Аналитичка геометрија

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Елипсоид

Аналитичка геометрија представља изучавање геометрије[1]коришћењем принципа алгебре. Геометријске ликове посматра у дводимензионалном или тродимензионалном Декартовом координатном систему и представља их алгебарским једначинама. Другим речима, она дефинише геометријске облике на нумерички начин, и из такве репрезентације издваја нумеричке информације. Нумерички резултат може бити вектор или геометријски лик. Постоје мишљења да је појавом аналитичке геометрије започета модерна математика.[2][3]

Сматра се да је Рене Декарт објављивањем своје Геометрије, поставио основе данашњој аналитичкој геометрији. У питању је био један од три додатка његовој Расправи о методи (Discours de la méthode pour bien conduire sa raison, et chercher la vérité dans les sciences, 1637) - трактату о научним методама, у коме он, на свега 116 страна, показује примену своје опште методе синтезе на примеру спајања алгебре и геометрије. Уједно, то је једино математичко дело које је објавио за живота.

Иако је пресудно утицала на развој аналитичке геометрије, у Декартовој Геометрији, онаквој каква је, нема неких њених основних елемената, као што су Декартове координате, једначина праве, једначине конусних пресека (иако се једном једначином другог реда означава конусни пресек), а већи део излагања је посвећен теорији алгебарских једначина.

Из сачуваних писама Пјера Ферма може се видети да је он развио идеју аналитичке геометрије пре објављивања Декартовог дела о тој теми. Декарт је предложио представљање криве једначином, изучавање добијене једначине и на тај начин утврђивање особина саме криве, док је Ферма суштински урадио исто проглашавајући једначину „специјалном особином“ криве и изводећи све остале особине посматране криве из ње.

Чињеница да је могуће интерпретирати еуклидску геометрију језиком аналитичке геометрије (што значи да је свака теорема прве, у исто време и теорема друге) је кључни корак у доказу Алфреда Тарског да је еуклидска геометрија конзистента и одлучива.

Координатни систем

Основа аналитичке геометрије је кориштење координатног система. Обично се користи Картезијев координатни систем.

Аналитичка геометрија у -{R}-2

Координатни систем и трансформације

Са (x, y) означавају се почетне координате, а са (x', y') нове.

Паралелно померање

Ако x0, y0 су координате координатног почетка у новом систему, онда вреди:

x=xx0,y=yy0

Ротација

Ако се угао ротирања α сматра позитивним (угао којим се позитивна x-оса треба померати да би се подударила с позитивном y-осом) онда су формуле за трансформацију:

x=xcosα+ysinαx=xcosαysinα
y=ycosαxsinαy=xsinα+ycosα

Удаљеност између две тачке

Удаљеност између тачака (x1, y1) и (x2, y2) је:

(x2x1)2+(y2y1)2

Површина троугла

Ако врхови троугла имају координате (x1, y1), (x2, y2) и (x3, y3), њихова површина је

±T=12|x1y11x2y21x3y31|=
=12[x1(y2y3)+x2(y3y1)+x3(y1y2)]

Да би -{T}- било позитивно, морају тачке (x1,y1), (x2, y2) и (x3, y3) следити једна другу у позитивном правцу , тј. супротно смеру кретања казаљки на сату.

Дељење удаљености

Ако се удаљеност између тачака (x1, y1) и (x2, y2), дели у односу на -{m/n}- координате ће бити:

x=mx2+nx1m+n,y=my2+ny1m+n

Коефицијент угла правца

Нека α је угао који правац затвара с x-осом. Ако правац пролази кроз тачке (x1, y1) и (x2,y2) онда је коефицијент угла правца:

tanα=y2y1x2x1;x1x2

Једначина правца

Једначина правца је једначина првог реда по x и y и општа формула је

Ax+By+C=0

Свака једначина првог реда представља правац.

x=a

значи правац паралелан с y-осом и

y=b

працац паралелан с x-осом.

y=kx

је правац кроз координатни почетак.

к-формула

Правац се може написати и у облику

y=kx+m

ако је правац паралелан с y-осом, тј. -{B}- је различито од нуле. Овдје је к коефицијент угла правца

k=AB,m=CB

и -{m}- y-координате додира правца с y-осом.

Пресек

Параметри пресецања су тачке пресека праваца x-осе и y-осе и пишу се

xa+yb=1

где је -{a}- x-координата за тачку пресека правца с x-осом а -{b}- је y-координата за тачку пресека правца с y-осом или

a=CA,b=CB

Стандардни облик

xcosα+ysinαm=0

је стандардни облик правца. α а -{m}- се одређује из

m=CA2+B2,
cosα=AA2+B2,sinα=BA2+B2

Znak kvadratnog korena se bira tako da -{m}- буде позитивно.

-{m}- је дужина нормале из координатног почетка до правца и α је угао те нормале с x-осом.

Удаљеност тачке од правца

Правац написан у стандардом облику

xcosα+ysinαm=0

Онда је удаљеност тачке -{P}- с координатама (x1,y1):

p=±(x1cosα+y1sinαm)

где се знак + бира ако координатни почетак и -{P}- леже на различитим странама правца.

