Клебш-Горданови коефицијенти

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Клебш-Горданови коефицијенти са ознаком ⟨j1m1j2m2|JM⟩ или Cj1m1j2m2JMкористе се у математици и физици да би се за Лијеве групе декомпоновао тензорски производ две иредуцибилне репрезентације. Користе се и приликом сабирања угаоних момената. Именовани су у част немачких математичара Алфреда Клебша и Паула Алберта Гордана.

Дефиниција

Нека Лијева група G има две иредуцибилне репрезентације D(α) и D(β). Вектори базе у две репрезентације претпоставимо да су ψμ(α) и ψν(β). Иредуцибилни тензорски оператор представља тензорске компоненте F̂χ(k), које се трансформишу по иредуцибилним репрезентацијама групе, тј. ако задовољавају услов:

F̂~χ(k)=∑χ′Dχ′χ(k)(g)F̂χ′(k).

Вектори |F̂χ(k)ψν(β)⟩, где χ=1,2,…,fk;ν=1,2,…,fβ образују базу репрезентације од D(k)×D(β). У општем случају тај приказ је редуцибилан, па се даде приказати помоћу линеарних комбинација базе иредуцибилих репрезентација. Добија се:

|F̂χ(k)ψν(β)⟩=∑γρ⟨kχ,βν|γρ⟩{F̂(k)ψ(β)}ργ.

Тако дани коефицијенти ⟨kχ,βν|γρ⟩ називају се општи Клебш-Горданови коефицијенти групе G.

Оператори угаоних момената

Оператори угаоних момената су аутоадјунгирани оператори, који задовољавају релације комутације:

[jk,jl]=jkjl−jljk=iℏ∑mεklmjm,gdek,l,m∈(x,y,z)

а εklm је Леви-Чивита симбол. Три оператора заједно чине векторски оператор: 𝐣=[jx,jy,jz]

𝐣2=jx2+jy2+jz2. је пример Казимировога оператора.
j±=jx±ijy.

Стања угаоних момената

Из горњих дефиниција добија се да 𝐣2 комутира са jx, jy and jz:

[𝐣2,jk]=0 za k=x,y,z

Када два ермитска оператора комутирају тада постоји заједнички скуп својствених функција. Одаберу ли се 𝐣2 и jz онда налазимо својствена стања користећи комутационе релације:

𝐣2|jm⟩=ℏ2j(j+1)|jm⟩j=0,12,1,32,2,…jz|jm⟩=ℏm|jm⟩m=−j,−j+1,…,j.

С друге стране оператори j+ и j− мењају m вредности:

j±|jm⟩=C±(j,m)|jm±1⟩
C±(j,m)=j(j+1)−m(m±1)=(j∓m)(j±m+1).

Стања угаоних момената мора да буду ортогоналана и нормализирана:

⟨j1m1|j2m2⟩=δj1,j2δm1,m2.

Тензорски производ

Нека V1 представља 2j1+1-димензионални векторски простор са базом одређеном стањима:

|j1m1⟩,m1=−j1,−j1+1,…j1

Други простор V2 нека је 2j2+1-димензионални векторски простор са базом одређеном стањима:

|j2m2⟩,m2=−j2,−j2+1,…j2.

Тензорски производ тих простора V12≡V1⊗V2 је (2j1+1)(2j2+1) димензионалан простор са базом:

|j1m1⟩|j2m2⟩≡|j1m1⟩⊗|j2m2⟩,m1=−j1,…j1,m2=−j2,…j2.

Дејство оператора на таквој бази може се дефинисати помоћу:

(ji⊗1)|j1m1⟩|j2m2⟩≡(ji|j1m1⟩)⊗|j2m2⟩

и

(1⊗ji)|j1m1⟩|j2m2⟩≡|j1m1⟩⊗ji|j2m2⟩zai=x,y,z.

Укупни угаони момент се онда може дефинисати са:

Ji=ji⊗1+1⊗jizai=x,y,z.

Угаони моменти задовољавају комутационе релације:

[Jk,Jl]=iℏϵklmJm,k,l,m∈(x,y,z) па следи:
𝐉2|(j1j2)JM⟩=ℏ2J(J+1)|(j1j2)JM⟩Jz|(j1j2)JM⟩=ℏM|(j1j2)JM⟩,zaM=−J,…,J.

Укупни угаони момент треба да задовољава триангуларну релацију:

|j1−j2|≤J≤j1+j2.

Укупан број својствених стања једнак је димензији V12

∑J=|j1−j2|j1+j2(2J+1)=(2j1+1)(2j2+1).

Формална дефиниција коефицијената

Стања укупнога угаонога момента могу се развити:

|(j1j2)JM⟩=∑m1=−j1j1∑m2=−j2j2|j1m1j2m2⟩⟨j1m1j2m2|JM⟩

а коефицијенти ⟨j1m1j2m2|JM⟩ тога развоја називају се Клебш-Горданови коефицијенти. Уколико на обе стране горњега израза применимо оператор Jz=jz⊗1+1⊗jz онда можемо да видимо да су коефицијенти различити од нуле само ако је M=m1+m2.

