Коши-Шварцова неједнакост

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Коши-Шварцова неједнакост, позната и као неједнакост Коши-Шварц-Буњаковског, корисна је неједнакост која се примењује у многим областима математике као што су линеарна алгебра, анализа, теорија вероватноће и друге. Сматра се једном од најважнијих неједнакости у математици.[1]

Неједнакост за суме открио је Шаблон:Harvs, док је одговарајућу неједнакост за интеграле први доказао Шаблон:Harvs. Интегралну неједнакост нешто касније је открио, независно од Буњаковског, и Шаблон:Harvs[1].

Исказ неједнакости

Коши-Шварцова неједнакост тврди да за све векторе u и v унитарног векторског простора важи

|⟨𝐮,𝐯⟩|2≤⟨𝐮,𝐮⟩⋅⟨𝐯,𝐯⟩,

где ⟨⋅,⋅⟩ представља унутрашњи производ. Еквивалентно, кореновањем обе стране претходне неједнакости, уз коришћење норме вектора, неједнакост се може записати у облику[2][3]

|⟨𝐮,𝐯⟩|≤‖𝐮‖‖𝐯‖.

Специјално, једнакост важи ако и само ако су 𝐮 и 𝐯 линеарно зависни (што значи да су паралелни: један од вектора u и v је нула вектор, или представља скаларни умножак другог).[4][5]

Ако је u1,…,un∈ℂ и v1,…,vn∈ℂ, и унутрашњи производ је стандардни комплексни унутрашњи производ, тада се неједнакост може експлицитно изразити на следећи начин (где црта изнад означава комплексну конјугацију):

|u1v¯1+⋯+unv¯n|2≤(|u1|2+⋯+|un|2)(|v1|2+⋯+|vn|2),

односно

|∑i=1nuiv¯i|2≤∑j=1n|uj|2∑k=1n|vk|2.

Докази

Први доказ

Нека су u и v произвољни вектори векторског простора над 𝔽 са унутрашњим производом, где је 𝔽 поље реалних или комплексних бројева. Желимо да докажемо неједнакост

|⟨u,v⟩|≤‖u‖‖v‖,

као и да једнакост важи ако и само ако је један од вектора u и v скаларни умножак другог (специјално, (бар) један од вектора је нула вектор).

Ако је v=0, јасно је да тада важи једнакост, а такође и да су u и v линеарно зависни (без обзира на вектор u), тако да закључујемо да у овом случају тврђење важи. Аналогно се показује за случај u=0. Претпоставимо стога да v није нула вектор.

Нека је

z=u−⟨u,v⟩⟨v,v⟩v.

Тада, због линеарности унутрашњег производа по првом аргументу, имамо да је

⟨z,v⟩=⟨u−⟨u,v⟩⟨v,v⟩v,v⟩=⟨u,v⟩−⟨u,v⟩⟨v,v⟩⟨v,v⟩=0.

Одавде следи да је вектор z ортогоналан на v (заиста, z је пројекција вектора u на раван ортогоналну на v). Стога можемо да применимо Питагорину теорему на

u=⟨u,v⟩⟨v,v⟩v+z,

што нам даје

‖u‖2=|⟨u,v⟩⟨v,v⟩|2‖v‖2+‖z‖2=|⟨u,v⟩|2(‖v‖2)2‖v‖2+‖z‖2=|⟨u,v⟩|2‖v‖2+‖z‖2≥|⟨u,v⟩|2‖v‖2,

одакле, након множења са ‖v‖2 и узимања квадратног корена обе стране, добијамо Коши-Шварцову неједнакост. Додатно, ако у претходном изразу уместо ≥ важи једнакост, тада је ‖z‖2=0, односно z=0; тада нам дефиниција вектора z даје линеарну зависност вектора u и v.

Са друге стране, ако су u и v линеарно зависни, тада постоји λ∈𝔽 тако да је u=λ⋅v (јер је v≠0). Тада имамо

|⟨u,v⟩|=|⟨λ⋅v,v⟩|=|λ‖v‖2|=|λ|‖v‖2=‖λ⋅v‖‖v‖=‖u‖‖v‖.

Овиме је тврђење доказано.

Други доказ

Нека су u и v произвољни вектори унитарног векторског простора над ℂ.

У специјалном случају v=0 тврђење тривијално важи. Претпоставимо сада да је v≠0. Нека је λ∈ℂ дато са λ=⟨u,v⟩‖v‖2. Тада је

0≤‖u−λ⋅v‖2=⟨u,u⟩−⟨λ⋅v,u⟩−⟨u,λ⋅v⟩+⟨λ⋅v,λ⋅v⟩=⟨u,u⟩−λ⟨v,u⟩−λ‾⟨u,v⟩+λλ‾⟨v,v⟩=‖u‖2−λ⟨u,v⟩‾−λ‾⟨u,v⟩+λλ‾‖v‖2=‖u‖2−|⟨u,v⟩|2‖v‖2−|⟨u,v⟩|2‖v‖2+|⟨u,v⟩|2‖v‖2=‖u‖2−|⟨u,v⟩|2‖v‖2.

