Неједнакост Минковског

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

У математичкој анализи, неједнакост Минковског утврђује да Lp простори задовољавају неједнакост троугла у дефиницији нормираних векторских простора. Неједнакост је названа по немачком математичару Херману Минковском.

Нека је S простор са мером, нека је 1≤p≤∞ и нека су f и g елементи Lp(S). Тада је f+g у Lp(S), и имамо неједнакост троугла

‖f+g‖p≤‖f‖p+‖g‖p

са једнакошћу за 1<p<∞ ако и само ако су f и g позитивно линеарно зависни; то јест, f=λg за неко λ≥0 или g=0. Овде је норма дата са:

‖f‖p=(∫|f|pdμ)1p

ако је p<∞, или у случају p=∞ есенцијалним супремумом

‖f‖∞=ess supx∈S|f(x)|.

Неједнакост Минковског је неједнакост троугла у Lp(S). У ствари, то је посебан случај општије чињенице

‖f‖p=sup‖g‖q=1∫|fg|dμ,1p+1q=1

где је лако видети да десна страна задовољава неједнакост троугла.

Као и Хелдерова неједнакост, неједнакост Минковског се може специјализовати за низове и векторе коришћењем мере пребројавања:

(∑k=1n|xk+yk|p)1/p≤(∑k=1n|xk|p)1/p+(∑k=1n|yk|p)1/p

за све реалне (или комплексне) бројеве x1,…,xn,y1,…,yn и где је n кардиналност скупа S (број елемената у S).

У терминима вероватноће, за дати простор вероватноће (Ω,ℱ,ℙ), и где 𝔼 означава оператор очекивања, за сваку реалну или комплексно вредновану случајну променљиву X и Y на Ω, неједнакост Минковског гласи

(𝔼[|X+Y|p])1p⩽(𝔼[|X|p])1p+(𝔼[|Y|p])1p.

Доказ

Доказ помоћу Хелдерове неједнакости

Прво, доказујемо да f+g има коначну p-норму ако је имају и f и g, што следи из

|f+g|p≤2p−1(|f|p+|g|p).

Заиста, овде користимо чињеницу да је h(x)=|x|p конвексна функција над ℝ+ (за p>1) и тако, по дефиницији конвексности,

|12f+12g|p≤|12|f|+12|g||p≤12|f|p+12|g|p.

Ово значи да

|f+g|p≤12|2f|p+12|2g|p=2p−1|f|p+2p−1|g|p.

Сада можемо легитимно говорити о ‖f+g‖p. Ако је нула, онда неједнакост Минковског важи. Сада претпостављамо да ‖f+g‖p није нула. Користећи неједнакост троугла, а затим Хелдерову неједнакост, налазимо да

‖f+g‖pp=∫|f+g|pdμ=∫|f+g|⋅|f+g|p−1dμ≤∫(|f|+|g|)|f+g|p−1dμ=∫|f||f+g|p−1dμ+∫|g||f+g|p−1dμ≤((∫|f|pdμ)1p+(∫|g|pdμ)1p)(∫|f+g|(p−1)(pp−1)dμ)1−1p Хелдерова неједнакост=(‖f‖p+‖g‖p)‖f+g‖pp‖f+g‖p

Добијамо неједнакост Минковског множењем обе стране са

‖f+g‖p‖f+g‖pp.

Доказ директним аргументом конвексности

За дато t∈(0,1), имамо, по конвексности (Јенсенова неједнакост), за свако x∈S

|f(x)+g(x)|p=|(1−t)f(x)1−t+tg(x)t|p≤(1−t)|f(x)1−t|p+t|g(x)t|p=|f(x)|p(1−t)p−1+|g(x)|ptp−1.

Интеграцијом ово води до

∫S|f+g|pdμ≤1(1−t)p−1∫S|f|pdμ+1tp−1∫S|g|pdμ.

Затим се узима

t=‖g‖p‖f‖p+‖g‖p

да би се дошло до закључка.

Интегрална неједнакост Минковског

Претпоставимо да су (S1,μ1) и (S2,μ2) два сигма-коначна простора са мером и да је F:S1×S2→ℝ мерљива функција. Тада интегрална неједнакост Минковског гласи:Шаблон:SfnШаблон:Sfn

[∫S2|∫S1F(x,y)μ1(dx)|pμ2(dy)]1p≤∫S1(∫S2|F(x,y)|pμ2(dy))1pμ1(dx),p∈[1,∞)

са очигледним модификацијама у случају p=∞. Ако је p>1, и обе стране су коначне, онда једнакост важи само ако је |F(x,y)|=φ(x)ψ(y) скоро свуда за неке ненегативне мерљиве функције φ и ψ.

Ако је μ1 мера пребројавања на двотачкастом скупу S1={1,2}, тада интегрална неједнакост Минковског даје уобичајену неједнакост Минковског као посебан случај: за fi(y)=F(i,y) за i=1,2, интегрална неједнакост даје

‖f1+f2‖p=(∫S2|∫S1F(x,y)μ1(dx)|pμ2(dy))1p≤∫S1(∫S2|F(x,y)|pμ2(dy))1pμ1(dx)=‖f1‖p+‖f2‖p.

Ако је мерљива функција F:S1×S2→ℝ ненегативна, онда за све 1≤p≤q≤∞,Шаблон:Sfn

‖‖F(⋅,s2)‖Lp(S1,μ1)‖Lq(S2,μ2)≤‖‖F(s1,⋅)‖Lq(S2,μ2)‖Lp(S1,μ1) .

Ова нотација је генерализована на

‖f‖p,q=(∫ℝm[∫ℝn|f(x,y)|qdy]pqdx)1p

за f:ℝm+n→E, са ℒp,q(ℝm+n,E)={f∈Eℝm+n:‖f‖p,q<∞}. Користећи ову нотацију, манипулација експонентима открива да, ако је p<q, онда је ‖f‖q,p≤‖f‖p,q.

Обратна неједнакост

Када је p<1, важи обратна неједнакост:

‖f+g‖p≥‖f‖p+‖g‖p.

Даље нам је потребно ограничење да су и f и g ненегативне, као што можемо видети из примера f=−1,g=1 и p=1

‖f+g‖1=0<2=‖f‖1+‖g‖1.

Обратна неједнакост следи из истог аргумента као и стандардна неједнакост Минковског, али користи чињеницу да је и Хелдерова неједнакост такође обрнута у овом опсегу.

Користећи обрнуту неједнакост Минковског, можемо доказати да су степенске средине са p≤1, као што су хармонијска средина и геометријска средина, конкавне.

Генерализације на друге функције

Неједнакост Минковског се може генерализовати на друге функције ϕ(x) изван функције степена xp. Генерализована неједнакост има облик

ϕ−1(∑i=1nϕ(xi+yi))≤ϕ−1(∑i=1nϕ(xi))+ϕ−1(∑i=1nϕ(yi)).

Различите довољне услове за ϕ су пронашли Mulholland[1] и други. На пример, за x≥0 један скуп довољних услова од Mulholland-а је

  1. ϕ(x) је непрекидна и строго растућа са ϕ(0)=0.
  2. ϕ(x) је конвексна функција од x.
  3. log⁡ϕ(x) је конвексна функција од log⁡(x).

Види још

Референце

Шаблон:Референце

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Додатна литература

Шаблон:Подножје