Поље алгебарских бројева
У апстрактној алгебри поље алгебарских бројева се означава са F и представља коначно проширење поља рационалних бројева Q, то јест, поље које садржи поље рационалних бројева и има коначну димензију, када се посматра као векторски простор над Q. Ова поља су врло важна у теорији бројева и представљају центар студија која се баве теоријом алгебарских бројева.
Појам се ослања на сам концепт поља у математици, које представља алгебарску структуру сачињену од скупа елемената и две операције дефинисане на том скупу. Те операције се називају сабирање и множење и да би чиниле поље морају имати својство дистрибутивности.
Концепт поља је увео Дедекинд, који је користио немачку реч -{Körper}- (тело) за овај појам.[1] Најједноставнији пример је управо поље рационалних бројева Q. Поље реалних бројева R и поље комплексних бројева C су такође примери поља алгебарских бројева.
Дефиниција
Предуслови
Појам поља алгебарских бројева ослања се на концепт поља. Поље се састоји од скупа елемената заједно са две операције, наиме сабирање и множење, и неке претпоставке дистрибутивности. Истакнути пример поља је поље рационалних бројева, које се обично означава каоШаблон:Nowrap заједно са уобичајеним операцијама сабирања и множења.
Други појам потребан за дефинисање поља алгебарских бројева су векторски простори. У мери у којој је овде потребно, векторски простори се могу сматрати састављеним од секвенци (или торки)
- (x1, x2, …)
чије су компоненте елементи фиксног поља, као што је поље Шаблон:Nowrap Било које две такве секвенце се могу сабрати додавањем компоненти једна по једна. Штавише, било која секвенца се може помножити са једним елементом -{c}- фиксног поља. Ове две операције познате као сабирање вектора и скаларно множење задовољавају бројна својства која служе за апстрактно дефинисање векторских простора. Векторским просторима је дозвољени да буду „бесконачно-димензионални”, што значи да су секвенце које чине векторске просторе бесконачне дужине. Ако се, међутим, векторски простор састоји од коначних низова
- (x1, x2, …, xn),
за векторски простор се каже да је коначне димензије, -{n}-.
Дефиниција
Поље алгебарских бројева (или једноставно поље бројева) је проширење поља коначног степена поља рационалних бројева. Овде степен означава димензију поља као векторског простора преко Шаблон:Nowrap
Примери
- Најмање и најосновније поље бројева је поље Шаблон:Nowrap рационалних бројева. Многа својства општих бројевних поља су моделована према својствима Шаблон:Nowrap
- Гаусови рационали, означени као (чита се као „ спојено ”), чине први нетривијални пример бројног поља. Његови елементи су изрази форме
- где су -{a}- и -{b}- рационални бројеви и -{i}- је имагинарна јединица. Такви изрази могу да се додају, одузимају и множе у складу са уобичајеним правилима аритметике, а затим се поједностављују коришћењем идентитета
- .
- Експлицитно,
- Гаусови рационални бројеви различити од нуле су инверзибилни, што се може видети из идентитета
- Из тога следи да Гаусови рационали формирају бројно поље које је дводимензионално као векторски простор над Шаблон:Nowrap
- Уопштеније, за било који бесквадратни цео број Шаблон:Nowrap квадратно поље је бројевно поље добијено придруживањем квадратног корена од пољу рационалних бројева. Аритметичке операције у овом пољу су дефинисане у аналогији са случајем Гаусових рационалних бројева, Шаблон:Nowrap
- Кружно поље
- , where
- је бројно поље добијено из спајањем примитивног -тог корена јединице . Ово поље садржи све комплексне -{n}--те корене јединице и његова димензија преко је једнака , где је Ојлерова фи функција.
Види још
Референце
Литература
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Helmut Hasse, Number Theory, Springer Classics in Mathematics Series (2002)
- Serge Lang, Algebraic Number Theory, second edition, Springer, 2000
- Richard A. Mollin, Algebraic Number Theory, CRC, 1999
- Ram Murty, Problems in Algebraic Number Theory, Second Edition, Springer, 2005
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- André Weil, Basic Number Theory, third edition, Springer, 1995
- Шаблон:Springer
- Bryan Birch, "Cyclotomic fields and Kummer extensions", in J.W.S. Cassels and A. Frohlich (edd), Algebraic number theory, Academic Press, 1973. Chap.III, pp. 85–93.
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation, especially Chapter 13
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation. See especially Book 3 (Шаблон:ISBN) and Book 6 (Шаблон:ISBN).
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Springer
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
- Шаблон:Citation
Спољашње везе
Шаблон:Портал бар Шаблон:Нормативна контрола
- ↑ -{J J O'Connor and E F Robertson, The development of Ring Theory, September 2004.}-