Унутрашњи производ

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Унутрашњи производ простора је поопштење скаларног производа вектора, чији резултат је скалар.

Дефиниција
Нека је V векторски простор. Унутрашњи производ над пољем реалних бројева (ℝ) је пресликавање
(.,.):V×V
са следећим особинама
u,v,wV, α,β,
  1. (позитивност)  v,v0,
  2. (нулта дужина) v,v=0  v=0,
  3. (линеарност) αu+βv,w=αu,w+βv,w,
  4. (симетрија) u,v=v,u.

За унутрашњи производ истог векторског простора над пољем комплексних бројева (ℂ) особина симетрије (четврта) је особина конјуговане симетрије

4. (конјугована симетрија) u,v=v,u.

Норма

Норма (интензитет, дужина) вектора дефинише се са

v=v,v.
Став 1.
Норма задовољава следеће особине>
  1. v0,v=0v=0,
  2. αv=|α|v.

Доказ: Имамо да је

αv=(αv,αv)
=α2(v,v)
=|α|(v,v)
=|α|v.
Став 2.
(u,vV)|u,v|uv.

Доказ: Можемо претпоставити да су оба вектора различита од нуле, јер је у супротном неједнакост очигледна. Даље, користимо дефиниционе особине

0(vv,uu2u,vv,uu2u) - позитивност
=v,vv,uu2u,vv,uu2v,u+v,u2u4u,u - линеарност
=v22u,v2u2+v,u2u2 - симетрија
=v2u,v2u2.

Отуда

u,v2u2v2,

или

|u,v|uv,

што је и требало доказати.♦

Приметимо да је

(vv,uu2u,vv,uu2u)=0

ако и само ако је

vv,uu2u=0,

тј. ако је

v=u,vu2u.

Према томе, u и v морају бити на истој правој која садржи исходиште.

Последица 3.

У ставу 2. стоји једнакост, тј.

|u,v|=uv

ако и само ако су u и v на истој правој која пролази исходиштем.

Следећи став је поопштење Питагорине теореме.

Став 4.
За произвољне векторе u и v датог векторског простора важи
u+vu+v.
Биће
u+v=u+v,
ако и само ако је
u,v=0.

Доказ:

u+v2=u+v,u+v
=u,u+2u,v+v,v
u2+2uv+v2
=(u+v)2.

Према томе, доказано је

u+vu+v.

У истом доказу, ако је <u, v> = 0, онда је

u+v=u+v.

Обратно, ако имамо наведену једнакост, из истог дјела доказа видимо да је унутрашњи производ нула.♦

На примјер, дати су вектори

u=(1,23), v=(0,6,4).

Показаћемо да за њих важи једнакост става 4. Наиме

u,v=1212 - нормалност
u2=1+4+9=14, v2=36+16=52.

Са друге стране, из u + v = (1, 8, 1) следи

u+v2=1+64+1=66.

Према томе, тачно је

u+v=u+v.

Примери

Скаларни производ

Скаларни производ вектора u и v из ℝn је скалар (реалан) број

(u1,u2,...,un),(v1,v2,...,vn)=u1v1+u2v2++unvn.

Норма, дужина вектора v је ненегативан број

v=v12+v22++vn2.

На пример, u = (1, -2, 3) и v = (2, 1, -1). Тада је простор 3-димензионалан (n = 3), па имамо

u,v=uv=122131=3,
u=uu=1+4+9=14, v=4+1+1=6.

Нормалност се може дефинисати за општи случај димензије n = 2, 3, ..., због неједнакости

|u1v1+u2v2++unvn|u12+u22++un2v12+v22++vn2,

тј.

|u,v|uv.

Наиме, за векторе не нулте дужине, имамо

1u,vuv1,

па можемо дефинисати косинус угла између њих

cos(u,v)=u,vuv.

Кажемо да су два вектора нормална када је овај косинус нула, прецизније

uvu,v=0.

Нормалност је веома практична.

На пример, треба наћи тачку P на правој y = 2x + 1 која је најближа тачки Т(4, 2) ван те праве.

Датотека:RastojanjePT.gif

Прво дефинишемо векторе u = (t, 2t + 1) чији врхови су тачке на датој правој, рецимо u1 = (0, 1) и u2 = (1, 3). Вектор u0 = u2 - u1 = (1, 2) паралелан је датој правој. Затим дефинишемо вектор v = (4, 2) чији врх је дата тачка Т. Ако је параметар t такав да је u најближа тачка тачки Т, дакле да је то тражена тачка P, онда је вектор PT = v - u = (4 - t, 1 - 2t) нормалан на дату праву. Према томе, рјешење задатка је рјешење једначине

u0,vu=0.

Даље лако налазимо, редом

(1,2),(4t,12t)=0,
4t+24t=0,
t=65  P=(65,175).

Нашли смо тачку P на правој y = 2x + 1 која је најближа тачки Т(4, 2) ван те праве.

У истом примеру, друго питање је: колика је удаљеност од дате праве до дате тачке?

Одговор је: то је дужина вектора PT = v - u, гдје сада за врх вектора u треба узети тачку P, тј.

vu=(4,2),(65,175)
=(145,75)
=(145)2+(75)2
=755.

Интеграл

Нека су дати затворени интервал I = [a, b], при чему је a < b, и векторски простор V који чини скуп интеграбилних функција на том интервалу.

Став
f,g=abf(t)g(t)dt

је унутрашњи производ на простору V.

Доказ: Нека су α и β реални бројеви, а f, g и h вектори из V. Тада:

1. f,f=abf(t)2dt0,

јер

f(t)20  abf(t)2dt0.

2. f,f=0  (t)f(t)2=0,

тј. функција f(t) једнака је нули у свакој тачки датог интервала.

3. αf+βg,h=ab(αf+βg)(t)h(t)dt

=αabf(t)h(t)dt+βabg(t)h(t)dt
=αf,h+βg,h.

4. f(t)g(t)=f(t)f(t)  f,g=g,f.♦.

Норма овог простора је

f=abf(t)2dt.
Примјер 1.

Нека је a = 0 и b = 1, и нека су дати полиноми

f(t)=t2, g(t)=1+2t3t2.

Тада имамо

f,g=01t2(1+2t3t2)dt
=01(t2+2t33t4)dt
=t33+2t443t55|01
=13+2435
=730.

За њихове норме имамо

f=01t4dt=150,45.
g=01(1+2t3t2)2dt
=01(1+4t2+9t4+4t6t212t3)dt
=1+43+95+4263124
=1715=255151,06.
Примјер 2.

На истом интервалу I = [0, 1] дате су тригонометријске функције

f(t)=sin2πt, g(t)=cos2πt.

Тада је

f,g=01sin2πtcos2πtdt
=14π(sin2πt)2|01=0.

Према томе, ове фукције су нормалне на датом интервалу.♦

Примјер 3.

На интервалу [0, 1] дат је полином f(t) = t. Наћи полином облика g(t) = kt + n нормалан на дати.

Рјешење: Тражимо бројеве k и n такве да је

0=f,g
=01t(kt+n)dt
=kt33+nt22|01=k3+n2.

Према томе, 2k + 3n = 0. Па можемо узети, рецимо g(t) = 3t - 2.♦

Спољашње везе

Шаблон:Нормативна контрола