Дирихлеов карактер

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

У аналитичкој теорији бројева и сродним гранама математике, комплексно-вредносна аритметичка функција χ:ℤ→ℂ је Дирихлеов карактер модула m (где је m позитиван цео број) ако за све целе бројеве a и b важи:[1]

  1. χ(ab)=χ(a)χ(b); то јест, χ је потпуно мултипликативна функција.
  2. χ(a){=0ако је gcd⁡(a,m)>1≠0ако је gcd⁡(a,m)=1. (gcd је највећи заједнички делилац)
  3. χ(a+m)=χ(a); то јест, χ је периодична са периодом m.

Најједноставнији могући карактер, назван главни карактер, који се обично означава са χ0 (погледајте Нотација испод), постоји за све модуле:[2]

χ0(a)={0ако је gcd⁡(a,m)>11ако је gcd⁡(a,m)=1.

Немачки математичар Петер Густав Лежен Дирихле — по коме је карактер добио име — увео је ове функције у свом раду из 1837. године о простим бројевима у аритметичким прогресијама.[3][4] У том раду, користећи концепте математичке анализе за решавање алгебарског проблема, Дирихле је практично утемељио грану аналитичке теорије бројева.[5] При доказивању своје теореме, увео је Дирихлеове карактере и L-функције.[5][6]

Нотација

ϕ(n) је Ојлерова фи функција.[7]

ζn је комплексни примитивни n-ти корен јединице:

ζnn=1, али ζn≠1,ζn2≠1,...ζnn−1≠1.

(ℤ/mℤ)× је група јединица мод m. Има ред ϕ(m).

(ℤ/mℤ)×^ је група Дирихлеових карактера мод m.

p,pk, итд. су прости бројеви.

(m,n) је стандардна[8] скраћеница[9] за gcd⁡(m,n)

χ(a),χ′(a),χr(a), итд. су Дирихлеови карактери. (мало грчко слово хи за „карактер”)

Не постоји стандардна нотација за Дирихлеове карактере која укључује модул. У многим контекстима (као у доказу Дирихлеове теореме) модул је фиксиран. У другим контекстима, као у овом чланку, појављују се карактери различитих модула. Где је прикладно, овај чланак користи варијацију Конрејевог означавања (које је увео Брајан Конреј и користи ЛМФДБ).

У овом означавању, карактери за модул m означавају се са χm,t(a) где је индекс t описан у одељку група карактера испод. У овом означавању, χm,_(a) означава неодређени карактер, а χm,1(a) означава главни карактер мод m.

Однос са групним карактерима

Реч „карактер” се користи на неколико начина у математици. У овом одељку, односи се на хомоморфизам из групе G (написане мултипликативно) у мултипликативну групу поља комплексних бројева:

η:G→ℂ×,η(gh)=η(g)η(h),η(g−1)=η(g)−1.

Скуп карактера означава се са G^. Ако се производ два карактера дефинише тачкастим множењем ηθ(a)=η(a)θ(a), идентитет тривијалним карактером η0(a)=1 и инверз комплексном инверзијом η−1(a)=η(a)−1, тада G^ постаје абелова група.[10]

Ако је A коначна абелова група, тада[11] постоји изоморфизам A≅A^, и важе релације ортогоналности:[12]

∑a∈Aη(a)={|A| ако је η=η00 ако је η≠η0     и     ∑η∈A^η(a)={|A| ако је a=10 ако је a≠1.

Елементи коначне абелове групе (ℤ/mℤ)× су класе остатака [a]={x:x≡a(modm)} где је (a,m)=1.

Групни карактер ρ:(ℤ/mℤ)×→ℂ× се може проширити на Дирихлеов карактер χ:ℤ→ℂ дефинисањем

χ(a)={0ако је [a]∉(ℤ/mℤ)×тј. (a,m)>1ρ([a])ако је [a]∈(ℤ/mℤ)×тј. (a,m)=1,

и обрнуто, Дирихлеов карактер мод m дефинише групни карактер на (ℤ/mℤ)×.

Парафразирајући Давенпорта,[13] Дирихлеови карактери се могу сматрати посебним случајем карактера абелових група. Али овај чланак прати Дирихлеа дајући директан и конструктиван приказ. То је делимично из историјских разлога, јер је Дирихлеов рад претходио развоју теорије група за неколико деценија, а делимично из математичког разлога, наиме што група у питању има једноставну и занимљиву структуру која се замагљује ако се третира као општа абелова група.

Елементарне чињенице

4) Пошто је gcd⁡(1,m)=1, својство 2) каже да је χ(1)≠0, па се може скратити са обе стране једнакости χ(1)χ(1)=χ(1×1)=χ(1):

χ(1)=1.[14]

5) Својство 3) је еквивалентно са

ако је a≡b(modm)   онда је χ(a)=χ(b).

