Клебш-Горданови коефицијенти

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Клебш-Горданови коефицијенти са ознаком j1m1j2m2|JM или Cj1m1j2m2JMкористе се у математици и физици да би се за Лијеве групе декомпоновао тензорски производ две иредуцибилне репрезентације. Користе се и приликом сабирања угаоних момената. Именовани су у част немачких математичара Алфреда Клебша и Паула Алберта Гордана.

Дефиниција

Нека Лијева група G има две иредуцибилне репрезентације D(α) и D(β). Вектори базе у две репрезентације претпоставимо да су ψμ(α) и ψν(β). Иредуцибилни тензорски оператор представља тензорске компоненте F^χ(k), које се трансформишу по иредуцибилним репрезентацијама групе, тј. ако задовољавају услов:

F^~χ(k)=χDχχ(k)(g)F^χ(k).

Вектори |F^χ(k)ψν(β), где χ=1,2,,fk;ν=1,2,,fβ образују базу репрезентације од D(k)×D(β). У општем случају тај приказ је редуцибилан, па се даде приказати помоћу линеарних комбинација базе иредуцибилих репрезентација. Добија се:

|F^χ(k)ψν(β)=γρkχ,βν|γρ{F^(k)ψ(β)}ργ.

Тако дани коефицијенти kχ,βν|γρ називају се општи Клебш-Горданови коефицијенти групе G.

Оператори угаоних момената

Оператори угаоних момената су аутоадјунгирани оператори, који задовољавају релације комутације:

[jk,jl]=jkjljljk=imεklmjm,gdek,l,m(x,y,z)

а εklm је Леви-Чивита симбол. Три оператора заједно чине векторски оператор: 𝐣=[jx,jy,jz]

𝐣2=jx2+jy2+jz2. је пример Казимировога оператора.
j±=jx±ijy.

Стања угаоних момената

Из горњих дефиниција добија се да 𝐣2 комутира са jx, jy and jz:

[𝐣2,jk]=0 za k=x,y,z

Када два ермитска оператора комутирају тада постоји заједнички скуп својствених функција. Одаберу ли се 𝐣2 и jz онда налазимо својствена стања користећи комутационе релације:

𝐣2|jm=2j(j+1)|jmj=0,12,1,32,2,jz|jm=m|jmm=j,j+1,,j.

С друге стране оператори j+ и j мењају m вредности:

j±|jm=C±(j,m)|jm±1
C±(j,m)=j(j+1)m(m±1)=(jm)(j±m+1).

Стања угаоних момената мора да буду ортогоналана и нормализирана:

j1m1|j2m2=δj1,j2δm1,m2.

Тензорски производ

Нека V1 представља 2j1+1-димензионални векторски простор са базом одређеном стањима:

|j1m1,m1=j1,j1+1,j1

Други простор V2 нека је 2j2+1-димензионални векторски простор са базом одређеном стањима:

|j2m2,m2=j2,j2+1,j2.

Тензорски производ тих простора V12V1V2 је (2j1+1)(2j2+1) димензионалан простор са базом:

|j1m1|j2m2|j1m1|j2m2,m1=j1,j1,m2=j2,j2.

Дејство оператора на таквој бази може се дефинисати помоћу:

(ji1)|j1m1|j2m2(ji|j1m1)|j2m2

и

(1ji)|j1m1|j2m2|j1m1ji|j2m2zai=x,y,z.

Укупни угаони момент се онда може дефинисати са:

Ji=ji1+1jizai=x,y,z.

Угаони моменти задовољавају комутационе релације:

[Jk,Jl]=iϵklmJm,k,l,m(x,y,z) па следи:
𝐉2|(j1j2)JM=2J(J+1)|(j1j2)JMJz|(j1j2)JM=M|(j1j2)JM,zaM=J,,J.

Укупни угаони момент треба да задовољава триангуларну релацију:

|j1j2|Jj1+j2.

Укупан број својствених стања једнак је димензији V12

J=|j1j2|j1+j2(2J+1)=(2j1+1)(2j2+1).

