Хелмхолцова једначина

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Хелмхолцова једначина је елиптична парцијална диференцијална једначина:

(Δ+k2)U=0

где Δ=∇2 представља Лапласов оператор, k је таласни број, а U амплитуда. Нехомогена Хелмхолцова једначина је облика:

(Δ+k2)U=f

Извод

Може се приметити да у Хелмхолцовој једначини нема оператора који представљају изводе по времену. Хелмхолцова једначина може да се добије из таласне једначине:

(∇2−1c2∂2∂t2)u(𝐫,t)=0. (1)

Претпоставља се да се таласна функција даде решити сепарацијом променљивих по простору и времену:

u(𝐫,t)=A(𝐫)T(t). (2)

Уврштавајући (2) у (1) добијамо следећу једначину:

∇2AA=1c2Td2Tdt2. (3)

Лева страна једначине (3) зависи само од просторних координата, а десна страна од времена. Због свега тога у општем случају обе стране једначине су једнаке некој константи, па добијамо две једначине:

∇2AA=−k2 (4)

и

1c2Td2Tdt2=−k2 (5)

Преуређујући једначину (4) добијамо:

∇2A+k2A=(∇2+k2)A=0. (6)

а преуређујући једначину (5) уз помоћ супституције ω=defkc добија се:

d2Tdt2+ω2T=(d2dt2+ω2)T=0,

При томе -{k}- је таласни вектор, а ω је угаона фреквенција.

Решавање Хелмхолцове једначине сепарацијом променљивих

За Хелмхолцову једначину:

(∇2+k2)A=0 (7)

Лапласијан се у поларним координатама пише као:

ΔA=1r∂∂A(r∂A∂r)+1r2∂2A∂ϕ2=1r∂A∂r+∂2A∂r2+1r2∂2A∂ϕ2.

Због тога једначина (7) постаје:

1r∂A∂r+∂2A∂r2+1r2∂2A∂ϕ2+(k2)A=0 (8)

Једначину покушавамо да решимо сепарацијом варијабли:

A(r,θ)=R(r)Θ(θ),

гдее Θ мора да буде периодична са периодом 2π. Одатле следи:

Θ″+n2Θ=0, (9)

и

r2R″+rR′+r2k2R−n2R=0. (10)

Решења од (9) и (10) су:

Θ=αcos⁡nθ+βsin⁡nθ,
R(r)=γJn(ρ),

где је Jn(ρ) Беселова функција, која је решење Беселове једначине:

ρ2Jn″+ρJn′+(ρ2−n2)Jn=0,

Тродимензионално решење у сферним координатама

У сферним координатама опште решење Хелмхолцове једначине је:

A(r,θ,φ)=∑ℓ=0∞∑m=−ℓℓ(aℓmjℓ(kr)+bℓmyℓ(kr))Yℓm(θ,φ).

где су jℓ(kr) и yℓ(kr) сферне Беселове функције, а :Yℓm(θ,φ) представља сферне хармонике.

Нехомогена Хелмхолцова једначина

Нехомогена Хелмхолцова једначина:

(Δ+k2)U=f

рјешава се уз помоћ Гринове функције, односно:

∇2G(x)+k2G(x)=δ(x).

Пошто је:

(△+k2)1|x|eik|x|=eik|x|△1|x|+2(grad⁡eik|x|,grad⁡1|x|)+1|x|△eik|x|+k2|x|eik|x|=

=−4πeik|x|δ(x)+(−2ik|x|2+2ik|x|2−k2|x|+k2|x|)eik|x|=−4πδ(x).

онда је тродимензионална Гринова функција:

G1(x)=−eik|x|4π|x|,G2=−e−ik|x|4π|x|.

Горе написане једначине могу да се пишу у векторском облику као:

(Δ+k2)G(r→,r→′)=δ(r→−r→′)

а Гринова функција као:

G(r→,r→′)=−exp⁡(±ik|r→−r→′|)4π|r→−r→′|

Решење нехомогене Хелмхолцове једначине се онда може приказати помоћу Гринове функције као: U(r→)=∫d3r′f(r→′)G(r→,r→′)=−∫d3r′f(r→′)exp⁡(±ik|r→−r→′|)4π|r→−r→′|

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Шаблон:Подножје