6) Својство 1) имплицира да, за било који позитиван цео број n

χ(an)=χ(a)n.

7) Ојлерова теорема каже да ако је (a,m)=1, онда је aϕ(m)≡1(modm). Према томе,

χ(a)ϕ(m)=χ(aϕ(m))=χ(1)=1.

То јест, ненулте вредности од χ(a) су ϕ(m)-ти корени јединице:

χ(a)={0ако је gcd⁡(a,m)>1ζϕ(m)rако је gcd⁡(a,m)=1

за неки цео број r који зависи од χ,ζ, и a. Ово имплицира да постоји само коначан број карактера за дати модул.

8) Ако су χ и χ′ два карактера за исти модул, и њихов производ χχ′, дефинисан тачкастим множењем, јесте карактер:

χχ′(a)=χ(a)χ′(a)   (χχ′ очигледно задовољава 1-3).[15]

Главни карактер је идентитет:

χχ0(a)=χ(a)χ0(a)={0×0=χ(a)ако је gcd⁡(a,m)>1χ(a)×1=χ(a)ако је gcd⁡(a,m)=1.

9) Нека a−1 означава инверз од a у (ℤ/mℤ)×. Тада је

χ(a)χ(a−1)=χ(aa−1)=χ(1)=1, па је χ(a−1)=χ(a)−1, што проширује својство 6) на све целе бројеве.

Комплексни конјугат корена јединице је такође његов инверз (погледајте овде за детаље), па за (a,m)=1 важи

χ‾(a)=χ(a)−1=χ(a−1).   (χ‾ такође очигледно задовољава 1-3).

Дакле, за све целе бројеве a

χ(a)χ‾(a)={0ако је gcd⁡(a,m)>11ако је gcd⁡(a,m)=1;   другим речима χχ‾=χ0. 

10) Множење и идентитет дефинисани у 8) и инверзија дефинисана у 9) претварају скуп Дирихлеових карактера за дати модул у коначну абелову групу.

Група карактера

Постоје три различита случаја јер групе (ℤ/mℤ)× имају различите структуре у зависности од тога да ли је m степен 2, степен непарног простог броја, или производ степена простих бројева.[16]

Степени непарних простих бројева

Ако је q=pk непаран број, (ℤ/qℤ)× је циклична реда ϕ(q); генератор се назива примитивни корен мод q.[17] Нека је gq примитивни корен и за (a,q)=1 дефинишемо функцију νq(a) (индекс од a) са

a≡gqνq(a)(modq),
0≤νq<ϕ(q).

За (ab,q)=1,a≡b(modq) ако и само ако је νq(a)=νq(b). Пошто је

χ(a)=χ(gqνq(a))=χ(gq)νq(a),   χ је одређен својом вредношћу на gq.

Нека је ωq=ζϕ(q) примитивни ϕ(q)-ти корен јединице. Из својства 7) изнад, могуће вредности од χ(gq) су ωq,ωq2,...ωqϕ(q)=1. Ове различите вредности дају ϕ(q) Дирихлеових карактера мод q. За (r,q)=1 дефинишемо χq,r(a) као

χq,r(a)={0ако је gcd⁡(a,q)>1ωqνq(r)νq(a)ако је gcd⁡(a,q)=1.

Тада за (rs,q)=1 и све a и b

χq,r(a)χq,r(b)=χq,r(ab), што показује да је χq,r карактер, и
χq,r(a)χq,s(a)=χq,rs(a), што даје експлицитан изоморфизам (ℤ/pkℤ)×^≅(ℤ/pkℤ)×.

Примери m = 3, 5, 7, 9

2 је примитивни корен мод 3.   (ϕ(3)=2)

21≡2,22≡20≡1(mod3),

па су вредности од ν3

a12ν3(a)01.

Ненулте вредности карактера мод 3 су

12χ3,111χ3,21−1

2 је примитивни корен мод 5.   (ϕ(5)=4)

21≡2,22≡4,23≡3,24≡20≡1(mod5),

па су вредности од ν5

a1234ν5(a)0132.

Ненулте вредности карактера мод 5 су

1234χ5,11111χ5,21i−i−1χ5,31−ii−1χ5,41−1−11

3 је примитивни корен мод 7.   (ϕ(7)=6)

31≡3,32≡2,33≡6,34≡4,35≡5,36≡30≡1(mod7),

па су вредности од ν7

a123456ν7(a)021453.

Ненулте вредности карактера мод 7 су (ω=ζ6,ω3=−1)

123456χ7,1111111χ7,21−ωω2ω2−ω1χ7,31ω2ω−ω−ω2−1χ7,41ω2−ω−ωω21χ7,51−ω−ω2ω2ω−1χ7,611−11−1−1.

