Просте омега функције

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

У теорији бројева, просте омега функције ω(n) и Ω(n) броје просте факторе природног броја n. Број различитих простих фактора додељује се функцији ω(n) (мала омега), док Ω(n) (велика омега) броји укупан број простих фактора са вишеструкошћу (погледати аритметичка функција). То јест, ако имамо просту факторизацију броја n у облику n=p1α1p2α2⋯pkαk за различите просте бројеве pi (1≤i≤k), онда су просте омега функције дате са ω(n)=k и Ω(n)=α1+α2+⋯+αk. Ове функције за бројање простих фактора имају многе важне релације у теорији бројева.

Особине и релације

Функција ω(n) је адитивна, а Ω(n) је потпуно адитивна. Мала омега има формулу

ω(n)=∑p∣n1,

где нотација Шаблон:Math означава да се сума узима преко свих простих бројева Шаблон:Mvar који деле Шаблон:Mvar, без вишеструкости. На пример, ω(12)=ω(22⋅3)=2.

Велика омега има формуле

Ω(n)=∑pα∣n1=∑pα∥nα.

Нотација Шаблон:Math означава да се сума узима преко свих степена простих бројева Шаблон:Math који деле Шаблон:Mvar, док Шаблон:Math означава да се сума узима преко свих степена простих бројева Шаблон:Math који деле Шаблон:Mvar тако да је Шаблон:Math узајамно прост са Шаблон:Math. На пример, Ω(12)=Ω(22⋅31)=3.

Омега функције су повезане неједнакостима Шаблон:Math и Шаблон:Math, где је Шаблон:Math функција броја делитеља.[1] Ако је Шаблон:Math, онда је Шаблон:Mvar безквадратни број и повезан је са Мебијусовом функцијом преко

μ(n)=(−1)ω(n)=(−1)Ω(n).

Ако је ω(n)=1, онда је n степен простог броја, а ако је Ω(n)=1, онда је n прост број.

Асимптотски ред за просечан ред функције ω(n) је [2]

1n∑k=1nω(k)∼log⁡log⁡n+B1+∑k≥1(∑j=0k−1γjj!−1)(k−1)!(log⁡n)k,

где је B1≈0.26149721 Мертенсова константа, а γj су Стилтјесове константе.

Функција ω(n) је повезана са сумама делитеља преко Мебијусове функције и делитељске функције, укључујући:[3]

∑d∣n|μ(d)|=2ω(n) је број унитарних делитеља. Шаблон:OEIS
∑d∣n|μ(d)|kω(d)=(k+1)ω(n)
∑r∣n2ω(r)=d(n2)
∑r∣n2ω(r)d(nr)=d2(n)
∑d∣n(−1)ω(d)=∏pα||n(1−α)
∑(k,m)=11≤k≤mgcd⁡(k2−1,m1)gcd⁡(k2−1,m2)=φ(n)∑d2∣m2d1∣m1φ(gcd⁡(d1,d2))2ω(lcm⁡(d1,d2)), m1,m2 непарни,m=lcm⁡(m1,m2)
∑gcd⁡(k,m)=11≤k≤n1=nφ(m)m+O(2ω(m))

Карактеристична функција простих бројева може се изразити конволуцијом са Мебијусовом функцијом:[4]

χℙ(n)=(μ∗ω)(n)=∑d|nω(d)μ(n/d).

Тачан идентитет за ω(n) повезан са партицијама дат је са [5]

ω(n)=log2[∑k=1n∑j=1k(∑d∣k∑i=1dp(d−ji))sn,k⋅|μ(j)|],

где је p(n) партициона функција, μ(n) је Мебијусова функција, а троугаони низ sn,k се проширује као

sn,k=[qn](q;q)∞qk1−qk=so(n,k)−se(n,k),

у терминима бесконачног q-Покхамеровог симбола и ограничених партиционих функција so/e(n,k) које респективно означавају број појављивања броја k у свим партицијама броја n на непаран (паран) број различитих делова.[6]

Наставак на комплексну раван

Пронађен је наставак функције ω(n), иако није аналитичан свуда.[7] Имајте на уму да се користи нормализована sinc функција sinc⁡(x)=sin⁡(πx)πx.

