log p.

−Λ(m)=cm(1)+12cm(2)+13cm(3)+⋯

Нулта функција

За све n > 0,

0=c1(n)+12c2(n)+13c3(n)+⋯.

Ово је еквивалентно теореми о простим бројевима.[20][21]

r2s(n) (збирови квадрата)

r2s(n) је број начина представљања n као збира 2s квадрата, рачунајући различите редоследе и знакове као различите (нпр., r2(13) = 8, јер је 13 = (±2)2 + (±3)2 = (±3)2 + (±2)2.)

Рамануџан дефинише функцију δ2s(n) и позива се на рад[22] у којем је доказао да је r2s(n) = δ2s(n) за s = 1, 2, 3, и 4. За s > 4 он показује да је δ2s(n) добра апроксимација за r2s(n).

s = 1 има посебну формулу:

δ2(n)=π(c1(n)1−c3(n)3+c5(n)5−⋯).

У следећим формулама знаци се понављају са периодом 4.

δ2s(n)=πsns−1(s−1)!(c1(n)1s+c4(n)2s+c3(n)3s+c8(n)4s+c5(n)5s+c12(n)6s+c7(n)7s+c16(n)8s+⋯)s≡0(mod4)δ2s(n)=πsns−1(s−1)!(c1(n)1s−c4(n)2s+c3(n)3s−c8(n)4s+c5(n)5s−c12(n)6s+c7(n)7s−c16(n)8s+⋯)s≡2(mod4)δ2s(n)=πsns−1(s−1)!(c1(n)1s+c4(n)2s−c3(n)3s+c8(n)4s+c5(n)5s+c12(n)6s−c7(n)7s+c16(n)8s+⋯)s≡1(mod4) и s>1δ2s(n)=πsns−1(s−1)!(c1(n)1s−c4(n)2s−c3(n)3s−c8(n)4s+c5(n)5s−c12(n)6s−c7(n)7s−c16(n)8s+⋯)s≡3(mod4)

и стога,

r2(n)=π(c1(n)1−c3(n)3+c5(n)5−c7(n)7+c11(n)11−c13(n)13+c15(n)15−c17(n)17+⋯)r4(n)=π2n(c1(n)1−c4(n)4+c3(n)9−c8(n)16+c5(n)25−c12(n)36+c7(n)49−c16(n)64+⋯)r6(n)=π3n22(c1(n)1−c4(n)8−c3(n)27−c8(n)64+c5(n)125−c12(n)216−c7(n)343−c16(n)512+⋯)r8(n)=π4n36(c1(n)1+c4(n)16+c3(n)81+c8(n)256+c5(n)625+c12(n)1296+c7(n)2401+c16(n)4096+⋯)

r′2s(n) (збирови троугаоних бројева)

r'2s(n) је број начина на које се n може представити као збир 2s троугаоних бројева (тј. бројева 1, 3 = 1 + 2, 6 = 1 + 2 + 3, 10 = 1 + 2 + 3 + 4, 15, ...; n-ти троугаони број је дат формулом n(n + 1)/2.)

Анализа је овде слична оној за квадрате. Рамануџан се позива на исти рад као и за квадрате, где је показао да постоји функција δ'2s(n) таква да је r'2s(n)=δ'2s(n) за s = 1, 2, 3, и 4, и да је за s > 4, δ'2s(n) добра апроксимација за r'2s(n).

Опет, s = 1 захтева посебну формулу:

δ'2(n)=π4(c1(4n+1)1−c3(4n+1)3+c5(4n+1)5−c7(4n+1)7+⋯).