2 је примитивни корен мод 9.   (ϕ(9)=6)

21≡2,22≡4,23≡8,24≡7,25≡5,26≡20≡1(mod9),

па су вредности од ν9

a124578ν9(a)012543.

Ненулте вредности карактера мод 9 су (ω=ζ6,ω3=−1)

124578χ9,1111111χ9,21ωω2−ω2−ω−1χ9,41ω2−ω−ωω21χ9,51−ω2−ωωω2−1χ9,71−ωω2ω2−ω1χ9,81−11−11−1.

Степени 2

(ℤ/2ℤ)× је тривијална група са једним елементом. (ℤ/4ℤ)× је циклична група реда 2. За 8, 16 и веће степене 2, не постоји примитивни корен; степени од 5 су јединице ≡1(mod4), а њихови негативи су јединице ≡3(mod4).[18] На пример

51≡5,52≡50≡1(mod8)
51≡5,52≡9,53≡13,54≡50≡1(mod16)
51≡5,52≡25,53≡29,54≡17,55≡21,56≡9,57≡13,58≡50≡1(mod32).

Нека је q=2k,k≥3; тада је (ℤ/qℤ)× директан производ цикличне групе реда 2 (генерисане са −1) и цикличне групе реда ϕ(q)2 (генерисане са 5). За непарне бројеве a дефинишемо функције ν0 и νq са

a≡(−1)ν0(a)5νq(a)(modq),
0≤ν0<2,0≤νq<ϕ(q)2.

За непарне a и b,a≡b(modq) ако и само ако је ν0(a)=ν0(b) и νq(a)=νq(b). За непаран a вредност χ(a) је одређена вредностима од χ(−1) и χ(5). Нека је ωq=ζϕ(q)2 примитивни ϕ(q)2-ти корен јединице. Могуће вредности χ((−1)ν0(a)5νq(a)) су ±ωq,±ωq2,...±ωqϕ(q)2=±1. Ове различите вредности дају ϕ(q) Дирихлеових карактера мод q. За непаран r дефинишемо χq,r(a) са

χq,r(a)={0ако је a паран(−1)ν0(r)ν0(a)ωqνq(r)νq(a)ако је a непаран.

Тада за непарне r и s и све a и b

χq,r(a)χq,r(b)=χq,r(ab) што показује да је χq,r карактер, и
χq,r(a)χq,s(a)=χq,rs(a) што показује да је (ℤ/2kℤ)×^≅(ℤ/2kℤ)×.

Примери m = 2, 4, 8, 16

Једини карактер мод 2 је главни карактер χ2,1.

−1 је примитивни корен мод 4 (ϕ(4)=2)

a13ν0(a)01

Ненулте вредности карактера мод 4 су

13χ4,111χ4,31−1

−1 и 5 генеришу јединице мод 8 (ϕ(8)=4)

a1357ν0(a)0101ν8(a)0110.

Ненулте вредности карактера мод 8 су

1357χ8,11111χ8,311−1−1χ8,51−1−11χ8,71−11−1

−1 и 5 генеришу јединице мод 16 (ϕ(16)=8)

a13579111315ν0(a)01010101ν16(a)03122130.

Ненулте вредности карактера мод 16 су

13579111315χ16,111111111χ16,31−i−i1−1ii−1χ16,51−ii−1−1i−i1χ16,711−1−111−1−1χ16,91−1−111−1−11χ16,111ii1−1−i−i−1χ16,131i−i−1−1−ii1χ16,151−11−11−11−1.

Производи степена простих бројева

Нека је m=p1m1p2m2⋯pkmk=q1q2⋯qk где је p1<p2<…<pk факторизација од m на степене простих бројева. Група јединица мод m је изоморфна директном производу група мод qi:[19]

(ℤ/mℤ)×≅(ℤ/q1ℤ)××(ℤ/q2ℤ)××…×(ℤ/qkℤ)×.

Ово значи да 1) постоји један-на-један кореспонденција између a∈(ℤ/mℤ)× и k-торки (a1,a2,…,ak) где је ai∈(ℤ/qiℤ)× и 2) множење мод m одговара координатном множењу k-торки:

ab≡c(modm) одговара
(a1,a2,…,ak)×(b1,b2,…,bk)=(c1,c2,…,ck) где је ci≡aibi(modqi).

Кинеска теорема о остацима (КТО) имплицира да су ai једноставно ai≡a(modqi). Постоје подгрупе Gi<(ℤ/mℤ)× такве да је[20]

Gi≅(ℤ/qiℤ)× и
Gi≡{(ℤ/qiℤ)×modqi{1}modqj,j≠i.