ω(z)=log2(∑n=1⌈Re(z)⌉sinc⁡(∏m=1⌈Re(z)⌉+1(n2+n−mz)))

Ово је блиско повезано са следећим партиционим идентитетом. Размотримо партиције облика

a=2c+4c+…+2(b−1)c+2bc

где су a, b, и c позитивни цели бројеви, и a>b>c. Број партиција је тада дат са 2ω(a)−2. [8]

Просечан ред и суматорне функције

Просечан ред и функције ω(n) и Ω(n) је log⁡log⁡n. Када је n прост број, доња граница вредности функције је ω(n)=1. Слично томе, ако је n приморијал, функција је велика као

ω(n)∼log⁡nlog⁡log⁡n

у просечном реду. Када је n степен двојке, онда је Ω(n)=log2(n).[9]

Асимптотике за суматорне функције над ω(n), Ω(n), и степенима ω(n) су респективно[10][11]

∑n≤xω(n)=xlog⁡log⁡x+B1x+o(x)∑n≤xΩ(n)=xlog⁡log⁡x+B2x+o(x)∑n≤xω(n)2=x(log⁡log⁡x)2+O(xlog⁡log⁡x)∑n≤xω(n)k=x(log⁡log⁡x)k+O(x(log⁡log⁡x)k−1),k∈ℤ+,

где је B1≈0.2614972128 Мертенсова константа, а константа B2 је дефинисана са

B2=B1+∑p прост1p(p−1)≈1.0345061758.

Сума броја унитарних делитеља је

∑n≤x2ω(n)=(xlog⁡x)/ζ(2)+O(x)[12] Шаблон:OEIS

Друге суме које повезују две варијанте простих омега функција укључују [13]

∑n≤x{Ω(n)−ω(n)}=O(x),

и

#{n≤x:Ω(n)−ω(n)>log⁡log⁡x}=O(x(log⁡log⁡x)1/2).

Пример I: Модификована суматорна функција

У овом примеру предлажемо варијанту суматорних функција Sω(x):=∑n≤xω(n) процењених у горенаведеним резултатима за довољно велико x. Затим доказујемо асимптотску формулу за раст ове модификоване суматорне функције изведену из асимптотске процене Sω(x) дате у формулама у главном под-одељку овог чланка.[14]

Да будемо потпуно прецизни, нека је суматорна функција са непарним индексима дефинисана као

Sodd(x):=∑n≤xω(n)[n је непаран],

где [⋅] означава Ајверсонову заграду. Тада имамо да је

Sodd(x)=x2log⁡log⁡x+(2B1−1)x4+{x4}−[x≡2,3mod4]+O(xlog⁡x).

Доказ овог резултата следи прво из запажања да

ω(2n)={ω(n)+1,ако је n непаран; ω(n),ако је n паран,

а затим применом асимптотског резултата из Хардија и Рајта за суматорну функцију над ω(n), означену са Sω(x):=∑n≤xω(n), у следећем облику:

Sω(x)=Sodd(x)+∑n≤⌊x2⌋ω(2n)=Sodd(x)+∑n≤⌊x4⌋(ω(4n)+ω(4n+2))=Sodd(x)+∑n≤⌊x4⌋(ω(2n)+ω(2n+1)+1)=Sodd(x)+Sω(⌊x2⌋)+⌊x4⌋.

Пример II: Суматорне функције за факторијелске моменте функције ω(n)

Прорачуни проширени у поглављу 22.11 Хардија и Рајта дају асимптотске процене за суматорну функцију

ω(n){ω(n)−1},

процењујући производ ове две компонентне омега функције као

ω(n){ω(n)−1}=∑p,q простиp≠qpq∣n1=∑p,q простиpq∣n1−∑p простp2∣n1.

Слично можемо израчунати асимптотске формуле у општијем случају за повезане суматорне функције над такозваним факторијелским моментима функције ω(n).

Дирихлеови редови

Познат Дирихлеов ред који укључује ω(n) и Риманову зета-функцију дат је са[15]

∑n≥12ω(n)ns=ζ2(s)ζ(2s), ℜ(s)>1.

Такође можемо видети да је

∑n≥1zω(n)ns=∏p(1+zps−1),|z|<2,ℜ(s)>1,
∑n≥1zΩ(n)ns=∏p(1−zps)−1,|z|<2,ℜ(s)>1,

Функција Ω(n) је потпуно адитивна, док је ω(n) строго адитивна (адитивна). Сада можемо доказати кратку лему у следећем облику, која имплицира тачне формуле за развоје Дирихлеових редова над ω(n) и Ω(n):

Лема. Претпоставимо да је f строго адитивна аритметичка функција дефинисана тако да су њене вредности на степенима простих бројева дате са f(pα):=f0(p,α), тј. f(p1α1⋯pkαk)=f0(p1,α1)+⋯+f0(pk,αk) за различите просте бројеве pi и експоненте αi≥1. Дирихлеов ред функције f се развија као

∑n≥1f(n)ns=ζ(s)×∑p прост(1−p−s)⋅∑n≥1f0(p,n)p−ns,ℜ(s)>min⁡(1,σf).

Доказ. Можемо видети да је

∑n≥1uf(n)ns=∏p прост(1+∑n≥1uf0(p,n)p−ns).

