Множење

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
3 · 4 = 12, па 12 куглица може бити сложено као 3 врсте по 4 (или 4 колоне по 3) куглице

Множење је бинарна операција у математици. Записује се као -{a · b}- или -{a × b}-. Операнди -{a}- и -{b}- се називају чиниоци (фактори), а резултат множења производ.[1]

Ако је један операнд природан број, онда множење представља скраћени запис сабирања. Нпр, ако је -{n}- ∈ ℕ, онда је

an=a++an.

У алгебри се ознака за множење подразумева и може се прескочити, па се 3 · -{a · b}- може записати и као 3 -{a b}-[2]

На пример, 4 помножено са 3, често написано као 3×4 и изговорено као „3 пута 4”, може се израчунати додавањем 3 копије од 4 заједно:

3×4=4+4+4=12

Овде су 3 (множилац) и 4 (множеник) чиниоци, а 12 је производ.

Једно од главних својстава множења је комутативно својство, које у овом случају наводи да сабирање 3 копије од 4 даје исти резултат као додавање 4 копије од 3:

4×3=3+3+3+3=12

Систематске генерализације ове основне дефиниције дефинишу множење целих бројева (укључујући негативне бројеве), рационалних (разломака) и реалних бројева.

Множење се такође може визуализовати као бројање објеката распоређених у правоугаоник (за целе бројеве) или као проналажење површине правоугаоника чије странице имају неке дате дужине. Површина правоугаоника не зависи од тога која се страница прва мери — последица комутативног својства.

Производ два мерења је нова врста мерења. На пример, множењем дужина две стране правоугаоника добија се његова површина. Такав производ је предмет димензионалне анализе.[3][4][5]

Инверзна операција множењу је дељење.[6] На пример, пошто је 4 помножено са 3 једнако 12, 12 подељено са 3 је једнако 4.

Множење бројева

Особине

Множење има приоритет над сабирањем. Множење бројева има следеће особине (за множење других објеката погледати ниже у тексту):

1. a1=1a=a (неутрал)
2. a0=0a=0 (сваки број помножен нулом једнак је нули)
3. (ab)c=a(bc) (асоцијативност)
4. ab=ba комутативност
5. a(b+c)=ab+ac дистрибутивност множења према сабирању
  1. На скупу рационалних, реалних и комплексних бројева, сваки број осим нуле има тачно један инверзан број, такав да је њихов производ јединица:
a 1b:ab=1

Инверзан број броја a се записује као 1a. Инверзан број инверзног броја је полазни број:

11a=a

Множење целих бројева

Приликом множења целих бројева, ако су оба истог знака (оба позитивна или негативна), резултат је позитиван. Производ позитивног и негативног броја је негативан.

Рационални чиниоци

Шаблон:Посебан чланак Производ рационалних бројева је рационалан број коме је бројилац производ бројилаца чинилаца, а именилац производ именилаца чинилаца:

a=p1q1b=p2q2ab=p1p2q1q2

Ирационални чиниоци

Шаблон:Посебан чланак Нека је -{b}- ∈ ℝ \ ℚ ирационалан број, тада је производ -{a · b}- гранична вредност

ab=limpqbapq

где је pq рационалан број и представља приближну вредност броја -{b}-.

Множење комплексних бројева

Шаблон:Посебан чланак Сваки комплексан број z можемо записати као уређени пар или у тригонометријском (поларном) запису:

z=(a,b)=ρ(cosϕ+isinϕ).

Како је i2=1, формула за множење у алгебарском запису гласи

(a1,b1)(a2,b2)=(a1a2b1b2,a1b2+a2b1).

Из тригонометријских једначина следи формула за множење комплексних бројева у тригонометријском облику:

ρ1(cosϕ1+isinϕ1)ρ2(cosϕ2+isinϕ2)=ρ1ρ2(cos(ϕ1+ϕ2)+isin(ϕ1+ϕ2))

Множење вектора

Шаблон:Посебан чланак Постоји неколико врста множења вектора: множење вектора скаларом, скаларни, векторски и мешовити производ вектора. Скаларни производ вектора се обележава са „·“, а векторски са „×“.

Посматрајмо вектор у тродимензионалном Еуклидском простору: 𝐚=(ax,ay,az)3.

Множење вектора скаларом

Вектор се множи скаларом тако што се свака његова координата помножи скаларом. Ова операција је комутативна.

k,𝐚3k𝐚=(kax,kay,kaz)

Скаларни производ

Скаларни производ вектора је скалар једнак суми производа одговарајућих координата:

𝐚,𝐛3
:3×3
𝐚𝐛=axbx+ayby+azbz

Скаларни производ је комутативан.

Векторски производ

Векторски производ.

Векторски производ вектора је нови вектор, чији је интензитет једнак површини паралелограма који вектори-чиниоци заклапају, правац му је нормалан на раван коју вектори-чиниоци дефинишу, а смер се дефинише правилом леве или десне руке, зависно од конвенције. Овај производ је специфичан за 3, и антикомутативан је.[7] Векторски производ се рачуна као детерминанта матрице:[8][9][10]

×:3×33
𝐚,𝐛3
𝐚×𝐛=|𝐢𝐣𝐤axayazbxbybz|

где су 𝐢,𝐣 и 𝐤 ортови дуж x, y и z осе.

Мешовити производ

Запремина паралелепипеда који дефинишу 3 вектора једнака је њиховом мешовитом производу.

Мешовити производ три вектора је скалар који је једнак запремини паралелопипеда који ти вектори заклапају. Записује се као [a, b, c] и по дефиницији је:

[]:3×3×3
𝐚,𝐛,𝐜3
[𝐚,𝐛,𝐜]=|axayazbxbybzcxcycz|

Множење матрица

Шаблон:Посебан чланак Нека су дате матрице -{А}- и -{B}- величине -{m}--{А}-×-{n}--{А}- и -{m}--{B}-×-{n}--{B}-. Производ -{AB}- је дефинисан ако је -{n}--{А}- = -{m}--{B}-, а добијена матрица има димензије -{m}--{А}-×-{n}--{B}-. Елементи матрице-производа су

(AB)i,j=k=1nAAi,kBk,j

Множење матрица није комутативно. Матрице 1×3 и 3×2 можемо помножити само на један начин, а 5×4 и 4×5 са обе стране, али производи неће имати исту величину (5×5 на један и 4×4 на други начин). Ако се помноже две квадратне матрице исте величине, производи су такође исте величине, и може се дефинисати комутатор:[11][12]

[A,B]=A×BB×A

Види још

Референце

Шаблон:Reflist

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Спољашње везе

Шаблон:Commonscat

Шаблон:Нормативна контрола