Ојлеров производ

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

У теорији бројева, Ојлеров производ је развој Дирихлеовог реда у бесконачан производ индексиран простим бројевима. Оригинални такав производ дао је Леонард Ојлер за суму свих позитивних целих бројева подигнутих на одређени степен. Овај ред и његов наставак на целу комплексну раван касније су постали познати као Риманова зета-функција.Шаблон:Чињеница

Дефиниција

Уопштено, ако је Шаблон:Mvar ограничена мултипликативна функција, онда је Дирихлеов ред

∑n=1∞a(n)ns

једнак

∏p∈ℙP(p,s)за Re⁡(s)>1.

где се производ узима преко простих бројева Шаблон:Mvar, а Шаблон:Math је сума

∑k=0∞a(pk)pks=1+a(p)ps+a(p2)p2s+a(p3)p3s+⋯

У ствари, ако ово посматрамо као формалне генераторске функције, постојање таквог формалног развоја Ојлеровог производа је нужан и довољан услов да Шаблон:Math буде мултипликативно: ово тачно каже да је Шаблон:Math производ од Шаблон:Math кад год се Шаблон:Mvar факторише као производ степена Шаблон:Math различитих простих бројева Шаблон:Mvar.Шаблон:Чињеница

Важан посебан случај је онај у коме је Шаблон:Math потпуно мултипликативна функција, тако да је Шаблон:Math геометријски ред. Тада је

P(p,s)=11−a(p)ps,

као што је случај за Риманову зета-функцију, где је Шаблон:Math, и уопштеније за Дирихлеове карактере.Шаблон:Чињеница

Конвергенција

У пракси, сви важни случајеви су такви да су бесконачни ред и бесконачни производ апсолутно конвергентни у некој области

Re⁡(s)>C,

то јест, у некој десној полуравни у комплексним бројевима. Ово већ даје неке информације, јер бесконачни производ, да би конвергирао, мора дати ненулту вредност; стога функција дата бесконачним редом није нула у таквој полуравни.Шаблон:Чињеница

У теорији модуларних форми типично је имати Ојлерове производе са квадратним полиномима у имениоцу. Општа Ленглендсова филозофија укључује упоредиво објашњење везе између полинома степена Шаблон:Mvar и теорије репрезентација за Шаблон:Math.

Примери

Следећи примери ће користити нотацију ℙ за скуп свих простих бројева, то јест:

ℙ={p∈ℕ|p је прост}.

Ојлеров производ везан за Риманову зета-функцију Шаблон:Math, такође користећи суму геометријског реда, јестеШаблон:Чињеница

∏p∈ℙ(11−1ps)=∏p ∈ ℙ(∑k=0∞1pks)=∑n=1∞1ns=ζ(s).

док је за Лијувилову функцију Шаблон:Math, он

∏p∈ℙ(11+1ps)=∑n=1∞λ(n)ns=ζ(2s)ζ(s).

Користећи њихове реципроке, два Ојлерова производа за Мебијусову функцију Шаблон:Math суШаблон:Чињеница

∏p∈ℙ(1−1ps)=∑n=1∞μ(n)ns=1ζ(s)

и

∏p∈ℙ(1+1ps)=∑n=1∞|μ(n)|ns=ζ(s)ζ(2s).

Узимањем односа ова два производа добија се

∏p∈ℙ(1+1ps1−1ps)=∏p∈ℙ(ps+1ps−1)=ζ(s)2ζ(2s).

Пошто за парне вредности Шаблон:Mvar Риманова зета-функција Шаблон:Math има аналитички израз у облику рационалног умношка од Шаблон:Math, онда за парне експоненте овај бесконачни производ даје рационалан број. На пример, пошто је Шаблон:Math, Шаблон:Math, и Шаблон:Math, тада је

∏p∈ℙ(p2+1p2−1)=53⋅108⋅2624⋅5048⋅122120⋯=ζ(2)2ζ(4)=52,∏p∈ℙ(p4+1p4−1)=1715⋅8280⋅626624⋅24022400⋯=ζ(4)2ζ(8)=76,

