Резултати претраге
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
Наслов странице одговара
- …ојава која чини саму [[оптичка слика|оптичку слику]], је основни предмет [[оптика|оптике]] као [[наука|науке]]. Својства [[Светлост|светлости]] одређују особ Светлост као појава је пре свега предмет физичке или [[таласна оптика|таласне оптике]], како у општем оквиру [[електромагнетно поље|електромагнет …247 kB (3.232 речи) - 14:28, 31. јануар 2025.
- …х функција различитих [[учесталост]]и, [[амплитуда|распона]] и [[Светлост (оптика)|фаза]]. …ине]] и теорију [[Електромагнетно поље|електромагнетног поља]] - Фуријеова оптика спада међу најзначајније делове теорије физичке оптике. …83 kB (1.395 речи) - 01:09, 17. јануар 2024.
- …следица грешке у фокусирању ове слике. Разумевање начина на који [[Сочиво (оптика)|сочива]] помажу да се отклони [[Kratkovidnost|кратковидост]] и [[Dalekovid Са даљим развојем [[оптика|оптике]] као [[наука|науке]] и [[Рачунар|рачунарске]] [[технологија|техноло …128 kB (1 реч) - 10:57, 13. април 2024.
- {{СОРТИРАЊЕ:Опацитет (оптика)}} …8 kB (1.073 речи) - 22:34, 15. октобар 2024.
- {{СОРТИРАЊЕ:Нелинеарна оптика}} [[Категорија:Оптика]] …17 kB (2.212 речи) - 05:27, 6. фебруар 2025.
- {{СОРТИРАЊЕ:Сјај (оптика)}} [[Категорија:Оптика]] …17 kB (2.424 речи) - 23:26, 15. октобар 2024.
- 17 kB (2.514 речи) - 17:50, 5. децембар 2023.
Текст странице одговара
- == Оптика == …3 kB (177 речи) - 07:14, 15. јануар 2024.
- …на средини тања него на крајевима (када је [[индекс преламања]] [[Сочиво (оптика)|сочива]] већи од индекса преламања средине). Називају се још и '''конкавна …продужеци преломљених зракова се секу у једној тачки - имагинарна [[фокус (оптика)|жижа]] расипног сочива. Свако расипно сочиво има две имагинарне жиже.<ref> …9 kB (257 речи) - 11:27, 29. јануар 2025.
- 1 kB (170 речи) - 20:05, 15. октобар 2024.
- …де паралелно главној оптичкој оси. Он после одбијања пролази кроз [[фокус (оптика)|фокус]]. * Зрак који полази од предмета и пролази кроз [[фокус (оптика)|жижу]], а после одбијања је паралелан главној оптичкој оси. …8 kB (183 речи) - 18:41, 15. фебруар 2025.
- Конвексна огледала имају [[фокус (оптика)|имагинарну жижу]] због тога што кроз ту жижу пролазе замишљени или нереалн …ина]]. Карактеристичне тачке свих сферних огледала теме огледала, [[фокус (оптика)|фокус]], центар кривине и полупречник кривине. …12 kB (270 речи) - 19:34, 28. фебруар 2024.
- …рференција|Interferencioni]] obrazac Njutnovih prstenova kreiran [[Сочиво (оптика)|planarno-konveksnim sočivom]] osvetljenim sa 650nm crvenim [[laser]]skim… [[Категорија:Оптика]] …8 kB (1.198 речи) - 22:29, 15. октобар 2024.
- '''Вердеова константа''' је [[оптика|оптичка]] [[константа]], којом се одређује јачина [[Фарадејев ефекат|Фараде [[Категорија:Оптика]] …4 kB (87 речи) - 13:04, 14. јануар 2024.
- [[Категорија:Оптика]] …2 kB (75 речи) - 05:25, 15. јануар 2024.
- …а. Тачка у којој се зраци секу по проласку кроз сочиво, назива се [[фокус (оптика)|жижа]]. Сабирна сочива имају по две реалне жиже једнако удаљене од центра …трукцији многих компликованијих оптичких инструмената.<ref>Ландсберг Г. С. Оптика, Москва – Лењинград, 1947.</ref> …14 kB (238 речи) - 10:10, 19. јануар 2025.
- …png|мини|desno|300п|[[Žiža]] -{''F''}- i žižna daljina -{''f''}- [[Сочиво (оптика)|sabirna i konveksno sočivo]] te [[Сферно огледало|udubljenog i ispupčenog Za tanko [[Сочиво (оптика)|sočivo]] u vazduhu glavna tačka optičkog sistema smeštena je približno u… …18 kB (2.822 речи) - 23:38, 26. децембар 2024.
- {{СОРТИРАЊЕ:Нелинеарна оптика}} [[Категорија:Оптика]] …17 kB (2.212 речи) - 05:27, 6. фебруар 2025.
- …]], у којима гранични услови одговарају издуженом сфероиду са два [[фокус (оптика)|фокуса]] на великој оси. Један од реалних примера је [[електрон]] у [[Елек …[[елипса|елипсе]], које се ротирају око оси, које спајају њихове [[фокус (оптика)|фокусе]]. На сличан начин добија се и следећа релација: …7 kB (494 речи) - 19:26, 27. фебруар 2025.
- …настао ротацијом [[сфероид]]а око мале оси, на којој се не налазе [[фокус (оптика)|фокуси]]. …е, у којима гранични услови одговарају спљоштеном сфероиду са два [[фокус (оптика)|фокуса]] на великој оси. …7 kB (557 речи) - 17:37, 16. јануар 2024.
- …({{јез-фр|loupe}}), увеличавајуће стакло, повећало, је најједноставнији [[оптика|оптички]] инструмент којим можемо увећати слику блиског предмета.<ref>Вујак [[Категорија:Оптика]] …6 kB (72 речи) - 15:20, 15. јануар 2024.
- Једначина огледала даје везу између [[фокус (оптика)|жижне даљине]] и даљине лика и предмета. За сферно огледало, једначина огл [[Категорија:Оптика]] …6 kB (157 речи) - 13:02, 5. фебруар 2025.
- * [[Светлост (оптика)|Svetlost]] [[Категорија:Оптика]] …17 kB (1 реч) - 22:54, 15. октобар 2024.
- {{СОРТИРАЊЕ:Опацитет (оптика)}} …8 kB (1.073 речи) - 22:34, 15. октобар 2024.
- …ак који долази паралелан с осом огледала, након одбијања стиже до [[фокус (оптика)|жиже]].<ref>[http://spie.org/x32371.xml Mirrors: Optipedia, Free optics in …т]]и који упадају у параболично огледало, скупљају у једну тачку, [[фокус (оптика)|жижу]]. За [[Архимед]]а се тврди да је употребио параболична огледала за… …20 kB (336 речи) - 03:54, 16. јануар 2024.
- …ed.jpg|мини|300px|десно|Бела или маглена дуга. Унутра се види и [[Глорија (оптика атмосфере)|глорија]].]] '''Дуга''' је [[оптика|оптичка]] и [[метеорологија|метеоролошка]] појава који се појављује на небу …26 kB (898 речи) - 16:51, 7. април 2024.
- …атичке трансцедентне функције, које је [[Огистен Жан Френел]] користио у [[оптика|оптици]]. Користе се да опишу Френелову дифракцију, а дефинисане су следећи …4 kB (1 реч) - 00:48, 17. јануар 2024.