Коши-Шварцова неједнакост

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Коши-Шварцова неједнакост, позната и као неједнакост Коши-Шварц-Буњаковског, корисна је неједнакост која се примењује у многим областима математике као што су линеарна алгебра, анализа, теорија вероватноће и друге. Сматра се једном од најважнијих неједнакости у математици.[1]

Неједнакост за суме открио је Шаблон:Harvs, док је одговарајућу неједнакост за интеграле први доказао Шаблон:Harvs. Интегралну неједнакост нешто касније је открио, независно од Буњаковског, и Шаблон:Harvs[1].

Исказ неједнакости

Коши-Шварцова неједнакост тврди да за све векторе u и v унитарног векторског простора важи

|𝐮,𝐯|2𝐮,𝐮𝐯,𝐯,

где , представља унутрашњи производ. Еквивалентно, кореновањем обе стране претходне неједнакости, уз коришћење норме вектора, неједнакост се може записати у облику[2][3]

|𝐮,𝐯|𝐮𝐯.

Специјално, једнакост важи ако и само ако су 𝐮 и 𝐯 линеарно зависни (што значи да су паралелни: један од вектора u и v је нула вектор, или представља скаларни умножак другог).[4][5]

Ако је u1,,un и v1,,vn, и унутрашњи производ је стандардни комплексни унутрашњи производ, тада се неједнакост може експлицитно изразити на следећи начин (где црта изнад означава комплексну конјугацију):

|u1v¯1++unv¯n|2(|u1|2++|un|2)(|v1|2++|vn|2),

односно

|i=1nuiv¯i|2j=1n|uj|2k=1n|vk|2.

Докази

Први доказ

Нека су u и v произвољни вектори векторског простора над 𝔽 са унутрашњим производом, где је 𝔽 поље реалних или комплексних бројева. Желимо да докажемо неједнакост

|u,v|uv,

као и да једнакост важи ако и само ако је један од вектора u и v скаларни умножак другог (специјално, (бар) један од вектора је нула вектор).

Ако је v=0, јасно је да тада важи једнакост, а такође и да су u и v линеарно зависни (без обзира на вектор u), тако да закључујемо да у овом случају тврђење важи. Аналогно се показује за случај u=0. Претпоставимо стога да v није нула вектор.

Нека је

z=uu,vv,vv.

Тада, због линеарности унутрашњег производа по првом аргументу, имамо да је

z,v=uu,vv,vv,v=u,vu,vv,vv,v=0.

Одавде следи да је вектор z ортогоналан на v (заиста, z је пројекција вектора u на раван ортогоналну на v). Стога можемо да применимо Питагорину теорему на

u=u,vv,vv+z,

што нам даје

u2=|u,vv,v|2v2+z2=|u,v|2(v2)2v2+z2=|u,v|2v2+z2|u,v|2v2,

одакле, након множења са v2 и узимања квадратног корена обе стране, добијамо Коши-Шварцову неједнакост. Додатно, ако у претходном изразу уместо важи једнакост, тада је z2=0, односно z=0; тада нам дефиниција вектора z даје линеарну зависност вектора u и v.

Са друге стране, ако су u и v линеарно зависни, тада постоји λ𝔽 тако да је u=λv (јер је v0). Тада имамо

|u,v|=|λv,v|=|λv2|=|λ|v2=λvv=uv.

Овиме је тврђење доказано.

Други доказ

Нека су u и v произвољни вектори унитарног векторског простора над .

У специјалном случају v=0 тврђење тривијално важи. Претпоставимо сада да је v0. Нека је λ дато са λ=u,vv2. Тада је

0uλv2=u,uλv,uu,λv+λv,λv=u,uλv,uλu,v+λλv,v=u2λu,vλu,v+λλv2=u2|u,v|2v2|u,v|2v2+|u,v|2v2=u2|u,v|2v2.

Дакле, имамо да важи 0u2|u,v|2v2, oдносно |u,v|uv, што је и требало доказати.

