Тејлорова формула

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Апроксимација функције f(x) = 1/(1 + x2) њеним Тејлоровим полиномом Pk реда k = 1, ..., 16 centered at x = 0 (црвена боја) и x = 1 (зелена боја). Апроксимације нису задовољавајуће ван интервала (-1,1) и (1-√2,1+√2).

Тејлорова формула, која је добила име по математичару Бруку Тејлору, користи се за приближно израчунавање функција у околини неке одређене тачке уз помоћ Тејлорових полинома.

Тејлоров полином

Шаблон:Главни чланак Тејлоров полином за неку функцију f(x) и дату тачку a је дефинисан на следећи начин:

Tn(x)=f(a)+f′(a)1!(x−a)+f″(a)2!(x−a)2+…+f(n)(a)n!(x−a)n=∑k=0n(fk(a)k!(x−a)k)

Пошто се при таквој апроксимацији функције полиномом прави некаква грешка, део за који се разликује функција и полином називамо остатком Rna(x) полинома и он износи:

Rna(x)=1n!∫ax(x−t)nf(n+1)(t)dt

Тако се свака функција може представити као збир одговарајућег Тејлоровог полинома за тачку a коју смо ми сами изабрали и грешке коју смо направили том апроксимацијом:

f(x)=Tn(x)+Rn(x)

Доказ

Доказ да се свака функција може представити као збир Тејлоровог полинома и његовог остатка можемо спровести индукцијом.

База индукције:

n=0
f(x)=f(a)+∫ax1⋅f′(t)dt.

Да Тејлорова формула важи за n=1 можемо доказати путем парцијалне интеграције:

f(x)=f(a)+f′(a)(x−a)+∫ax(x−t)1f″(t)dt

Корак индукције: Узмимо онда да за неко n−1 важи:

f(x)=f(a)+f′(a)1!(x−a)+⋯+f(n)(a)(n−1)!(x−a)n−1+∫axf(n)(t)(n−1)!(x−t)n−1dt

Доказ:

n−1→n
Rn−1a(x)=∫axf(n)(t)(n−1)!(x−t)n−1dt=1(n−1)!∫ax(x−t)n−1f(n)(t)dt

Користимо ddt((x−t)nn)=−(x−t)n−1:

Rn−1a(x)=−1(n−1)!∫axddt((x−t)nn)dndtnf(t)dt
Rn−1a(x)=−∫axddt((x−t)nn!)⏟u′dndtnf(t)⏟vdt

Парцијалном интеграцијом:

Rn−1a(x)=−[(x−t)nn!⏟udndtnf(t)⏟v]ax+∫ax(x−t)nn!⏟udn+1dtn+1f(t)⏟v′dt
Rn−1a(x)=f(n)(a)n!(x−a)n+1n!∫ax(x−t)ndn+1dtn+1f(t)dt
Rn−1a(x)=f(n)(a)n!(x−a)n+∫axf(n+1)(t)n!(x−t)ndt
⇒f(x)=Tn−1(x)+Rn−1(x)=Tn(x)+Rn(x),

што смо и хтели да докажемо.

Тејлорова формула у Лагранжовом облику

Тејлорова формула у Лагранжовом облику се добија када се на израз Тејлорове формуле

⇒f(x)=Tn−1(x)+Rn−1(x)=Tn(x)+Rn(x)

примени Лагранжова теорема за средњу вредност:

Rna(x)=1n!∫ax(x−t)nf(n+1)(t)dt=f(n+1)(ξ)∫ax(x−t)nn!dt=f(n+1)(ξ)(x−a)n+1(n+1)!, где је a<ξ<x

Пример

Датотека:Tejlorova formula sin prvi stepen.gif
Црвеном бојом је представљена функција синус, а плавом бојом Тејлоров полином првог степена за синус, што и није нарочито лоша апроксимација ако, као у примеру, посматрамо само сегмент од -0.5 до 0.5.

Израчунавање ниједне тригонометријске функције у општем случају није тривијално. Међутим, за резултате са одређеном тачношћу, Тејлорова формула даје веома добре резултате који се могу и јако брзо израчунати.

Тако, на пример, можемо израчунати приближну вредност синуса у опсегу -0.5 до 0.5. Једна од најефикаснијих могућности за израчунавање је примена Тејлоровог полинома на тачку 0.

За синус знамо да важи:

f(x)=sin⁡(x),f′(x)=cos⁡(x),f″(x)=−sin⁡(x)

Тејлоров полином првог степена стога гласи:

n=1,a=0
sin⁡(x)≈T1(x)=f(a)+f′(a)1!⋅(x−a)=sin⁡(0)+cos⁡(0)⋅x=x

У посматраном интервалу, резултати апроксимације су прилично добри, јер је грешка:

R1(x)=∫0x(x−t)f″(t)dt=sin⁡(x)−x највећа код тачака -0.5 и 0.5 и она износи:
R1(0.5)=−0.020574, што је са практичне тачке гледишта сасвим прихватљиво.
Граф за R3(x).

Тако можемо и практично да опазимо да је наша приближна вредност све гора апроксимација што се даље удаљавамо од тачке a.

За боље апроксимације и мање грешке, потребно је само функцију развити до виших степена и тако се све више и више приближавати траженој функцији.

Приказане су апроксимације функције sin⁡(x) за развијање до све виших и виших редова (до првог реда - црвеном бојом, до трећег реда - зеленом бојом, ...):

Види још

Литература

Шаблон:Литература

  • Душан Аднађевић, Зоран Каделбург: Математичка анализа 1, Студентски трг, Београд, 1995.

Шаблон:Литература крај

Шаблон:Подножје