Тада је (ℤ/mℤ)×≅G1×G2×...×Gk и свако a∈(ℤ/mℤ)× одговара k-торки (a1,a2,...ak) где је ai∈Gi и ai≡a(modqi). Свако a∈(ℤ/mℤ)× може се јединствено факторисати као a=a1a2...ak. [21] [22]

Ако је χm,_ карактер мод m, на подгрупи Gi он мора бити идентичан неком χqi,_ мод qi. Тада је

χm,_(a)=χm,_(a1a2...)=χm,_(a1)χm,_(a2)...=χq1,_(a1)χq2,_(a2)...,

што показује да је сваки карактер мод m производ карактера мод qi.

За (t,m)=1 дефинишемо[23]

χm,t=χq1,tχq2,t...

Тада за (rs,m)=1 и све a и b[24]

χm,r(a)χm,r(b)=χm,r(ab), што показује да је χm,r карактер, и
χm,r(a)χm,s(a)=χm,rs(a), што показује изоморфизам (ℤ/mℤ)×^≅(ℤ/mℤ)×.

Примери m = 15, 24, 40

(ℤ/15ℤ)×≅(ℤ/3ℤ)××(ℤ/5ℤ)×.

Факторизација карактера мод 15 је

χ5,1χ5,2χ5,3χ5,4χ3,1χ15,1χ15,7χ15,13χ15,4χ3,2χ15,11χ15,2χ15,8χ15,14

Ненулте вредности карактера мод 15 су

12478111314χ15,111111111χ15,21−i−1ii−1−i1χ15,41−11−1−11−11χ15,71i−1i−i1−i−1χ15,81i−1−i−i−1i1χ15,111−111−1−11−1χ15,131−i−1−ii1i−1χ15,14111−11−1−1−1.

(ℤ/24ℤ)×≅(ℤ/8ℤ)××(ℤ/3ℤ)×. Факторизација карактера мод 24 је

χ8,1χ8,3χ8,5χ8,7χ3,1χ24,1χ24,19χ24,13χ24,7χ3,2χ24,17χ24,11χ24,5χ24,23

Ненулте вредности карактера мод 24 су

1571113171923χ24,111111111χ24,51111−1−1−1−1χ24,711−1−111−1−1χ24,1111−1−1−1−111χ24,131−11−1−11−11χ24,171−11−11−11−1χ24,191−1−11−111−1χ24,231−1−111−1−11.

(ℤ/40ℤ)×≅(ℤ/8ℤ)××(ℤ/5ℤ)×. Факторизација карактера мод 40 је

χ8,1χ8,3χ8,5χ8,7χ5,1χ40,1χ40,11χ40,21χ40,31χ5,2χ40,17χ40,27χ40,37χ40,7χ5,3χ40,33χ40,3χ40,13χ40,23χ5,4χ40,9χ40,19χ40,29χ40,39

Ненулте вредности карактера мод 40 су

1379111317192123272931333739χ40,11111111111111111χ40,31ii−11−i−i−1−1−i−i1−1ii1χ40,71i−i−1−1−ii11i−i−1−1−ii1χ40,91−1−111−1−111−1−111−1−11χ40,1111−111−111−1−11−1−11−1−1χ40,131−i−i−1−1−i−i1−1ii11ii−1χ40,171−ii−11−ii−11−ii−11−ii−1χ40,191−11111−11−11−1−1−1−11−1χ40,211−111−1−11−1−11−1−111−11χ40,231−ii−1−1i−i11−ii−1−1i−i1χ40,271−i−i−11ii−1−1ii1−1−i−i1χ40,2911−11−11−1−1−1−11−11−111χ40,311−1−11−111−11−1−11−111−1χ40,331i−i−11i−i−11i−i−11i−i−1χ40,371ii−1−1ii1−1−i−i11−i−i−1χ40,391111−1−1−1−11111−1−1−1−1.

Резиме

Нека је m=p1k1p2k2⋯=q1q2⋯, p1<p2<… факторизација од m и претпоставимо (rs,m)=1.

Постоји ϕ(m) Дирихлеових карактера мод m. Означавају се са χm,r, где је χm,r=χm,s еквивалентно са r≡s(modm). Идентитет χm,r(a)χm,s(a)=χm,rs(a) је изоморфизам (ℤ/mℤ)×^≅(ℤ/mℤ)×.[25]

Сваки карактер мод m има јединствену факторизацију као производ карактера мод степена простих бројева који деле m:

χm,r=χq1,rχq2,r...

Ако је m=m1m2,(m1,m2)=1 производ χm1,rχm2,s је карактер χm,t где је t дато са t≡r(modm1) и t≡s(modm2).

Такође,[26][27] χm,r(s)=χm,s(r)

Ортогоналност

Две релације ортогоналности су[28]

∑a∈(ℤ/mℤ)×χ(a)={ϕ(m) ако је χ=χ00 ако је χ≠χ0     и     ∑χ∈(ℤ/mℤ)×^χ(a)={ϕ(m) ако је a≡1(modm)0 ако је a≢1(modm).

