Придружени Лежандрови полиноми

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Придружени Лежандрови полиноми Pℓm(x) представљају решења опште Лежандрове диференцијалне једначине:

(1−x2)y″−2xy′+(ℓ[ℓ+1]−m21−x2)y=0,

Дефиниција за позитивне параметре ℓ и m

Придружени Лежандрови полиноми Pℓm(x) повезани са обичним Лежандровим полиномима (m ≥ 0)

Pℓm(x)=(−1)m (1−x2)m/2 dmdxm(Pℓ(x))

За обичне Лежандрове полиноме вреди:

(1−x2)d2dx2Pℓ(x)−2xddxPℓ(x)+ℓ(ℓ+1)Pℓ(x)=0.

Члан (−1)m у том изразу познат је као Кондон-Шотлијева фаза, коју неки аутори испуштају. Родригезовом формулом добија се:

Pℓ(x)=12ℓℓ! dℓdxℓ[(x2−1)ℓ],

па се онда придружени Лежандров полином може приказати као:

Pℓm(x)=(−1)m2ℓℓ!(1−x2)m/2 dℓ+mdxℓ+m(x2−1)ℓ.

Лежандрови полиноми могу да се прикажу и као специјални случај хипергеометријске функције:

Pλμ(z)=1Γ(1−μ)[1+z1−z]μ/22F1(−λ,λ+1;1−μ;1−z2)

Ортогоналност

Претпостављајући 0≤m≤ℓ, они задовољавају услов ортогоналности за фиксни m:

∫−11PkmPℓmdx=2(ℓ+m)!(2ℓ+1)(ℓ−m)! δk,ℓ

При томе је δk,ℓ Кронекерова делта функција.

Осим тога они задовољавају релацију ортогоналности за фиксни ℓ:

∫−11PℓmPℓn1−x2dx={0if m≠n(ℓ+m)!m(ℓ−m)!if m=n≠0∞if m=n=0

Првих неколико придружених Лежандрових полинома

P00(x)=1
P1−1(x)=−12P11(x)
P10(x)=x
P11(x)=−(1−x2)1/2
P2−2(x)=124P22(x)
P2−1(x)=−16P21(x)
P20(x)=12(3x2−1)
P21(x)=−3x(1−x2)1/2
P22(x)=3(1−x2)
P3−3(x)=−1720P33(x)
P3−2(x)=1120P32(x)
P3−1(x)=−112P31(x)
P30(x)=12(5x3−3x)
P31(x)=−32(5x2−1)(1−x2)1/2
P32(x)=15x(1−x2)
P33(x)=−15(1−x2)3/2

Рекурзивне релације

(ℓ−m+1)Pℓ+1m(x)=(2ℓ+1)xPℓm(x)−(ℓ+m)Pℓ−1m(x)
2mxPℓm(x)=−1−x2[Pℓm+1(x)+(ℓ+m)(ℓ−m+1)Pℓm−1(x)]
1−x2Pℓm(x)=12ℓ+1[Pℓ−1m+1(x)−Pℓ+1m+1(x)]
1−x2Pℓm(x)=12ℓ+1[(ℓ−m+1)(ℓ−m+2)Pℓ+1m−1(x)−(ℓ+m−1)(ℓ+m)Pℓ−1m−1(x)]
1−x2Pℓm+1(x)=(ℓ−m)xPℓm(x)−(ℓ+m)Pℓ−1m(x)
1−x2Pℓm′(x)=12[(ℓ+m)(ℓ−m+1)Pℓm−1(x)−Pℓm+1(x)]
(1−x2)Pℓm′(x)=12ℓ+1[(ℓ+1)(ℓ+m)Pl−1m(x)−l(l−m+1)Pl+1m(x)]
(x2−1)Pℓ′m(x)=ℓxPℓm(x)−(ℓ+m)Pℓ−1m(x)
(x2−1)Pℓ′m(x)=1−x2Pℓm+1(x)+mxPℓm(x)
(x2−1)Pℓ′m(x)=−(ℓ+m)(ℓ−m+1)1−x2Pℓm−1(x)−mxPℓm(x)
Pℓ+1ℓ+1(x)=−(2ℓ+1)1−x2Pℓℓ(x)
Pℓℓ(x)=(−1)l(2ℓ−1)!!(1−x2)(l/2)
Pℓ+1ℓ(x)=x(2ℓ+1)Pℓℓ(x)

