Скаларни производ вектора

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Скаларни производ вектора је бинарна операција која као аргументе узима два вектора а резултат јој је скалар.[1][2][3] То је посебан случај унутрашњег множења простора. Ако су ова два вектора -{a}- и -{b}- из векторског простора -{V}-,[4][5] запис ове операције је следећи:

(a,b)↦a⋅b

Скаларним производом се зове свако пресликавање које има следеће особине:

(u+v)⋅w=u⋅w+v⋅w
(αu)⋅v=α(u⋅v)
u⋅v=v⋅u
u≠0⇒u⋅u>0

При чему су -{u}-, -{v}- и -{w}- вектори из -{V}- а α произвољан реалан број.

Приказ стандардног скаларног производа вектора

Скаларни производ вектора x→ и y→ се дефинише на следећи начин:[6][7]

x→⋅y→=|x→||y→|cos⁡∡(x→,y→)=x1y1+x2y2+…+xnyn

Притом су |x→| и |y→| интензитети тих вектора, одређених следећим координатама:

x→=(x1,x2,…xn) и y→=(y1,y2,…yn)

Пример скаларног множења вектора (1, 3, −5) и (4, −2, −1) у тродимензионалном простору:

(1,3,−5)⋅(4,−2,−1)=1⋅4+3⋅(−2)+(−5)⋅(−1)=4−6+5=3

Доказ

Формула :x→⋅y→=|x→|⋅|y→|⋅cos⁡∡(x→,y→) се може доказати посматрањем два вектора са заједничким почетком и њихове разлике:

Ако је γ, угао између два вектора чији скаларни производ треба пронаћи, коришћењем косинусне теореме може се писати:

|c→|2=|a→|2+|b→|2−2|a→||b→|⋅cos⁡γ

Пошто је c→ једнак b→−a→, следи:

|b→−a→|2=|a→|2+|b→|2−2|a→||b→|⋅cos⁡γ

Одакле се налази:

(b→−a→)⋅(b→−a→)=a→⋅a→+b→⋅b→−2|a→||b→|⋅cos⁡γ
b→⋅b→−2a→⋅b→+a→⋅a→=a→⋅a→+b→⋅b→−2|a→||b→|⋅cos⁡γ

Одатле се добија коначна формула:

a→⋅b→=|a→||b→|⋅cos⁡γ.

Ортогонални вектори

Заменом вредности угла у претходној формули за случај да су вектори x→ и y→ узајамно нормални добија се:

x→⋅y→=0.

Ова особина је често корисна за доказивање да су вектори узајамно нормални, јер је за то довољно и неопходно да им скаларни производ буде једнак нули.

Особине

Скаларни производ вектора поседује следеће особине:

a→⋅b→=b→⋅a→

(a→+b→)⋅c→=a→⋅c→+b→⋅c→

(αa→)⋅b→=a→⋅(αb→)=αa→⋅b→

Коришћење за израчунавање интензитета вектора

Коришћењем скаларног производа вектора може се извести формула за интензитет вектора.[8]

Пошто је:

x→⋅y→=∑i=1nxiyi=x1y1+x2y2+⋯+xnyn.

За специјалан случај када је x→=y→ једнакост прелази у: x→⋅x→=x12+x22+x32+…+xn2

На основу тога се закључује:
|x→|=x→⋅x→=x12+x22+…+xn2.

Овај образац представља формулу за израчунавање интензитета вектора.

Примена у физици

Пошто су сами вектори примењиви у физици и скаларни производ вектора налази примену у њој. Тако се на пример рад дефинише као скаларни производ вектора силе и вектора помераја:

A=F→⋅r→=|F→|⋅|r→|⋅cos⁡α

Геометријска интерпретација

Пошто је познато да је скаларни производ два вектора и производ њиховог интензитета са углом између њих, може се инверзном операцијом израчунати и угао.[9][10]

a→⋅b→=|a→||b→|cos⁡θ ⟹ θ=arccos⁡(a→⋅b→|a→||b→|).

Троструки производ

𝐚×(𝐛×𝐜)=𝐛(𝐚⋅𝐜)−𝐜(𝐚⋅𝐛), Ova formula pronalazi primjenu u pojednostavljenju vektorskih proračuna u fizici

Пројекција вектора на вектор

Помоћу скаларног производа може се израчунати пројекција вектора на вектор[11] тј.

  • a→b0→=∣a→∣ cosω=ab→ скаларна пројекција вектора a→ na vektor b→
  • a→b0→=∣a→∣ cosω=ba→ скаларна пројекција вектора b→ na vektor a→
  • (a→b0→)∗b0→=abb0→ векторска пројекција вектора a→ на вектор b→
  • (a0→b→)∗a0→=baa0→ векторска пројекција вектора b→ на вектор a→

Последице скаларног множења

  • a→⋅b→=0⇒a→⊥b→[12]
  • a→a→=∣a→∣∣a→∣cos⁡ 0=∣a→∣2=>∣a→∣a→a→
  • a→⊥b→=>a→b→=0
  • a→b→=0=>a→⊥b→ ili je bar jedan od vektora 0→
  • cosω=a→b→∣a→∣∣a→∣ (0<ω<π)

Види још

Референце

Шаблон:Референце

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Спољашње везе

Шаблон:Commonscat

Шаблон:Подножје