1 + 2 + 4 + 8 + ⋯

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

У математици, 1 + 2 + 4 + 8 + 16 + … је бесконачан низ чији су чланови узастопна степен двојке. Као геометријске низове, карактерише их први члан, 1, и њихов заједнички однос, 2. Као низ реалних бројева дивергира у бесконачност, тако да у уобичајеном смислу да нема суму. У много ширем смислу, низ је повезан са другим вредностима осим са ∞, односно −1.

Збир

Парцијалне суме 1 + 2 + 4 + 8 + … су Шаблон:Nowrap како ово дивергира до бесконачности, дивергира и низ. Због тога сваки потпуно регуларан начин сумирања даје збир бесконачности, укључујући Цесаро збир и Абел збир.Шаблон:Sfn С друге стране, постоји најмање један генерално корињћен метод који сумира 1 + 2 + 4 + 8 + ... до коначне вредности -1. Повезана степен низова

f(x)=1+2x+4x2+8x3++2nxn+=112x

има радијус конвергенције око 0 од само 1/2, тако да не конвергира на Шаблон:Nowrap. Ипак, тако дефинисана функција f  има јединствени аналитички наставак на комплексној равни са тачке Шаблон:Nowrap избрисано, а дато је истим правилом  Шаблон:Nowrap. Како је Шаблон:Nowrap, за оригиналан низ Шаблон:Nowrap се каже да га је могуће сабрати (E) до −1, и −1 је (E) збир низа. (Израз је настао захваљујући Г. Х. Хардију у односу на приступ дивергентним редовима Леонарда Ојлера).Шаблон:Sfn

Готово идентичан приступ (један од стране Ојлера самог) је да се размотри степен низа чији коефицијенти су сви 1, односно 
1+y+y2+y3+=11y

и повезани са y = 2. Наравно, ова два низа су повезана заменом y = 2x.

Чињеница даt (E) збир даје коначну вредност Шаблон:Nowrap показује да општи метод није потпуно регуларан. Са друге стране, поседује неке друге пожељне квалитете за метод сумирања, укључујући стабилност и линеарност. Ова два аксиома заправо приморавају збир да буде −1, јер они чине следећу манипулацију валидном:

s=1+2+4+8+=1+2(1+2+4+8+)=1+2s

У корисном смислу, s = ∞ је корен једначине Шаблон:Nowrap (На пример, ∞ је једна од две фиксне тачке Мебијусове трансформације Шаблон:Nowrap на Римановој сфери). Ако је за неки метод сумирања познато да враћа обичан број за s, односно не ∞, тада је то лако утврдити. У овом случају s се могже одузети од обе стране једначине, дајући 0 = 1 + s, тако да је s= −1.[1]

Наведена манипулацја може бити позвана да произведе −1 ван контекста довољно моћног сумирања процедуре. За најпознатије и једноставне концепте збира, укључујући фундаментално конвергентни, апсурдно је да низ позитивних чланова има негативну вредност. Сличан феномен се јавља код дивергентних геометријских редова 1 − 1 + 1 − 1 + · · · , где се појављује ред целих бројева који имају не-цео збир 12. Ови примери илуструју потенцијалну опасност у примени сличних аргумената на редове имплициране таквим понављањем децимала као што је 0.111… и пре свега 0.999…. Аргументи су на крају оправдани за ове конвергентне редове, укључујући да је 0.111… = 19Шаблон:Nowrap и 0.999… = 1, али су у основи докази захтевају пажљиво размишљање о тумачењу бесконачних сума.[2]

Такође је могуће видети ове низове као конвергентне у великом броју система различитих од стварног броја, наиме, 2-адик бројеви. Како низ 2-адик бројева конвергира до исте суме, -1, као што је изведена пре помоћу аналитичког наставка.[3]

Види још

Референце

Шаблон:Reflist

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Шаблон:Редови (математика)

Шаблон:Нормативна контрола

  1. The two roots of Шаблон:Nowrap are briefly touched on by Hardy pp. 19.
  2. Шаблон:Harvnb; the argument on pp. 95 for Шаблон:Nowrap is slightly different but has the same spirit.
  3. Шаблон:Cite book