Вердеова константа

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Вердеова константа је оптичка константа, којом се одређује јачина Фарадејевог ефекта за дату супстанцу. Вердеова константа зависи од таласне дужине светлости.

Име је добила у част француског физичара Емила Вердеа (Emile Verdet) (1824-1866).

Прави разлог због чега долази до појаве циркуларног двојног преламања може се разумети тек уз помоћ квантне механике. Лево или десно циркуларно поларизовани зрак је млаз фотона са спином 1 и магнетним подстањима +1 или -1. Ови фотони могу да побуде само електроне у одговарајућим магнетним подстањима. Ван поља та електронска стања су идентична (дегенерисана) и обе врсте фотона једнако интереагују са електронима, дакле имају исте брзине односно индексе преламања у датој средини. Међутим, магнетско поље уклања ову дегенерацију електронских нивоа (Земанов ефекат) што значи да различити поднивои имају различите енергије. Те разлике у енергијама доводе до малог помака у фреквенцијама које се могу побудити у прелазима међу тим поднивоима. Та фреквенција помака, Ларморова фреквенција, ωL = (e/2m)B, где је е елементарно наелетрисање а м маса електрона, пропорционална је индукцији спољашњег поља, В. Дакле, у магнетском пољу фотони у подстању +1 сусрећу се са молекулсим осцилаторима чија је сопствена фреквенција мало различита од енергије осцилатора са којима интереагују фотони у подстању -1 што доводи до разлике у њиховим релативним брзинама па тако и индексима преламања. На основу такве анализе Бекерел је 1897. године извео формулу за Вредеову константу која зависи од таласне дужине светлости, дисперсије и особина електрона:


𝒱=𝒱λdndλ

где је

𝒱=e2me

а

dndλ дисперзиона релација.

Литература

Шаблон:Нормативна контрола