Релације се могу написати у симетричном облику

∑a∈(ℤ/mℤ)×χm,r(a)={ϕ(m) ако је r≡10 ако је r≢1     и     ∑r∈(ℤ/mℤ)×χm,r(a)={ϕ(m) ако је a≡10 ако је a≢1.

Прва релација је лака за доказивање: Ако је χ=χ0 постоји ϕ(m) ненултих сабирака, сваки једнак 1. Ако је χ≠χ0 постоји[29] неко a∗,(a∗,m)=1,χ(a∗)≠1.  Тада је

χ(a∗)∑a∈(ℤ/mℤ)×χ(a)=∑aχ(a∗)χ(a)=∑aχ(a∗a)=∑aχ(a),[30]   што имплицира
(χ(a∗)−1)∑aχ(a)=0.   Дељењем са првим фактором добија се ∑aχ(a)=0, ш.т.д. Идентитет χm,r(s)=χm,s(r) за (rs,m)=1 показује да су релације еквивалентне.

Друга релација се може доказати директно на исти начин, али захтева лему[31]

За дато a≢1(modm),(a,m)=1, постоји χ∗,χ∗(a)≠1.

Друга релација има важну последицу: ако је (a,m)=1, дефинишимо функцију

fa(n)=1ϕ(m)∑χχ¯(a)χ(n).   Тада је
fa(n)=1ϕ(m)∑χχ(a−1)χ(n)=1ϕ(m)∑χχ(a−1n)={1,n≡a(modm)0,n≢a(modm),

то јест, fa=𝟙[a] је индикаторска функција класе остатака [a]={x:x≡a(modm)}. Ово је основа у доказу Дирихлеове теореме.[32][33]

Класификација карактера

Кондуктор; Примитивни и индуковани карактери

Сваки карактер мод степена простог броја је такође карактер мод сваког већег степена. На пример, мод 16[34]

13579111315χ16,31−i−i1−1ii−1χ16,91−1−111−1−11χ16,151−11−11−11−1

χ16,3 има период 16, али χ16,9 има период 8, а χ16,15 има период 4:   χ16,9=χ8,5 и  χ16,15=χ8,7=χ4,3.

Кажемо да карактер χ модула q има квазипериод d ако је χ(m)=χ(n) за све m, n узајамно просте са q који задовољавају m≡n мод d.[35] На пример, χ2,1, једини Дирихлеов карактер модула 2, има квазипериод 1, али не и период 1 (има период 2). Најмањи позитиван цео број за који је χ квазипериодичан је кондуктор од χ.[36] Тако, на пример, χ2,1 има кондуктор 1.

Кондуктор од χ16,3 је 16, кондуктор од χ16,9 је 8, а од χ16,15 и χ8,7 је 4. Ако су модул и кондуктор једнаки, карактер је примитиван, иначе је непримитиван. Непримитиван карактер је индукован карактером за најмањи модул: χ16,9 је индукован из χ8,5, а χ16,15 и χ8,7 су индуковани из χ4,3.

Сличан феномен се може десити са карактером мод производа простих бројева; његове ненулте вредности могу бити периодичне са мањим периодом.

На пример, мод 15,

123456789101112131415χ15,81i0−100−i−i00−10i10χ15,111−101001−100−101−10χ15,131−i0−100−ii0010i−10.

Ненулте вредности χ15,8 имају период 15, док вредности χ15,11 имају период 3, а χ15,13 имају период 5. Ово је лакше видети када се упореде са карактерима мод 3 и 5:

123456789101112131415χ15,111−101001−100−101−10χ3,21−101−101−101−101−10χ15,131−i0−100−ii0010i−10χ5,31−ii−101−ii−101−ii−10.

Ако је карактер мод m=qr,(q,r)=1,q>1,r>1 дефинисан као

χm,_(a)={0 ако је gcd⁡(a,m)>1χq,_(a) ако је gcd⁡(a,m)=1,   или еквивалентно као χm,_=χq,_χr,1,

његове ненулте вредности су одређене карактером мод q и имају период q.

Најмањи период ненултих вредности је кондуктор карактера. На пример, кондуктор од χ15,8 је 15, кондуктор од χ15,11 је 3, а од χ15,13 је 5.

Као и у случају степена простих бројева, ако је кондуктор једнак модулу, карактер је примитиван, иначе је непримитиван. Ако је непримитиван, он је индукован карактером са мањим модулом. На пример, χ15,11 је индукован из χ3,2, а χ15,13 из χ5,3.

Главни карактер није примитиван.[37]

Карактер χm,r=χq1,rχq2,r... је примитиван ако и само ако је сваки од фактора примитиван.[38]

Примитивни карактери често поједностављују (или омогућавају) формуле у теоријама L-функција[39] и модуларних форми.

Парност

χ(a) је паран ако је χ(−1)=1 и непаран ако је χ(−1)=−1.