Ово имплицира да је

∑n≥1f(n)ns=ddu[∏p прост(1+∑n≥1uf0(p,n)p−ns)]|u=1=∏p(1+∑n≥1p−ns)×∑p∑n≥1f0(p,n)p−ns1+∑n≥1p−ns=ζ(s)×∑p прост(1−p−s)⋅∑n≥1f0(p,n)p−ns,

где год одговарајући редови и производи конвергирају. У последњој једначини, користили смо Ојлеров производ за Риманову зета-функцију.

Лема имплицира да за ℜ(s)>1,

Dω(s):=∑n≥1ω(n)ns=ζ(s)P(s) =ζ(s)×∑n≥1μ(n)nlog⁡ζ(ns)DΩ(s):=∑n≥1Ω(n)ns=ζ(s)×∑n≥1P(ns) =ζ(s)×∑n≥1ϕ(n)nlog⁡ζ(ns)Dh(s):=∑n≥1h(n)ns=ζ(s)log⁡ζ(s) =ζ(s)×∑n≥1ε(n)nlog⁡ζ(ns),

где је P(s) проста зета-функција, h(n)=∑pk|n1k=∑pk||nHk где је Hk k-ти хармонијски број, а ε је идентитет за Дирихлеову конволуцију, ε(n)=⌊1n⌋.

Расподела разлике простих омега функција

Расподела различитих целобројних вредности разлика Ω(n)−ω(n) је регуларна у поређењу са полу-случајним својствима компонентних функција. За k≥0, дефинишимо

Nk(x):=#({n∈ℤ+:Ω(n)−ω(n)=k}∩[1,x]).

Ове кардиналности имају одговарајући низ граничних густина dk тако да за x≥2

Nk(x)=dk⋅x+O((34)kx(log⁡x)43).

Ове густине су генерисане производима над простим бројевима

∑k≥0dk⋅zk=∏p(1−1p)(1+1p−z).

Са апсолутном константом ĉ:=14×∏p>2(1−1(p−1)2)−1, густине dk задовољавају

dk=ĉ⋅2−k+O(5−k).

Упоредити са дефиницијом производа над простим бројевима дефинисаном у последњем одељку [16] у вези са Ердеш-Кацовом теоремом.

Види још

Напомене

Шаблон:Reflist

Референце

Спољашње везе

Шаблон:Подножје

  1. ↑ Ова неједнакост је дата у одељку 22.13 Хардија и Рајта.
  2. ↑ S. R. Finch, Two asymptotic series, Mathematical Constants II, Cambridge University Press, pp. 21-32, [1]
  3. ↑ Сваки од ових идентитета, почевши од другог на листи, цитиран је појединачно на страницама Дирихлеове конволуције аритметичких функција, Менонов идентитет и друге формуле за Ојлерову фи функцију. Први идентитет је комбинација две познате суме делитеља цитиране у одељку 27.6 NIST приручника за математичке функције.
  4. ↑ Ово је предложено као вежба у Апостоловој књизи. Наиме, пишемо f=μ∗ω где је f(n)=∑d|nμ(n/d)∑r|d(π(r)−π(r−1)). Можемо формирати Дирихлеов ред над f као Df(s):=∑n≥1f(n)ns=P(s), где је P(s) проста зета-функција. Тада постаје очигледно да је f(n)=π(n)−π(n−1)=χℙ(n) индикаторска функција простих бројева.
  5. ↑ Овај идентитет је доказан у чланку Шмита који је цитиран на овој страници испод.
  6. ↑ Овај троугаони низ се такође истакнуто појављује у теоремама факторизације Ламбертових редова које су доказали Мерка и Шмит (2017–2018)
  7. ↑ Шаблон:Cite journal
  8. ↑ Шаблон:Cite journal
  9. ↑ За референце на сваку од ових процена просечног реда, погледајте једначине (3) и (18) у MathWorld референци и одељке 22.10-22.11 у књизи Хардија и Рајта.
  10. ↑ Погледајте одељке 22.10 и 22.11 за референце и експлицитна извођења ових асимптотских процена.
  11. ↑ Заправо, доказ последњег резултата дат у Хардију и Рајту сугерише општију процедуру за извлачење асимптотских процена момената ∑n≤xω(n)k за било које k≥2 разматрањем суматорних функција факторијелских момената облика ∑n≤x[ω(n)]![ω(n)−m]! за општије случајеве m≥2.
  12. ↑ Шаблон:Cite journal
  13. ↑ Харди и Рајт, поглавље 22.11.
  14. ↑ Напомена: ова сума је предложена радом садржаним у необјављеном рукопису доприносиоца ове странице у вези са растом Мертенсове функције. Стога, то није само празна и/или тривијална процена добијена у сврху излагања овде.
  15. ↑ Овај идентитет се налази у одељку 27.4 NIST приручника за математичке функције.
  16. ↑ Шаблон:Cite journal