Хелмхолцова једначина

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Хелмхолцова једначина је елиптична парцијална диференцијална једначина:

(Δ+k2)U=0

где Δ=2 представља Лапласов оператор, k је таласни број, а U амплитуда. Нехомогена Хелмхолцова једначина је облика:

(Δ+k2)U=f

Извод

Може се приметити да у Хелмхолцовој једначини нема оператора који представљају изводе по времену. Хелмхолцова једначина може да се добије из таласне једначине:

(21c22t2)u(𝐫,t)=0. (1)

Претпоставља се да се таласна функција даде решити сепарацијом променљивих по простору и времену:

u(𝐫,t)=A(𝐫)T(t). (2)

Уврштавајући (2) у (1) добијамо следећу једначину:

2AA=1c2Td2Tdt2. (3)

Лева страна једначине (3) зависи само од просторних координата, а десна страна од времена. Због свега тога у општем случају обе стране једначине су једнаке некој константи, па добијамо две једначине:

2AA=k2 (4)

и

1c2Td2Tdt2=k2 (5)

Преуређујући једначину (4) добијамо:

2A+k2A=(2+k2)A=0. (6)

а преуређујући једначину (5) уз помоћ супституције ω=defkc добија се:

d2Tdt2+ω2T=(d2dt2+ω2)T=0,

При томе -{k}- је таласни вектор, а ω је угаона фреквенција.

Решавање Хелмхолцове једначине сепарацијом променљивих

За Хелмхолцову једначину:

(2+k2)A=0 (7)

Лапласијан се у поларним координатама пише као:

ΔA=1rA(rAr)+1r22Aϕ2=1rAr+2Ar2+1r22Aϕ2.

Због тога једначина (7) постаје:

1rAr+2Ar2+1r22Aϕ2+(k2)A=0 (8)

Једначину покушавамо да решимо сепарацијом варијабли:

A(r,θ)=R(r)Θ(θ),

гдее Θ мора да буде периодична са периодом 2π. Одатле следи:

Θ+n2Θ=0, (9)

и

r2R+rR+r2k2Rn2R=0. (10)

Решења од (9) и (10) су:

Θ=αcosnθ+βsinnθ,
R(r)=γJn(ρ),

где је Jn(ρ) Беселова функција, која је решење Беселове једначине:

ρ2Jn+ρJn+(ρ2n2)Jn=0,

Тродимензионално решење у сферним координатама

У сферним координатама опште решење Хелмхолцове једначине је:

A(r,θ,φ)==0m=(amj(kr)+bmy(kr))Ym(θ,φ).

где су j(kr) и y(kr) сферне Беселове функције, а :Ym(θ,φ) представља сферне хармонике.

Нехомогена Хелмхолцова једначина

Нехомогена Хелмхолцова једначина:

(Δ+k2)U=f

рјешава се уз помоћ Гринове функције, односно:

2G(x)+k2G(x)=δ(x).

Пошто је:

(+k2)1|x|eik|x|=eik|x|1|x|+2(gradeik|x|,grad1|x|)+1|x|eik|x|+k2|x|eik|x|=

=4πeik|x|δ(x)+(2ik|x|2+2ik|x|2k2|x|+k2|x|)eik|x|=4πδ(x).

онда је тродимензионална Гринова функција:

G1(x)=eik|x|4π|x|,G2=eik|x|4π|x|.

Горе написане једначине могу да се пишу у векторском облику као:

(Δ+k2)G(r,r)=δ(rr)

а Гринова функција као:

G(r,r)=exp(±ik|rr|)4π|rr|

Решење нехомогене Хелмхолцове једначине се онда може приказати помоћу Гринове функције као: U(r)=d3rf(r)G(r,r)=d3rf(r)exp(±ik|rr|)4π|rr|

Литература

Шаблон:Нормативна контрола