Ако у претходној неједнакости заправо важи једнакост, онда је uλv=0, односно uλv=0, одакле следи да су u и v линеарно зависни. Са друге стране, ако су u и v линеарно зависни, тада се као у првом доказу добија да важи |u,v|=uv.

Више доказа

Постоји још много различитих доказа Коши-Шварцове неједнакости.[6] При разматрању других извора, често долази до забуне из два разлога. Прво, неки аутори дефинишу Шаблон:Math као оператор који је линеаран по другом аргументу, уместо по првом. Друго, неки докази важе само у случају када се ради над пољем , а не .[7]

Специјални случајеви

Титуова лема

Титуова лема (названа по математичару имена Titu Andreescu, позната још и као Т2 лема, Енгелова форма, или Седракјанова неједнакост) тврди да за позитивне реалне бројеве важи

(i=1nui)2i=1nvii=1nui2vi.

Ова лема је директна последица Коши-Шварцове неједнакости, добијена сменом ui=uivi и vi=vi. Овај облик посебно је користан када се у неједнакости појављује разломак чији је бројилац потпун квадрат.

R2 (стандардни дводимензионални простор)

У обичном дводимензионалном простору са скаларним производом, нека је u=(u1,u2) и v=(v1,v2). Коши-Шварцова неједнакост тада има облик

u,v2=(uvcosθ)2u2v2,

где је θ угао између вектора u и v.

Овај облик је вероватно и најједноставнији за разумевање неједнакости, с обзиром да квадрат косинуса може бити највише 1, а то се дешава када су вектори истог или супротног смера (дакле, када су линеарно зависни). Претходна неједнакост може се расписати и преко координата вектора u1,u2,v1 и v2, чиме се добија

(u1v1+u2v2)2(u12+u22)(v12+v22),

при чему једнакост важи ако и само ако је вектор (u1,u2) истог или супротног смера у односу на вектор (v1,v2), или ако је један од њих нула вектор.

Rn (n-димензионални еуклидски простор)

У еуклидском простору n са стандардним унутрашњим производом, Коши-Шварцова неједнакост гласи

(i=1nuivi)2(i=1nui2)(i=1nvi2).

У овом случају, дата неједнакост се може доказати и помоћу елементарне алгебре. Наиме, посматрајмо следећи квадратни полином по x:

0(u1x+v1)2++(unx+vn)2=(ui2)x2+2(uivi)x+vi2.

Како је дати квадратни полином ненегативан, он може имати највише један реалан корен, одакле следи да је његова дискриминанта мања или једнака нули. Дакле,

((uivi))2ui2vi20,

одакле непосредно следи Коши-Шварцова неједнакост.

L2

За унутрашњи производ простора квадратно интеграбилних функција са комплексним вредностима важи

|nf(x)g(x)dx|2n|f(x)|2dxn|g(x)|2dx.

Уопштење овога представља Хелдерова неједнакост.

Примене

Анализа

Неједнакост троугла за стандардну норму често се наводи као последица Коши-Шварцове неједнакости. Наиме, ако су дати вектори x и y, имамо да важи:

x+y2=x+y,x+y=x2+x,y+y,x+y2=x2+2Rex,y+y2x2+2|x,y|+y2x2+2xy+y2=(x+y)2.

Узимањем квадратног корена обе стране неједнакости добијамо управо неједнакост троугла:

x+yx+y.

Коши-Шварцова неједнакост се користи и да се докаже да је унутрашњи производ непрекидна функција, узимајући у обзир топологију која је индукована самим унутрашњим производом.[8][9]

Геометрија

Коши-Шварцова неједнакост омогућава да се појам угла између два вектора уопшти на било који реални простор са унутрашњим производом тако што се дефинише[10][11]

cosθxy=x,yxy.

