Планков квантни закон

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Планкова релација[1][2][3] (такође позната као Планкова релација енергије и фреквенције,[4] Планкова-Ајнштајнова релација,[5] Планкова једначина,[6] и Планкова формула,[7] иако се ово последње може односити и на Планков закон[8][9]) јесте фундаментална једначина у квантној механици која наводи да је енергија фотона Шаблон:Mvar пропорционална фреквенцији фотона Шаблон:Mvar (или Шаблон:Mvar):

E=hν=hf.

Константа пропорционалности, Шаблон:Math, позната је као Планкова константа. Постоји неколико еквивалентних облика релације, укључујући онај изражен преко кружне фреквенције Шаблон:Mvar:

E=ℏω,

где је редукована Планкова константа ℏ=h/2π.

Ова релација објашњава квантизирану природу светлости и игра кључну улогу у разумевању феномена као што су фотоелектрични ефекат и зрачење црног тела (где се повезани Планков постулат може користити за извођење Планковог закона).

Спектрални облици

Светлост се може карактерисати коришћењем неколико спектралних величина, као што су фреквенција Шаблон:Mvar, таласна дужина Шаблон:Mvar, таласни број ν~, и њихових угаоних еквивалената (кружна фреквенција Шаблон:Mvar, угаона таласна дужина Шаблон:Mvar и угаони таласни број Шаблон:Mvar). Ове величине су повезане преко:

ν=cλ=cν~=ω2π=c2πy=ck2π,

тако да Планкова релација може попримити следеће „стандардне” облике:

E=hν=hcλ=hcν~,

као и следеће „угаоне” облике:

E=ℏω=ℏcy=ℏck.

Стандардни облици користе Планкову константу Шаблон:Mvar. Угаони облици користе редуковану Планкову константу Шаблон:Math. Овде је Шаблон:Mvar брзина светлости.

Де Брољева релација

Шаблон:See also Де Брољева релација,[10][11][12] такође позната као Де Брољева релација импулса и таласне дужине,[4] генерализује Планкову релацију на таласе материје. Луј де Брољ је тврдио да, ако честице имају таласну природу, релација Шаблон:Math би се такође примењивала на њих, и постулирао је да би честице имале таласну дужину једнаку Шаблон:Math. Комбиновање Де Брољевог постулата са Планковом-Ајнштајновом релацијом води до:

p=hν~ или p=ℏk.

Де Брољева релација се често среће и у векторском облику:

𝐩=ℏ𝐤,

где је Шаблон:Math вектор импулса, а Шаблон:Math је угаони таласни вектор.

Боров услов фреквенције

Боров услов фреквенције[13] наводи да је фреквенција фотона апсорбованог или емитованог током електронског прелаза повезана са разликом у енергији (Шаблон:Math) између два енергетска нивоа укључена у прелаз:[14]

ΔE=hν.

Ово је директна последица Планкове-Ајнштајнове релације.

Види још

Референце

Шаблон:Референце

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Шаблон:Подножје

  1. ↑ French & Taylor (1978), стр. 24, 55.
  2. ↑ Cohen-Tannoudji, Diu & Laloë (1973/1977), стр. 10–11.
  3. ↑ Шаблон:CitationШаблон:Rp
  4. ↑ 4,0 4,1 Schwinger (2001), стр. 203.
  5. ↑ Landsberg (1978), стр. 199.
  6. ↑ Landé (1951), стр. 12.
  7. ↑ Griffiths, D. J. (1995), стр. 143, 216.
  8. ↑ Griffiths, D. J. (1995), стр. 217, 312.
  9. ↑ Weinberg (2013), стр. 24, 28, 31.
  10. ↑ Weinberg (1995), стр. 3.
  11. ↑ Messiah (1958/1961), стр. 14.
  12. ↑ Cohen-Tannoudji, Diu & Laloë (1973/1977), стр. 27.
  13. ↑ Flowers et al. (n.d), 6.2 The Bohr Model
  14. ↑ van der Waerden (1967), стр. 5.