Сферни хармоници

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Сферни хармоници у математици представљају угаони део решења Лапласове једначине у сферним координатама.

Сферне хармонике је први 1782. увео Пјер Симон Лаплас, а облика су:

Ym(θ,φ)=(2+1)4π(m)!(+m)!Pm(cosθ)eimφ

и решење су једначине:

1sinθddθ(sinθdYmdθ)+(l(l+1)m2sin2θ)Ym=0

Лапласова једначина

Лапласова једначина у сферним координатама има облик:

2f=1r2r(r2fr)+1r2sinθθ(sinθfθ)+1r2sin2θ2fφ2=0.

Једначину решавамо сепарацијом варијабли претпостављајући решење облика:

f(r,ϑ,φ)=R(r)Y(ϑ,φ)

Сепарацијом варијабли добија се:

ΔR(r)Y(ϑ,φ)=Y(ϑ,φ)ΔrR(r)+R(r)r2Δϑ,φY(ϑ,φ)=0

Множећи са r2 и делећи са R(r)Y(ϑ,φ) добија се:

r2ΔrR(r)R(r)+Δϑ,φY(ϑ,φ)Y(ϑ,φ)=0

односно добијају се две једначине:

1Rddr(r2dRdr)=λ,1Y1sinθθ(sinθYθ)+1Y1sin2θ2Yφ2=λ.

Угаона једначина

(2ϑ2+cosϑsinϑϑ+1sin2ϑ2φ2)Y(ϑ,φ)=λY(ϑ,φ)

може даље да се сепарира по две варијабле:

Y(ϑ,φ)=Θ(ϑ)Φ(φ)

Одатле се добија:

sin2ϑΘ(ϑ)(2ϑ2+cosϑsinϑϑ)Θ(ϑ)+sin2(ϑ)λ)m2=1Φ(φ)2φ2Φ(φ)m2

тј. две једначине:

1Φ(φ)d2Φ(φ)dφ2=m2
λsin2(θ)+sin(θ)Θ(θ)ddθ[sin(θ)dΘdθ]=m2

Решење прве једначине је: Φm(φ)=Aexp(imφ)

Да би друга једначина имала решење мора бити задовољено λ=l(l+1).

Коначно за угао θ добија се једначина:

1sinθddθ(sinθdΘlmdθ)m2sin2θΘlm+l(l+1)Θlm=0

Уведемо ли супституцију x=cos(θ) добија се:

(1x2)Θ2xΘ+([+1]m21x2)Θ=0,<

односно једначина чије решење су придружени Лежандрови полиноми Plm(cosϑ). Сада треба да нормирамо та решења уз помоћ 0π|Θlm(ϑ)|2sin(ϑ)dϑ=1 па добијамо:

Θlm(ϑ)=2l+12(lm)!(l+m)!Plm(cosϑ)

Исто тако треба да се нормира и по другом углу 02π|Φm(φ)|2dφ=1 , па се добија:

Φm(φ)=12πexp(imφ),m.

Заједничко угаоно решење је онда управо функција, коју називамо сферни хармоник:

Ym(θ,φ)=(2+1)4π(m)!(+m)!Pm(cosθ)eimφ

Нека својства

Сферни хармоници су ортогонални:

θ=0πφ=02πYmYm*dΩ=δδmm,.

Задовољавају релацију потпуности:

l=0m=llYlm*(ϑ,φ)Ylm(ϑ,φ)=δ(φφ)δ(cosϑcosϑ)

Осим тога у случају трансформација вреди:

Ylm(πϑ,π+φ)=(1)lYlm(ϑ,φ)
Yl,m(ϑ,φ)=(1)mYlm*(ϑ,φ)

Интеграл три сферна хармоника дат је преко 3-jm симбола:

Yl1m1(θ,φ)Yl2m2(θ,φ)Yl3m3(θ,φ)sinθdθdφ=(2l1+1)(2l2+1)(2l3+1)4π(l1l2l3000)(l1l2l3m1m2m3)

где су l1, l2 and l3 цели бројеви.

Адициона теорема

Претпоставимо да су два јединична вектора 𝐱 и 𝐱 предстaвљена у сферним кординатама (ϑ,φ) односно (ϑ,φ). Угао између два вектора је онда:

cosγ=cosϑcosϑ+sinϑsinϑcos(φφ).

Адиционa теоремa за сферне хармонике је:

Pl(cosγ)=4π2l+1m=llYlm(ϑ,φ)Ylm*(ϑ,φ).

За случај када се ради о истом вектору добија се:

m=Ym*(θ,φ)Ym(θ,φ)=2+14π

Развој по сферним хармоницима

Пошто сферни хармоници чине потпун скуп опртонормалних функција функције могу да се развију преко њих:

f(θ,φ)==0m=fmYm(θ,φ).

а коефицијенти су:

fm=Ωf(θ,φ)Ym*(θ,φ)dΩ=02πdφ0πdθsinθf(θ,φ)Ym*(θ,φ).

Табела неких сферних хармоника

Првих неколико сферних хармоника
Ylm l = 0 l = 1 l = 2 l = 3
m = -3 3564πsin3ϑe3iφ
m = −2 1532πsin2ϑe2iφ 10532πsin2ϑcosϑe2iφ
m = −1 38πsinϑeiφ 158πsinϑcosϑeiφ 2164πsinϑ(5cos2ϑ1)eiφ
m = 0 14π 34πcosϑ 516π(3cos2ϑ1) 716π(5cos3ϑ3cosϑ)
m = 1 38πsinϑeiφ 158πsinϑcosϑeiφ 2164πsinϑ(5cos2ϑ1)eiφ
m = 2 1532πsin2ϑe2iφ 10532πsin2ϑcosϑe2iφ
m = 3 3564πsin3ϑe3iφ

Литература

Шаблон:Литература

-{

  • E.W. Hobson, The Theory of Spherical and Ellipsoidal Harmonics, (1955) Chelsea Pub. Co. Шаблон:ISBN.
  • C. Müller, Spherical Harmonics, (1966) Springer, Lecture Notes in Mathematics, Vol. 17. Шаблон:ISBN.
  • E. U. Condon and G. H. Shortley, The Theory of Atomic Spectra, (1970) Cambridge at the University Press, Шаблон:ISBN, See chapter 3.
  • J.D. Jackson, Classical Electrodynamics, Шаблон:ISBN
  • Albert Messiah, Quantum Mechanics, volume II. (2000) Dover. Шаблон:ISBN.
  • Шаблон:Cite book
  • D. A. Varshalovich, A. N. Moskalev, V. K. Khersonskii Quantum Theory of Angular Momentum,(1988) World Scientific Publishing Co., Singapore, Шаблон:ISBN

}- Шаблон:Литература крај

Шаблон:Нормативна контрола