Ова разлика се појављује у функционалној једначини Дирихлеове L-функције.

Ред

Ред карактера је његов ред као елемента групе (ℤ/mℤ)×^, тј. најмањи позитиван цео број n такав да је χn=χ0. Због изоморфизма (ℤ/mℤ)×^≅(ℤ/mℤ)× ред од χm,r је исти као ред од r у (ℤ/mℤ)×. Главни карактер има ред 1; други реални карактери имају ред 2, а имагинарни карактери имају ред 3 или већи. По Лагранжовој теореми ред карактера дели ред од (ℤ/mℤ)×^, што је ϕ(m).

Реални карактери

χ(a) је реалан или квадратан ако су све његове вредности реалне (морају бити 0,±1); иначе је комлексан или имагинаран.

χ је реалан ако и само ако је χ2=χ0; χm,k је реалан ако и само ако је k2≡1(modm); посебно, χm,−1 је реалан и није главни.[40]

Дирихлеов оригинални доказ да је L(1,χ)≠0 (који је важио само за просте модуле) имао је два различита облика у зависности од тога да ли је χ реалан или не. Његов каснији доказ, важећи за све модуле, био је заснован на његовој формули броја класа.[41][42]

Реални карактери су Кронекерови симболи;[43] на пример, главни карактер се може написати[44] χm,1=(m2∙).

Реални карактери у примерима су:

Главни

Ако је m=p1k1p2k2...,p1<p2<... главни карактер је[45] χm,1=(p12p22...∙).

χ16,1=χ8,1=χ4,1=χ2,1=(4∙)   χ9,1=χ3,1=(9∙)   χ5,1=(25∙)   χ7,1=(49∙)   χ15,1=(225∙)   χ24,1=(36∙)   χ40,1=(100∙)  

Примитивни

Ако је модул апсолутна вредност фундаменталног дискриминанта, постоји реалан примитиван карактер (постоје два ако је модул дељив са 8); иначе, ако постоје примитивни карактери[38] они су имагинарни.[46]

χ3,2=(−3∙)   χ4,3=(−4∙)   χ5,4=(5∙)   χ7,6=(−7∙)   χ8,3=(−8∙)   χ8,5=(8∙)   χ15,14=(−15∙)   χ24,5=(−24∙)   χ24,11=(24∙)   χ40,19=(−40∙)   χ40,29=(40∙)

Непримитивни

χ8,7=χ4,3=(−4∙)   χ9,8=χ3,2=(−3∙)   χ15,4=χ5,4χ3,1=(45∙)   χ15,11=χ3,2χ5,1=(−75∙)   χ16,7=χ8,3=(−8∙)   χ16,9=χ8,5=(8∙)   χ16,15=χ4,3=(−4∙)  

χ24,7=χ8,7χ3,1=χ4,3χ3,1=(−36∙)   χ24,13=χ8,5χ3,1=(72∙)   χ24,17=χ3,2χ8,1=(−12∙)   χ24,19=χ8,3χ3,1=(−72∙)   χ24,23=χ8,7χ3,2=χ4,3χ3,2=(12∙)  

χ40,9=χ5,4χ8,1=(20∙)   χ40,11=χ8,3χ5,1=(−200∙)   χ40,21=χ8,5χ5,1=(200∙)   χ40,31=χ8,7χ5,1=χ4,3χ5,1=(−100∙)   χ40,39=χ8,7χ5,4=χ4,3χ5,4=(−20∙)  

Примене

L-функције

Шаблон:Main

Дирихлеова L-серија за карактер χ је

L(s,χ)=∑n=1∞χ(n)ns.

Ова серија конвергира само за ℜ(s)>1; може се аналитички наставити на мероморфну функцију.

Дирихле је увео L-функцију заједно са карактерима у свом раду из 1837. године.

Модуларне форме и функције

Шаблон:Main Дирихлеови карактери се појављују на неколико места у теорији модуларних форми и функција. Типичан пример је[47]

Нека је χ∈(ℤ/Mℤ)×^ и нека је χ1∈(ℤ/Nℤ)×^ примитиван.

Ако је

f(z)=∑anzn∈Mk(M,χ)[48]

дефинишемо

fχ1(z)=∑χ1(n)anzn,[49]  

Тада је

fχ1(z)∈Mk(MN2,χχ12). Ако је f касп форма, такође је и fχ1.

Погледати тета серију Дирихлеовог карактера за други пример.

Гаусов збир

Шаблон:Main

Гаусов збир Дирихлеовог карактера модуло Шаблон:Mvar је

G(χ)=∑a=1Nχ(a)e2πiaN.

Појављује се у функционалној једначини Дирихлеове L-функције.

Јакобијев збир

Шаблон:Main

Ако су χ и ψ Дирихлеови карактери мод простог броја p, њихов Јакобијев збир је

J(χ,ψ)=∑a=2p−1χ(a)ψ(1−a).