Ако је s дељиво са 4,

δ'2s(n)=(π2)s(s−1)!(n+s4)s−1(c1(n+s4)1s+c3(n+s4)3s+c5(n+s4)5s+⋯)s≡0(mod4)δ'2s(n)=(π2)s(s−1)!(n+s4)s−1(c1(2n+s2)1s+c3(2n+s2)3s+c5(2n+s2)5s+⋯)s≡2(mod4)δ'2s(n)=(π2)s(s−1)!(n+s4)s−1(c1(4n+s)1s−c3(4n+s)3s+c5(4n+s)5s−⋯)s≡1(mod2) и s>1

Стога,

r'2(n)=π4(c1(4n+1)1−c3(4n+1)3+c5(4n+1)5−c7(4n+1)7+⋯)r'4(n)=(π2)2(n+12)(c1(2n+1)1+c3(2n+1)9+c5(2n+1)25+⋯)r'6(n)=(π2)32(n+34)2(c1(4n+3)1−c3(4n+3)27+c5(4n+3)125−⋯)r'8(n)=(π2)46(n+1)3(c1(n+1)1+c3(n+1)81+c5(n+1)625+⋯)

Збирови

Нека је

Tq(n)=cq(1)+cq(2)+⋯+cq(n)Uq(n)=Tq(n)+12ϕ(q)

Тада за s > 1,

σ−s(1)+⋯+σ−s(n)=ζ(s+1)(n+T2(n)2s+1+T3(n)3s+1+T4(n)4s+1+⋯)=ζ(s+1)(n+12+U2(n)2s+1+U3(n)3s+1+U4(n)4s+1+⋯)−12ζ(s)d(1)+⋯+d(n)=−T2(n)log⁡22−T3(n)log⁡33−T4(n)log⁡44−⋯d(1)log⁡1+⋯+d(n)log⁡n=−T2(n)(2γlog⁡2−log22)2−T3(n)(2γlog⁡3−log23)3−T4(n)(2γlog⁡4−log24)4−⋯r2(1)+⋯+r2(n)=π(n−T3(n)3+T5(n)5−T7(n)7+⋯)

Види још

Напомене

Шаблон:Референце

Референце

Спољашње везе

Шаблон:Подножје

  1. ↑ Ramanujan, On Certain Trigonometric Sums ...

    Ови збирови су очигледно од великог интереса, а неколико њихових својстава је већ разматрано. Али, колико ја знам, никада нису разматрани из угла који ја усвајам у овом раду; и верујем да су сви резултати које он садржи нови.

    (Papers, p. 179). У фусноти цитира стр. 360–370 из Дирихле-Дедекиндовог Шаблон:Јез-de, 4. издање.
  2. ↑ Nathanson, погл. 8.
  3. ↑ Hardy & Wright, Thms 65, 66
  4. ↑ G. H. Hardy, P. V. Seshu Aiyar, & B. M. Wilson, notes to On certain trigonometrical sums ..., Ramanujan, Papers, p. 343
  5. ↑ Schwarz & Spilken (1994) p.16
  6. ↑ B. Berndt, commentary to On certain trigonometrical sums..., Ramanujan, Papers, p. 371
  7. ↑ Knopfmacher, p. 196
  8. ↑ Hardy & Wright, p. 243
  9. ↑ Tóth, external links, eq. 6
  10. ↑ Tóth, external links, eq. 17.
  11. ↑ Tóth, external links, eq. 8.
  12. ↑ B. Berndt, коментар уз On certain trigonometrical sums..., Ramanujan, Papers, стр. 369–371
  13. ↑ Ramanujan, On certain trigonometrical sums...

    Већина мојих формула је "елементарна" у техничком смислу те речи — могу се (то јест) доказати комбинацијом поступака који укључују само коначну алгебру и једноставне опште теореме о бесконачним редовима

    (Papers, p. 179)
  14. ↑ Теорија формалних Дирихлеових редова разматрана је у Hardy & Wright, § 17.6 и у Knopfmacher.
  15. ↑ Knopfmacher, погл. 7, разматра Рамануџанове развоје као тип Фуријеових развоја у простору са унутрашњим производом који има cq као ортогоналну базу.
  16. ↑ Ramanujan, On Certain Arithmetical Functions
  17. ↑ Nicol, p. 1
  18. ↑ Ово је Жорданова фи функција, Js(n).
  19. ↑ Уп. Hardy & Wright, Thm. 329, који наводи да је 6π2<σ(n)ϕ(n)n2<1.
  20. ↑ Hardy, Ramanujan, p. 141
  21. ↑ B. Berndt, коментар уз On certain trigonometrical sums..., Ramanujan, Papers, стр. 371
  22. ↑ Ramanujan, On Certain Arithmetical Functions