Рекурзије

Уз помоћ оператора J±=j±⊗1+1⊗j± добијамо:

J±|(j1j2)JM⟩=C±(J,M)|(j1j2)JM±1⟩=C±(J,M)∑m1m2|j1m1⟩|j2m2⟩⟨j1m1j2m2|JM±1⟩.

Применимо ли исти оператор на десну страну прве једначине из прошлога поглавља добија се:

J±∑m1m2|j1m1⟩|j2m2⟩⟨j1m1j2m2|JM⟩=∑m1m2[C±(j1,m1)|j1m1±1⟩|j2m2⟩+C±(j2,m2)|j1m1⟩|j2m2±1⟩]⟨j1m1j2m2|JM⟩=∑m1m2|j1m1⟩|j2m2⟩[C±(j1,m1∓1)⟨j1m1∓1j2m2|JM⟩+C±(j2,m2∓1)⟨j1m1j2m2∓1|JM⟩].

Комбинујући те резултате добија се рекурзија:

C±(J,M)⟨j1m1j2m2|JM±1⟩=C±(j1,m1∓1)⟨j1m1∓1j2m2|JM⟩+C±(j2,m2∓1)⟨j1m1j2m2∓1|JM⟩.

Узмемо ли M=J добијамо:

0=C+(j1,m1−1)⟨j1m1−1j2m2|JJ⟩+C+(j2,m2−1)⟨j1m1j2m2−1|JJ⟩.

Ортогоналност

∑J=|j1−j2|j1+j2∑M=−JJ⟨j1m1j2m2|JM⟩⟨JM|j1m1′j2m2′⟩=⟨j1m1j2m2|j1m1′j2m2′⟩=δm1,m1′δm2,m2′
∑m1m2⟨JM|j1m1j2m2⟩⟨j1m1j2m2|J′M′⟩=⟨JM|J′M′⟩=δJ,J′δM,M′.

Експлицитан приказ коефицијената

⟨j1j2;m1m2|j1j2;jm⟩=

δm,m1+m2(2j+1)(j+j1−j2)!(j−j1+j2)!(j1+j2−j)!(j1+j2+j+1)! ×

(j+m)!(j−m)!(j1−m1)!(j1+m1)!(j2−m2)!(j2+m2)! ×

∑k(−1)kk!(j1+j2−j−k)!(j1−m1−k)!(j2+m2−k)!(j−j2+m1+k)!(j−j1−m2+k)!.

Специјални случајеви

За J=0 Клебш-Горданови коефицијенти су:

⟨j1,m1;j2,m2|00⟩=δj1,j2δm1,−m2(−1)j1−m12j2+1.

За J=j1+j2 и M=J имамо

⟨j1,j1;j2,j2|j1+j2,j1+j2⟩=1.

За j1=j2=J/2 и m2=−m1 вреди:

⟨j1,m1;j1,−m1|2j1,0⟩=(2j1)!2(j1−m1)!(j1+m1)!(4j1)!.

За j1=j2=m1=−m2 вреди:

⟨j1,j1;j1,−j1|J,0⟩=(2j1)!2J+1(J+2j1+1)!(2j1−J)!.

За j2=1,m2=0 имамо:

⟨j1,m;1,0|j1+1,m⟩=(j1−m+1)(j1+m+1)(2j1+1)(j1+1),⟨j1,m;1,0|j1,m⟩=mj1(j1+1),⟨j1,m;1,0|j1−1,m⟩=−(j1−m)(j1+m)j1(2j1+1).

Симетрије

⟨j1m1j2m2|JM⟩=(−1)j1+j2−J⟨j1−m1j2−m2|J−M⟩=(−1)j1+j2−J⟨j2m2j1m1|JM⟩=(−1)j1−m12J+12j2+1⟨j1m1J−M|j2−m2⟩=(−1)j2+m22J+12j1+1⟨J−Mj2m2|j1−m1⟩=(−1)j1−m12J+12j2+1⟨JMj1−m1|j2m2⟩=(−1)j2+m22J+12j1+1⟨j2−m2JM|j1m1⟩

Веза са 3-jm симболима и D-матрицама

Клебш-Горданови коефицијенти повезани су са 3-ј симболима:

⟨j1m1j2m2|j3m3⟩=(−1)j1−j2+m32j3+1(j1j2j3m1m2−m3).

Интеграцијом три Вигнерове D матрице добија се Клебш Горданов коефицијент:

∫02πdα∫0πsin⁡βdβ∫02πdγDMKJ(α,β,γ)∗Dm1k1j1(α,β,γ)Dm2k2j2(α,β,γ)=8π22J+1⟨j1m1j2m2|JM⟩⟨j1k1j2k2|JK⟩.

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Спољашње везе

Шаблон:Подножје