Јакобијеви збирови се могу факторисати у производе Гаусових збирова.

Клостерманов збир

Шаблон:Main

Ако је χ Дирихлеов карактер мод q и ζ=e2πiq, Клостерманов збир K(a,b,χ) је дефинисан као[50]

K(a,b,χ)=∑r∈(ℤ/qℤ)×χ(r)ζar+br.

Ако је b=0, то је Гаусов збир.

Довољни услови

Није неопходно установити дефинишућа својства 1) – 3) да би се показало да је функција Дирихлеов карактер.

Из Давенпортове књиге

Ако је X:ℤ→ℂ таква да је

1)   X(ab)=X(a)X(b),
2)   X(a+m)=X(a),
3)   Ако је gcd⁡(a,m)>1 онда је X(a)=0, али
4)   X(a) није увек 0,

онда је X(a) један од ϕ(m) карактера мод m[51]

Саркозијев услов

Дирихлеов карактер је потпуно мултипликативна функција f:ℕ→ℂ која задовољава линеарну рекурентну релацију: то јест, ако је a1f(n+b1)+⋯+akf(n+bk)=0

за све позитивне целе бројеве n, где a1,…,ak нису сви нула и b1,…,bk су различити, онда је f Дирихлеов карактер.[52]

Чудаковљев услов

Дирихлеов карактер је потпуно мултипликативна функција f:ℕ→ℂ која задовољава следећа три својства: а) f узима само коначно много вредности; б) f се поништава на само коначно много простих бројева; ц) постоји α∈ℂ за које је остатак

|∑n≤xf(n)−αx|

униформно ограничен, када x→∞. Ова еквивалентна дефиниција Дирихлеових карактера претпостављена је од стране Чудакова[53] 1956. године, а доказана је 2017. од стране Клурмана и Мангерела.[54]

Неки значајни специјални модули

  • 8, најмањи модул чији Дирихлеови карактери захтевају више од једног генератора
  • 13, најмањи модул чији Дирихлеови карактери садрже бројеве α такве да не постоје прости бројеви p у Z који су и даље прости у Z[α]
  • 19, најмањи модул чији Дирихлеови карактери садрже бројеве чији реални и имагинарни делови нису конструктибилни бројеви
  • 24, највећи модул чији су сви Дирихлеови карактери реални (Дирихлеови карактери броја n су сви реални ако и само ако је n делитељ 24)
  • 47, најмањи модул чији Дирихлеови карактери садрже бројеве α такве да је број класе h− циклотомичног поља Q(α) већи од 1
  • 120, најмањи модул чији Дирихлеови карактери захтевају више од три генератора
  • 149, најмањи модул чији Дирихлеови карактери садрже бројеве α такве да пун број класе h−⋅h+ циклотомичног поља Q(α) није узајамно прост са најмањим бројем таквим да је αn=1 (повезано са ирегуларни прост број)
  • 240, највећи модул чији су сви Дирихлеови карактери Гаусови цели бројеви (Дирихлеови карактери броја n су сви Гаусови цели бројеви ако и само ако је n делитељ 240)
  • 383, најмањи модул чији Дирихлеови карактери садрже бројеве α такве да је број класе h+ циклотомичног поља Q(α) већи од 1
  • 504, највећи модул чији су сви Дирихлеови карактери Ајзенштајнови цели бројеви (Дирихлеови карактери броја n су сви Ајзенштајнови цели бројеви ако и само ако је n делитељ 504)
  • 840, најмањи модул чији Дирихлеови карактери захтевају више од четири генератора