Формална дефиниција коефицијената

Стања укупнога угаонога момента могу се развити:

|(j1j2)JM=m1=j1j1m2=j2j2|j1m1j2m2j1m1j2m2|JM

а коефицијенти j1m1j2m2|JM тога развоја називају се Клебш-Горданови коефицијенти. Уколико на обе стране горњега израза применимо оператор Jz=jz1+1jz онда можемо да видимо да су коефицијенти различити од нуле само ако је M=m1+m2.

Рекурзије

Уз помоћ оператора J±=j±1+1j± добијамо:

J±|(j1j2)JM=C±(J,M)|(j1j2)JM±1=C±(J,M)m1m2|j1m1|j2m2j1m1j2m2|JM±1.

Применимо ли исти оператор на десну страну прве једначине из прошлога поглавља добија се:

J±m1m2|j1m1|j2m2j1m1j2m2|JM=m1m2[C±(j1,m1)|j1m1±1|j2m2+C±(j2,m2)|j1m1|j2m2±1]j1m1j2m2|JM=m1m2|j1m1|j2m2[C±(j1,m11)j1m11j2m2|JM+C±(j2,m21)j1m1j2m21|JM].

Комбинујући те резултате добија се рекурзија:

C±(J,M)j1m1j2m2|JM±1=C±(j1,m11)j1m11j2m2|JM+C±(j2,m21)j1m1j2m21|JM.

Узмемо ли M=J добијамо:

0=C+(j1,m11)j1m11j2m2|JJ+C+(j2,m21)j1m1j2m21|JJ.

Ортогоналност

J=|j1j2|j1+j2M=JJj1m1j2m2|JMJM|j1m1j2m2=j1m1j2m2|j1m1j2m2=δm1,m1δm2,m2
m1m2JM|j1m1j2m2j1m1j2m2|JM=JM|JM=δJ,JδM,M.

Експлицитан приказ коефицијената

j1j2;m1m2|j1j2;jm=

δm,m1+m2(2j+1)(j+j1j2)!(jj1+j2)!(j1+j2j)!(j1+j2+j+1)! ×

(j+m)!(jm)!(j1m1)!(j1+m1)!(j2m2)!(j2+m2)! ×

k(1)kk!(j1+j2jk)!(j1m1k)!(j2+m2k)!(jj2+m1+k)!(jj1m2+k)!.

Специјални случајеви

За J=0 Клебш-Горданови коефицијенти су:

j1,m1;j2,m2|00=δj1,j2δm1,m2(1)j1m12j2+1.

За J=j1+j2 и M=J имамо

j1,j1;j2,j2|j1+j2,j1+j2=1.

За j1=j2=J/2 и m2=m1 вреди:

j1,m1;j1,m1|2j1,0=(2j1)!2(j1m1)!(j1+m1)!(4j1)!.

За j1=j2=m1=m2 вреди:

j1,j1;j1,j1|J,0=(2j1)!2J+1(J+2j1+1)!(2j1J)!.

За j2=1,m2=0 имамо:

j1,m;1,0|j1+1,m=(j1m+1)(j1+m+1)(2j1+1)(j1+1),j1,m;1,0|j1,m=mj1(j1+1),j1,m;1,0|j11,m=(j1m)(j1+m)j1(2j1+1).

Симетрије

j1m1j2m2|JM=(1)j1+j2Jj1m1j2m2|JM=(1)j1+j2Jj2m2j1m1|JM=(1)j1m12J+12j2+1j1m1JM|j2m2=(1)j2+m22J+12j1+1JMj2m2|j1m1=(1)j1m12J+12j2+1JMj1m1|j2m2=(1)j2+m22J+12j1+1j2m2JM|j1m1

Веза са 3-jm симболима и D-матрицама

Клебш-Горданови коефицијенти повезани су са 3-ј симболима:

j1m1j2m2|j3m3=(1)j1j2+m32j3+1(j1j2j3m1m2m3).

Интеграцијом три Вигнерове D матрице добија се Клебш Горданов коефицијент:

02πdα0πsinβdβ02πdγDMKJ(α,β,γ)Dm1k1j1(α,β,γ)Dm2k2j2(α,β,γ)=8π22J+1j1m1j2m2|JMj1k1j2k2|JK.

Литература

Шаблон:Нормативна контрола