Помоћу Коши-Шварцове неједнакости доказује се да је дата дефиниција добра, тако што се покаже да вредност израза са десне стране припада интервалу [−1, 1], и оправдава се тврђење да (реални) Хилбертови простори заправо представљају генерализацију еуклидског простора. Горенаведена једнакост може се користити и за дефинисање угла у комплексним просторима са унутрашњим производом, узимањем модула или реалног дела десне стране.[12][13]

Теорија вероватноће

Нека су X и Y случајне променљиве. Тада за њихову коваријансу важи неједнакост:[14][15]

Var(Y)(Cov(Y,X))2Var(X),

где Var означава варијансу, а Cov коваријансу датих случајних променљивих.

Дефинисањем унутрашњег производа на скупу случајних променљивих помоћу очекивања њиховог производа:

X,Y:=E(XY),

Коши-Шварцова неједнакост постаје

|E(XY)|2E(X2)E(Y2).

Да бисмо доказали неједнакост за коваријансу помоћу Коши-Шварцове неједнакости, означимо μ=E(X) и ν=E(Y); тада је

|Cov(X,Y)|2=|E((Xμ)(Yν))|2=|Xμ,Yν|2Xμ,XμYν,Yν=E((Xμ)2)E((Yν)2)=Var(X)Var(Y).

Уопштења

Постоје разна уопштења Коши-Шварцове неједнакости. Хелдерова неједнакост представља њено уопштење на Lp норме. Још општије, ова неједнакост може се интерпретирати као специјалан случај дефиниције норме линеарног оператора у Банаховом простору (конкретно, када је простор Хилбертов). Даље генерализације су у контексту теорије оператора, на пример за алгебре оператора у којима су домен и/или кодомен замењени са C*-алгебром или W*-алгебром.

Унутрашњи производ се може користити за дефинисање позитивног линеарног функционала. На пример, ако је дат Хилбертов простор L2(m), где је m коначна мера, помоћу стандардног унутрашњег производа може се дефинисати позитивни функционал φ са φ(g)=g,1. Обратно, сваки позитивни линеарни функционал φ на L2(m) може се користити за дефинисање унутрашњег производа: f,gφ:=φ(g*f), где g* представља тачка по тачка комплексни конјугат од g. У овом случају Коши-Шварцова неједнакост постаје[16]

|φ(g*f)|2φ(f*f)φ(g*g),

што се уопштава на позитивне функционале у C*-алгебрама:

Теорема (Коши-Шварцова неједнакост за позитивне функционале на C*-алгебрама):[17][18] Ако је φ позитивни линеарни функционал на C*-алгебри 𝒜, онда за све a,b𝒜 важи

|φ(b*a)|2φ(b*b)φ(a*a).

Наредне две теореме представљају даља уопштења Коши-Шварцове неједнакости у алгебри оператора.

Теорема (Кадисон-Шварцова неједнакост,[19][20] названа по Ричарду Кадисону): Ако је φ унитална позитивна мапа, тада за сваки нормални елемент a из њеног домена важи

φ(a*a)φ(a*)φ(a) и φ(a*a)φ(a)φ(a*).

Одавде следи чињеница да је φ(a*a)1φ(a)*φ(a)=|φ(a)|2, уколико је φ линеарни функционал. Случај када је a самоадјунгован, тј. a=a*, се некад назива Кадисонова неједнакост.

Теорема (Модификована Шварцова неједнакост за 2-позитивне мапе):[21] Ако је φ 2-позитивна мапа између C*-алгебри, тада за све a,b из њеног домена важи:

φ(a)*φ(a)φ(1)φ(a*a) и 
φ(a*b)2φ(a*a)φ(b*b).

Још једно уопштење се добија интерполацијом обе стране Коши-Шварцове неједнакости:

Теорема (Неједнакост Калебаута):[22] За реалне бројеве 0st1 важи:

(i=1naibi)2i=1nai1+sbi1si=1nai1sbi1+si=1nai1+tbi1ti=1nai1tbi1+ti=1nai2i=1nbi2.

Ово се лако доказујe коришћењем Хелдерове неједнакости.[23]

Види још

Референце

Шаблон:Reflist

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Спољашње везе

Шаблон:Нормативна контрола