Види још

Шаблон:Col div

Шаблон:Colend

Напомене

Шаблон:Референце

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Спољашње везе

Шаблон:Подножје

  1. ↑ Ово је стандардна дефиниција; нпр. Davenport, стр. 27; Landau, стр. 109; Ireland and Rosen, стр. 253
  2. ↑ Обратите пажњу на посебан случај модула 1: јединствени карактер мод 1 је константа 1; сви остали карактери су 0 у 0.
  3. ↑ Шаблон:Harvnb
  4. ↑ Енглески превод се налази у спољашњим везама.
  5. ↑ 5,0 5,1 Шаблон:Cite journal
  6. ↑ Шаблон:Cite web
  7. ↑ Шаблон:Cite web
  8. ↑ Користи се код Давенпорта, Ландауа, Ајерленда и Розена
  9. ↑ (rs,m)=1 је еквивалентно са gcd⁡(r,m)=gcd⁡(s,m)=1
  10. ↑ Погледати Мултипликативни карактер
  11. ↑ Шаблон:Harvnb
  12. ↑ Погледати Група карактера#Ортогоналност карактера
  13. ↑ Шаблон:Harvnb
  14. ↑ Ова својства се изводе у свим уводима у ову тему, нпр. Davenport, стр. 27; Landau, стр. 109.
  15. ↑ Уопштено, производ карактера мод m и карактера мод n је карактер мод lcm⁡(m,n)
  16. ↑ Осим употребе модификованог Конрејевог означавања, овај одељак прати Давенпорта стр. 1-3, 27-30
  17. ↑ Постоји примитивни корен мод p који је примитивни корен мод p2 и свих виших степена од p. Погледати, нпр., Landau стр. 106
  18. ↑ Шаблон:Harvnb
  19. ↑ Погледати група јединица за детаље
  20. ↑ Да би се конструисали Gi, за свако a∈(ℤ/qiℤ)× користити КТО да се нађе ai∈(ℤ/mℤ)× где је
    ai≡{amodqi1modqj,j≠i.
  21. ↑ Претпоставимо да a одговара (a1,a2,...). По конструкцији a1 одговара (a1,1,1,...), a2 одговара (1,a2,1,...) итд. чији је координатни производ (a1,a2,...).
  22. ↑ На пример, нека је m=40,q1=8,q2=5. Тада је G1={1,11,21,31} и G2={1,9,17,33}. Факторизација елемената (ℤ/40ℤ)× је
    19173311917331111192732121293713313139723
  23. ↑ Погледати Конрејево означавање.
  24. ↑ Јер су ове формуле тачне за сваки фактор.
  25. ↑ Ово важи за све коначне абелове групе: A≅Â; Погледати Ireland & Rosen стр. 253-254
  26. ↑ јер су формуле за χ мод степена простих бројева симетричне у r и s и формула за производе чува ову симетрију. Погледати Davenport, стр. 29.
  27. ↑ Ово је исто као рећи да су n-та колона и n-ти ред у табелама ненултих вредности исти.
  28. ↑ Погледати #Однос са групним карактерима изнад.
  29. ↑ по дефиницији од χ0
  30. ↑ јер множење сваког елемента у групи константним елементом само пермутује елементе. Погледати Група (математика)
  31. ↑ Davenport стр. 30 (парафраза) Да би се доказала [друга релација] морају се користити идеје које смо користили у конструкцији [као у овом чланку или Landau стр. 109-114], или се позвати на теорему о бази за абелове групе [као у Ireland & Rosen стр. 253-254]
  32. ↑ Davenport гл. 1, 4; Landau стр. 114
  33. ↑ Приметити да ако је g:(ℤ/mℤ)×→ℂ било која функција g(n)=∑a∈(ℤ/mℤ)×g(a)fa(n); погледати Фуријеова трансформација на коначним групама#Фуријеова трансформација за коначне абелове групе
  34. ↑ Овај одељак прати Davenport стр. 35-36,
  35. ↑ Шаблон:Cite web
  36. ↑ Шаблон:Cite web
  37. ↑ Davenport га класификује као ни примитивног ни непримитивног; LMFDB га индукује из χ1,1.
  38. ↑ 38,0 38,1 Приметити да ако је m два пута непаран број, m=2r, сви карактери мод m су непримитивни јер је χm,_=χr,_χ2,1
  39. ↑ На пример, функционална једначина од L(s,χ) важи само за примитивне χ. Погледати Davenport, стр. 85
  40. ↑ У ствари, за прост модул pχp,−1 је Лежандров симбол: χp,−1(a)=(ap). Скица доказа: νp(−1)=p−12,ωνp(−1)=−1,νp(a) је паран (непаран) ако је a квадратни остатак (неостатак)
  41. ↑ Davenport, гл. 1, 4.
  42. ↑ Доказ Ирланда и Розена, важећи за све модуле, такође има ова два случаја. стр. 259 и даље
  43. ↑ Шаблон:Harvnb
  44. ↑ Нотација χm,1=(m2∙) је краћи начин писања χm,1(a)=(m2a)
  45. ↑ Производ простих бројева осигурава да је нула ако је gcd⁡(m,∙)>1; квадрати осигуравају да је једина ненулта вредност 1.
  46. ↑ Шаблон:Harvnb
  47. ↑ Koblittz, проп. 17б стр. 127
  48. ↑ f(z)∈Mk(M,χ) значи 1) f(az+bcz+d)(cz+d)−k=f(z) где је ad−bc=1 и a≡d≡1,c≡0(modM). и 2) f(az+bcz+d)(cz+d)−k=χ(d)f(z) где је ad−bc=1 и c≡0(modM). Погледати Koblitz гл. III.
  49. ↑ twist од f са χ1
  50. ↑ LMFDB дефиниција Клостермановог збира
  51. ↑ Шаблон:Harvnb
  52. ↑ Шаблон:Harvnb
  53. ↑ Шаблон:Harvnb
  54. ↑ Шаблон:Harvnb