и тако даље, при чему је први резултат познат од Рамануџана. Ова породица бесконачних производа је такође еквивалентна са

∏p∈ℙ(1+2ps+2p2s+⋯)=∑n=1∞2ω(n)ns=ζ(s)2ζ(2s),

где Шаблон:Math броји број различитих простих фактора од Шаблон:Mvar, а Шаблон:Math је број бесквадратних делитеља. Ако је Шаблон:Math Дирихлеов карактер кондуктора Шаблон:Mvar, тако да је Шаблон:Mvar потпуно мултипликативна и Шаблон:Math зависи само од Шаблон:Math, и Шаблон:Math ако Шаблон:Mvar није узајамно прост са Шаблон:Mvar, онда

∏p∈ℙ11−χ(p)ps=∑n=1∞χ(n)ns.

Овде је згодно изоставити просте бројеве Шаблон:Mvar који деле кондуктор Шаблон:Mvar из производа.Шаблон:Чињеница

У својим свескама, Рамануџан је генерализовао Ојлеров производ за зета-функцију као

∏p∈ℙ(x−1ps)≈1Lis(x)

за Шаблон:Math где је Шаблон:Math полилогаритам. За Шаблон:Math горњи производ је тачно Шаблон:Math.

Значајне константе

Многе познате константе имају развој у Ојлеров производ.

[[Лајбницова формула за π|Лајбницова формула за Шаблон:Pi]]

π4=∑n=0∞(−1)n2n+1=1−13+15−17+⋯

може се тумачити као Дирихлеов ред користећи (јединствени) Дирихлеов карактер модуло 4, и конвертовати у Ојлеров производ суперпартикуларних односа (разломака где се бројилац и именилац разликују за 1):

π4=(∏p≡1(mod4)pp−1)(∏p≡3(mod4)pp+1)=34⋅54⋅78⋅1112⋅1312⋯,

где је сваки бројилац прост број, а сваки именилац најближи вишекратник броја 4.[1]

Остали Ојлерови производи за познате константе укључују:

   :∏p>2(1−1(p−1)2)=0.660161...
   :π4∏p≡1(mod4)(1−1p2)12=0.764223...12∏p≡3(mod4)(1−1p2)−12=0.764223...
   :∏p(1+1(p−1)2)=2.826419...
   :∏p(1−1(p+1)2)=0.775883...
   :∏p(1−1p(p−1))=0.373955...
   :∏p(1+1p(p−1))=3152π4ζ(3)=1.943596...
   :∏p(1−1p(p+1))=0.704442...
   и њен реципрок Шаблон:OEIS2C:
   :∏p(1+1p2+p−1)=1.419562...
   :12+12∏p(1−2p2)=0.661317...
   :∏p(1−1p2(p+1))=0.881513...
   :∏p(1+1p2(p−1))=1.339784...
   :∏p>2(1−p+2p3)=0.723648...
   :∏p(1−2p−1p3)=0.428249...
   :∏p(1−3p−2p3)=0.286747...
   :∏p(1−pp3−1)=0.575959...
   :∏p(1+3p2−1p(p+1)(p2−1))=2.596536...
   :∏p(1−3p3+2p4+1p5−1p6)=0.678234...
   :∏p(1−1p)7(1+7p+1p2)=0.0013176...

Напомене

Шаблон:Референце

Референце

Шаблон:Референце

  • G. Polya, Шаблон:Cite book (1954) L.C. Card 53-6388 (Веома приступачан енглески превод Ојлеровог мемоара о овом "Најнеобичнијем закону бројева" појављује се почевши од стране 91)
  • Шаблон:Apostol IANT (Пружа уводну дискусију о Ојлеровом производу у контексту класичне теорије бројева.)
  • G.H. Hardy and E.M. Wright, Шаблон:Cite book, Oxford (1979) (Поглавље 17 даје даље примере.)
  • George E. Andrews, Bruce C. Berndt, Шаблон:Cite book, Springer (2005),
  • G. Niklasch, Some number theoretical constants: 1000-digit values"

Спољашње везе

Шаблон:Подножје