Планков квантни закон
Планкова релација[1][2][3] (такође позната као Планкова релација енергије и фреквенције,[4] Планкова-Ајнштајнова релација,[5] Планкова једначина,[6] и Планкова формула,[7] иако се ово последње може односити и на Планков закон[8][9]) јесте фундаментална једначина у квантној механици која наводи да је енергија фотона Шаблон:Mvar пропорционална фреквенцији фотона Шаблон:Mvar (или Шаблон:Mvar):
Константа пропорционалности, Шаблон:Math, позната је као Планкова константа. Постоји неколико еквивалентних облика релације, укључујући онај изражен преко кружне фреквенције Шаблон:Mvar:
где је редукована Планкова константа .
Ова релација објашњава квантизирану природу светлости и игра кључну улогу у разумевању феномена као што су фотоелектрични ефекат и зрачење црног тела (где се повезани Планков постулат може користити за извођење Планковог закона).
Спектрални облици
Светлост се може карактерисати коришћењем неколико спектралних величина, као што су фреквенција Шаблон:Mvar, таласна дужина Шаблон:Mvar, таласни број , и њихових угаоних еквивалената (кружна фреквенција Шаблон:Mvar, угаона таласна дужина Шаблон:Mvar и угаони таласни број Шаблон:Mvar). Ове величине су повезане преко:
тако да Планкова релација може попримити следеће „стандардне” облике:
као и следеће „угаоне” облике:
Стандардни облици користе Планкову константу Шаблон:Mvar. Угаони облици користе редуковану Планкову константу Шаблон:Math. Овде је Шаблон:Mvar брзина светлости.
Де Брољева релација
Шаблон:See also Де Брољева релација,[10][11][12] такође позната као Де Брољева релација импулса и таласне дужине,[4] генерализује Планкову релацију на таласе материје. Луј де Брољ је тврдио да, ако честице имају таласну природу, релација Шаблон:Math би се такође примењивала на њих, и постулирао је да би честице имале таласну дужину једнаку Шаблон:Math. Комбиновање Де Брољевог постулата са Планковом-Ајнштајновом релацијом води до:
или
Де Брољева релација се често среће и у векторском облику:
где је Шаблон:Math вектор импулса, а Шаблон:Math је угаони таласни вектор.
Боров услов фреквенције
Боров услов фреквенције[13] наводи да је фреквенција фотона апсорбованог или емитованог током електронског прелаза повезана са разликом у енергији (Шаблон:Math) између два енергетска нивоа укључена у прелаз:[14]
Ово је директна последица Планкове-Ајнштајнове релације.
Види још
Референце
Литература
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite book
- Шаблон:Cite book
- ↑ French & Taylor (1978), стр. 24, 55.
- ↑ Cohen-Tannoudji, Diu & Laloë (1973/1977), стр. 10–11.
- ↑ Шаблон:CitationШаблон:Rp
- ↑ 4,0 4,1 Schwinger (2001), стр. 203.
- ↑ Landsberg (1978), стр. 199.
- ↑ Landé (1951), стр. 12.
- ↑ Griffiths, D. J. (1995), стр. 143, 216.
- ↑ Griffiths, D. J. (1995), стр. 217, 312.
- ↑ Weinberg (2013), стр. 24, 28, 31.
- ↑ Weinberg (1995), стр. 3.
- ↑ Messiah (1958/1961), стр. 14.
- ↑ Cohen-Tannoudji, Diu & Laloë (1973/1977), стр. 27.
- ↑ Flowers et al. (n.d), 6.2 The Bohr Model
- ↑ van der Waerden (1967), стр. 5.