Дакле, имамо да важи 0≤‖u‖2−|⟨u,v⟩|2‖v‖2, oдносно |⟨u,v⟩|≤‖u‖‖v‖, што је и требало доказати.

Ако у претходној неједнакости заправо важи једнакост, онда је ‖u−λ⋅v‖=0, односно u−λ⋅v=0, одакле следи да су u и v линеарно зависни. Са друге стране, ако су u и v линеарно зависни, тада се као у првом доказу добија да важи |⟨u,v⟩|=‖u‖‖v‖.

Више доказа

Постоји још много различитих доказа Коши-Шварцове неједнакости.[6] При разматрању других извора, често долази до забуне из два разлога. Прво, неки аутори дефинишу Шаблон:Math као оператор који је линеаран по другом аргументу, уместо по првом. Друго, неки докази важе само у случају када се ради над пољем ℝ, а не ℂ.[7]

Специјални случајеви

Титуова лема

Титуова лема (названа по математичару имена Titu Andreescu, позната још и као Т2 лема, Енгелова форма, или Седракјанова неједнакост) тврди да за позитивне реалне бројеве важи

(∑i=1nui)2∑i=1nvi≤∑i=1nui2vi.

Ова лема је директна последица Коши-Шварцове неједнакости, добијена сменом ui′=uivi и vi′=vi. Овај облик посебно је користан када се у неједнакости појављује разломак чији је бројилац потпун квадрат.

R2 (стандардни дводимензионални простор)

У обичном дводимензионалном простору са скаларним производом, нека је u=(u1,u2) и v=(v1,v2). Коши-Шварцова неједнакост тада има облик

⟨u,v⟩2=(‖u‖‖v‖cos⁡θ)2≤‖u‖2‖v‖2,

где је θ угао између вектора u и v.

Овај облик је вероватно и најједноставнији за разумевање неједнакости, с обзиром да квадрат косинуса може бити највише 1, а то се дешава када су вектори истог или супротног смера (дакле, када су линеарно зависни). Претходна неједнакост може се расписати и преко координата вектора u1,u2,v1 и v2, чиме се добија

(u1v1+u2v2)2≤(u12+u22)(v12+v22),

при чему једнакост важи ако и само ако је вектор (u1,u2) истог или супротног смера у односу на вектор (v1,v2), или ако је један од њих нула вектор.

Rn (n-димензионални еуклидски простор)

У еуклидском простору ℝn са стандардним унутрашњим производом, Коши-Шварцова неједнакост гласи

(∑i=1nuivi)2≤(∑i=1nui2)(∑i=1nvi2).

У овом случају, дата неједнакост се може доказати и помоћу елементарне алгебре. Наиме, посматрајмо следећи квадратни полином по x:

0≤(u1x+v1)2+⋯+(unx+vn)2=(∑ui2)x2+2(∑uivi)x+∑vi2.

Како је дати квадратни полином ненегативан, он може имати највише један реалан корен, одакле следи да је његова дискриминанта мања или једнака нули. Дакле,

(∑(uivi))2−∑ui2∑vi2≤0,

одакле непосредно следи Коши-Шварцова неједнакост.

L2

За унутрашњи производ простора квадратно интеграбилних функција са комплексним вредностима важи

|∫ℝnf(x)g(x)‾dx|2≤∫ℝn|f(x)|2dx∫ℝn|g(x)|2dx.

Уопштење овога представља Хелдерова неједнакост.

Примене

Анализа

Неједнакост троугла за стандардну норму често се наводи као последица Коши-Шварцове неједнакости. Наиме, ако су дати вектори x и y, имамо да важи:

‖x+y‖2=⟨x+y,x+y⟩=‖x‖2+⟨x,y⟩+⟨y,x⟩+‖y‖2=‖x‖2+2Re⁡⟨x,y⟩+‖y‖2≤‖x‖2+2|⟨x,y⟩|+‖y‖2≤‖x‖2+2‖x‖‖y‖+‖y‖2=(‖x‖+‖y‖)2.

Узимањем квадратног корена обе стране неједнакости добијамо управо неједнакост троугла:

‖x+y‖≤‖x‖+‖y‖.

Коши-Шварцова неједнакост се користи и да се докаже да је унутрашњи производ непрекидна функција, узимајући у обзир топологију која је индукована самим унутрашњим производом.[8][9]

Геометрија

Коши-Шварцова неједнакост омогућава да се појам угла између два вектора уопшти на било који реални простор са унутрашњим производом тако што се дефинише[10][11]

cos⁡θxy=⟨x,y⟩‖x‖‖y‖.