Параметризација помоћу углова

Придружени Лежандрови полиноми могу да се параметризирају помоћу углова, тј. x=cos⁡θ:

Pℓm(cos⁡θ)=(−1)m(sin⁡θ)m dmd(cos⁡θ)m(Pℓ(cos⁡θ))

Онда добијамо да је првих неколико полинома:

P00(cos⁡θ)=1P10(cos⁡θ)=cos⁡θP11(cos⁡θ)=−sin⁡θP20(cos⁡θ)=12(3cos2θ−1)P21(cos⁡θ)=−3cos⁡θsin⁡θP22(cos⁡θ)=3sin2θP30(cos⁡θ)=12(5cos3θ−3cos⁡θ)P31(cos⁡θ)=−32(5cos2θ−1)sin⁡θP32(cos⁡θ)=15cos⁡θsin2θP33(cos⁡θ)=−15sin3θ

За фиксниm, Pℓm(cos⁡θ) су ортогоналне, параметризиране по θ преко [0,π], са тежином sin⁡θ:

∫0πPkm(cos⁡θ)Pℓm(cos⁡θ)sin⁡θdθ=2(ℓ+m)!(2ℓ+1)(ℓ−m)! δk,ℓ

Такође за фиксни ℓ:

∫0πPℓm(cos⁡θ)Pℓn(cos⁡θ)csc⁡θdθ={0if m≠n(ℓ+m)!m(ℓ−m)!if m=n≠0∞if m=n=0

Pℓm(cos⁡θ) су решења од:

d2ydθ2+cot⁡θdydθ+[λ−m2sin2θ]y=0

За m≥0 горња једначина има несингуларна решења само за λ=ℓ(ℓ+1) за целобројни ℓ≥m, а решења су пропорционална Pℓm(cos⁡θ).

Сферни хармоници

Придружени Лежандрови полиноми сусрећу се у многим проблемима физике са сферном симетријом. Једначина ∇2ψ+λψ=0 у случају сферне симетрије може да се напише најпре уз помоћ лапласијана у сферним координатама:

∇2ψ=∂2ψ∂θ2+cot⁡θ∂ψ∂θ+csc2θ∂2ψ∂ϕ2.

Парцијална диференцијална једначина ∇2ψ+λψ=0 постаје:

∂2ψ∂θ2+cot⁡θ∂ψ∂θ+csc2θ∂2ψ∂ϕ2+λψ=0

Решава се сепарацијом варијабли по θ и φ, тако да је φ део облика sin⁡(mϕ) или cos⁡(mϕ) за целобројне m≥0, а онда преостаје једначина по θ:

d2ydθ2+cot⁡θdydθ+[λ−m2sin2θ]y=0

за коју су решења придружени Лежандрови полиноми Pℓm(cos⁡θ) са ℓ≥m и λ=ℓ(ℓ+1).

На тај начин добили смо да су једначина:

∇2ψ+λψ=0

има несингуларна решења само за λ=ℓ(ℓ+1), а та решења пропорционална су:

Pℓm(cos⁡θ) cos⁡(mϕ)    0≤m≤ℓ

и

Pℓm(cos⁡θ) sin⁡(mϕ)    0<m≤ℓ.

За сваки ℓ постоји 2ℓ+1 функција за различите m и они су ортогонални. Решења се обично пишу у облику:

Yℓ,m(θ,ϕ)=(2ℓ+1)(ℓ−m)!4π(ℓ+m)! Pℓm(cos⁡θ) eimϕ−ℓ≤m≤ℓ.

При томе та решења Yℓ,m(θ,ϕ) називају се сферни хармоници.

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Шаблон:Подножје