Сферни хармоници

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Сферни хармоници у математици представљају угаони део решења Лапласове једначине у сферним координатама.

Сферне хармонике је први 1782. увео Пјер Симон Лаплас, а облика су:

Yℓm(θ,φ)=(2ℓ+1)4π(ℓ−m)!(ℓ+m)!Pℓm(cos⁡θ)eimφ

и решење су једначине:

1sin⁡θddθ(sin⁡θdYℓmdθ)+(l(l+1)−m2sin2θ)Yℓm=0

Лапласова једначина

Лапласова једначина у сферним координатама има облик:

∇2f=1r2∂∂r(r2∂f∂r)+1r2sin⁡θ∂∂θ(sin⁡θ∂f∂θ)+1r2sin2θ∂2f∂φ2=0.

Једначину решавамо сепарацијом варијабли претпостављајући решење облика:

f(r,ϑ,φ)=R(r)Y(ϑ,φ)

Сепарацијом варијабли добија се:

ΔR(r)Y(ϑ,φ)=Y(ϑ,φ)ΔrR(r)+R(r)r2Δϑ,φY(ϑ,φ)=0

Множећи са r2 и делећи са R(r)Y(ϑ,φ) добија се:

r2ΔrR(r)R(r)+Δϑ,φY(ϑ,φ)Y(ϑ,φ)=0

односно добијају се две једначине:

1Rddr(r2dRdr)=λ,1Y1sin⁡θ∂∂θ(sin⁡θ∂Y∂θ)+1Y1sin2θ∂2Y∂φ2=−λ.

Угаона једначина

(∂2∂ϑ2+cos⁡ϑsin⁡ϑ∂∂ϑ+1sin2ϑ∂2∂φ2)Y(ϑ,φ)=−λY(ϑ,φ)

може даље да се сепарира по две варијабле:

Y(ϑ,φ)=Θ(ϑ)Φ(φ)

Одатле се добија:

sin2ϑΘ(ϑ)(∂2∂ϑ2+cos⁡ϑsin⁡ϑ∂∂ϑ)Θ(ϑ)+sin2(ϑ)λ)⏟m2=−1Φ(φ)∂2∂φ2Φ(φ)⏟m2

тј. две једначине:

1Φ(φ)d2Φ(φ)dφ2=−m2
λsin2(θ)+sin⁡(θ)Θ(θ)ddθ[sin⁡(θ)dΘdθ]=m2

Решење прве једначине је: Φm(φ)=Aexp⁡(imφ)

Да би друга једначина имала решење мора бити задовољено λ=l(l+1).

Коначно за угао θ добија се једначина:

1sin⁡θddθ(sin⁡θdΘlmdθ)−m2sin2θΘlm+l(l+1)Θlm=0

Уведемо ли супституцију x=cos⁡(θ) добија се:

(1−x2)Θ″−2xΘ′+(ℓ[ℓ+1]−m21−x2)Θ=0,<

односно једначина чије решење су придружени Лежандрови полиноми Plm(cos⁡ϑ). Сада треба да нормирамо та решења уз помоћ ∫0π|Θlm(ϑ)|2sin⁡(ϑ)dϑ=1 па добијамо:

Θlm(ϑ)=2l+12⋅(l−m)!(l+m)!Plm(cos⁡ϑ)

Исто тако треба да се нормира и по другом углу ∫02π|Φm(φ)|2dφ=1 , па се добија:

Φm(φ)=12πexp⁡(imφ),m∈ℤ.

Заједничко угаоно решење је онда управо функција, коју називамо сферни хармоник:

Yℓm(θ,φ)=(2ℓ+1)4π(ℓ−m)!(ℓ+m)!Pℓm(cos⁡θ)eimφ

Нека својства

Сферни хармоници су ортогонални:

∫θ=0π∫φ=02πYℓmYℓ′m′∗dΩ=δℓℓ′δmm′,.

Задовољавају релацију потпуности:

∑l=0∞∑m=−llYlm∗(ϑ′,φ′)Ylm(ϑ,φ)=δ(φ−φ′)δ(cos⁡ϑ−cos⁡ϑ′)

Осим тога у случају трансформација вреди:

Ylm(π−ϑ,π+φ)=(−1)l⋅Ylm(ϑ,φ)
Yl,−m(ϑ,φ)=(−1)m⋅Ylm∗(ϑ,φ)

Интеграл три сферна хармоника дат је преко 3-jm симбола:

∫Yl1m1(θ,φ)Yl2m2(θ,φ)Yl3m3(θ,φ)sin⁡θdθdφ=(2l1+1)(2l2+1)(2l3+1)4π(l1l2l3000)(l1l2l3m1m2m3)

где су l1, l2 and l3 цели бројеви.

Адициона теорема

Претпоставимо да су два јединична вектора 𝐱 и 𝐱′ предстaвљена у сферним кординатама (ϑ,φ) односно (ϑ′,φ′). Угао између два вектора је онда:

cos⁡γ=cos⁡ϑcos⁡ϑ′+sin⁡ϑsin⁡ϑ′cos⁡(φ−φ′).

Адиционa теоремa за сферне хармонике је:

Pl(cos⁡γ)=4π2l+1∑m=−llYlm(ϑ,φ)Ylm∗(ϑ′,φ′).

За случај када се ради о истом вектору добија се:

∑m=−ℓℓYℓm∗(θ,φ)Yℓm(θ,φ)=2ℓ+14π

Развој по сферним хармоницима

Пошто сферни хармоници чине потпун скуп опртонормалних функција функције могу да се развију преко њих:

f(θ,φ)=∑ℓ=0∞∑m=−ℓℓfℓmYℓm(θ,φ).

а коефицијенти су:

fℓm=∫Ωf(θ,φ)Yℓm∗(θ,φ)dΩ=∫02πdφ∫0πdθsin⁡θf(θ,φ)Yℓm∗(θ,φ).

Табела неких сферних хармоника

Првих неколико сферних хармоника
Ylm l = 0 l = 1 l = 2 l = 3
m = -3 3564πsin3ϑe−3iφ
m = −2 1532πsin2ϑe−2iφ 10532πsin2ϑcos⁡ϑe−2iφ
m = −1 38πsin⁡ϑe−iφ 158πsin⁡ϑcos⁡ϑe−iφ 2164πsin⁡ϑ(5cos2ϑ−1)e−iφ
m = 0 14π 34πcos⁡ϑ 516π(3cos2ϑ−1) 716π(5cos3ϑ−3cos⁡ϑ)
m = 1 −38πsin⁡ϑeiφ −158πsin⁡ϑcos⁡ϑeiφ −2164πsin⁡ϑ(5cos2ϑ−1)eiφ
m = 2 1532πsin2ϑe2iφ 10532πsin2ϑcos⁡ϑe2iφ
m = 3 −3564πsin3ϑe3iφ

Литература

Шаблон:Литература

-{

}- Шаблон:Литература крај

Шаблон:Подножје