Помоћу Коши-Шварцове неједнакости доказује се да је дата дефиниција добра, тако што се покаже да вредност израза са десне стране припада интервалу [−1, 1], и оправдава се тврђење да (реални) Хилбертови простори заправо представљају генерализацију еуклидског простора. Горенаведена једнакост може се користити и за дефинисање угла у комплексним просторима са унутрашњим производом, узимањем модула или реалног дела десне стране.[12][13]

Теорија вероватноће

Нека су X и Y случајне променљиве. Тада за њихову коваријансу важи неједнакост:[14][15]

Var⁡(Y)≥(Cov⁡(Y,X))2Var⁡(X),

где Var означава варијансу, а Cov коваријансу датих случајних променљивих.

Дефинисањем унутрашњег производа на скупу случајних променљивих помоћу очекивања њиховог производа:

⟨X,Y⟩:=E⁡(XY),

Коши-Шварцова неједнакост постаје

|E⁡(XY)|2≤E⁡(X2)E⁡(Y2).

Да бисмо доказали неједнакост за коваријансу помоћу Коши-Шварцове неједнакости, означимо μ=E⁡(X) и ν=E⁡(Y); тада је

|Cov⁡(X,Y)|2=|E⁡((X−μ)(Y−ν))|2=|⟨X−μ,Y−ν⟩|2≤⟨X−μ,X−μ⟩⟨Y−ν,Y−ν⟩=E⁡((X−μ)2)E⁡((Y−ν)2)=Var⁡(X)Var⁡(Y).

Уопштења

Постоје разна уопштења Коши-Шварцове неједнакости. Хелдерова неједнакост представља њено уопштење на Lp норме. Још општије, ова неједнакост може се интерпретирати као специјалан случај дефиниције норме линеарног оператора у Банаховом простору (конкретно, када је простор Хилбертов). Даље генерализације су у контексту теорије оператора, на пример за алгебре оператора у којима су домен и/или кодомен замењени са C*-алгебром или W*-алгебром.

Унутрашњи производ се може користити за дефинисање позитивног линеарног функционала. На пример, ако је дат Хилбертов простор L2(m), где је m коначна мера, помоћу стандардног унутрашњег производа може се дефинисати позитивни функционал φ са φ(g)=⟨g,1⟩. Обратно, сваки позитивни линеарни функционал φ на L2(m) може се користити за дефинисање унутрашњег производа: ⟨f,g⟩φ:=φ(g∗f), где g∗ представља тачка по тачка комплексни конјугат од g. У овом случају Коши-Шварцова неједнакост постаје[16]

|φ(g∗f)|2≤φ(f∗f)φ(g∗g),

што се уопштава на позитивне функционале у C*-алгебрама:

Теорема (Коши-Шварцова неједнакост за позитивне функционале на C*-алгебрама):[17][18] Ако је φ позитивни линеарни функционал на C*-алгебри 𝒜, онда за све a,b∈𝒜 важи

|φ(b∗a)|2≤φ(b∗b)φ(a∗a).

Наредне две теореме представљају даља уопштења Коши-Шварцове неједнакости у алгебри оператора.

Теорема (Кадисон-Шварцова неједнакост,[19][20] названа по Ричарду Кадисону): Ако је φ унитална позитивна мапа, тада за сваки нормални елемент a из њеног домена важи

φ(a∗a)≥φ(a∗)φ(a) и φ(a∗a)≥φ(a)φ(a∗).

Одавде следи чињеница да је φ(a∗a)⋅1≥φ(a)∗φ(a)=|φ(a)|2, уколико је φ линеарни функционал. Случај када је a самоадјунгован, тј. a=a∗, се некад назива Кадисонова неједнакост.

Теорема (Модификована Шварцова неједнакост за 2-позитивне мапе):[21] Ако је φ 2-позитивна мапа између C*-алгебри, тада за све a,b из њеног домена важи:

φ(a)∗φ(a)≤‖φ(1)‖φ(a∗a) и 
‖φ(a∗b)‖2≤‖φ(a∗a)‖⋅‖φ(b∗b)‖.

Још једно уопштење се добија интерполацијом обе стране Коши-Шварцове неједнакости:

Теорема (Неједнакост Калебаута):[22] За реалне бројеве 0⩽s⩽t⩽1 важи:

(∑i=1naibi)2⩽∑i=1nai1+sbi1−s∑i=1nai1−sbi1+s⩽∑i=1nai1+tbi1−t∑i=1nai1−tbi1+t⩽∑i=1nai2∑i=1nbi2.

Ово се лако доказујe коришћењем Хелдерове неједнакости.[23]

Види још

Референце

Шаблон:Reflist

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Спољашње везе

Шаблон:Подножје