Формула правца кроз једну тачку

Једначина за правац кроз тачку (x1, y1) с угаоним коефицијентом k је

yy1=k(xx1)

Формула правца кроз две тачке

Једначина за правац кроз тачке (x1, y1) и (x2, y2) је

yy1=y2y1x2x1(xx1)

Угао између два правца

Ако су коефицијенти угла правца k1 и k2 угао између праваца израчунава се као:

tanβ=k2k11+k1k2

Криве у равни

Крива у ортогоналном координатном систему даје везу између координата x и y и може се написати као функција.

Једначина криве се може написати у експлицитном облику

y=f(x)

у имплицитном облику

F(x,y)=0

или у параметарском облику

x=x(t),y=y(t)

У поларним координатама (r,ψ) једначина криве је

r=f(ψ)

или

F(r,ψ)=0

Тангента

Коефицијент угла за тенгенту једног правца у правоугаоним координатима је једнак деривацији функције у тачки додира:

k=dydx=df(x)dx
k=FxFy(implicitan oblik)
k=y(t)x(t)(parametarski oblik)

Асимптоте

С асимптотом једне криве мисли се на правац такав да раздаљина између правца и тачке на кривој иде према нули где тачка иде у бесконачност. Ако се асимптота криве -{y = f(x)}- пише помоћу једначине -{y = kx + m}-, онда се -{k}- и -{m}- određuju prema:

k=limxf(x)x,m=limx[f(x)kx]

Аналитичка геометрија у -{R}-3

Координатни систем у -{R}-3
Координатни систем у -{R}-3

Координатни систем

Координатни систем у -{R}-3 користи три равни, обично нормалне једна на другу. Тачке пресека се називају x-, y- и z-osа. Ove tri ravni označavaju se po ulaznim osama kao xy-раван, yz-раван и xz-раван.

Правоугаоне координате

Косинус смера

Шаблон:Clear

Координате тачке P' (x, y, z) су нормалне удаљености до yz-, xz- и xy-равни. Ако су α,β,γ углови између вектора положаја дужине -{r}- и оса онда је

x=rcosα,y=rcosβ,z=rcosγ

где

cosα,cosβ,cosγ

су косинуси смера означени са -{a}-, -{b}- и -{c}- за које вреди

a2+b2+c2=1
Угао између два правца

Ако имамо два правца, -{OA}-1 са косинусима смера -{a}-1, -{b}-1 и -{c}-1 i -{OA}-2 са косинусима смера -{a}-2, -{b}-2 и -{c}-2, онда вреди за угао θ између -{OA}-1 и -{OA}-2:

cosθ=a1a2+b1b2+c1c2
Ротација координатног система

С прелазом из правоугаоног координатног система (xyz) у један други (x'y'z') са заједничким координатним почетком али различитим смеровима оса и смеровима косинуса у xyz-осе означене

за x'-оса са (a,b,c)
за y'-оса са (a,b,c)
за z'-оса са (a,b,c)

биће трансформације

x=ax+by+czy=az+by+czz=ax+by+czx=ax+ay+azy=bx+by+bzz=cx+cy+cz
Удаљеност између две тачке

Удаљеност -{d}- између тачака (x1, y1, -{z}-1) и (x2, y2, -{z}-2) је

d=(x2x1)2+(y2y1)2+(z2z1)2

Ако су -{a}-, -{b}- и -{c}- косинуси правца за правац између две аочке, онда се израчунавају као

a=x2x1d,b=y2y1d,c=z2z1d,

Раван у -{R}-3

Ако је (x0, y0, z0) јединични вектор до једне тачке у равни и (-{A, B, C}-) је нормалан вектор на раван, може се једначина равнини написати као скалрарни производ нормалног вектора и векторa (x - x0, y - y0, z - z0):

(A,B,C)(xx0,yy0,zz0)=0

што даје генерални облик једначине равни као

Ax+By+Cz+D=0

где је -{D}-

(Ax0+By0+Cz0)

Једначина првог реда увек представља раван. Косинуси правца за нормалу равни су

A±A2+B2+C2),B±A2+B2+C2),C±A2+B2+C2),

Знак пред кореном се изабире тако да је

D±A2+B2+C2) увек позитиван. На тај начин је нормала усмерена према равниној „позитивној” страни.

Нормални облик

Дељењем са

±A2+B2+C2)

добија се једначина равни у нормалном облику

xcosα+ycosβ+zcosγ=p

где су α,β,γ углови које нормала на равац чини с координатним осама а -{p}- је удаљеност нормале од координатног почетка па до равни.

Векторски облик

Једначина равни с нормалним вектором -{n}-, датом тачком -{r}-0 и -{r}- као јединичним векторим за произвољну тачку (x, y, z) у равни је

(𝐫𝐫0)𝐧=0

Удаљеност тачке од равни

Координате тачке се пишу у нормалном облику равни

xcosα+ycosβ+zcosγp=0

а удаљеност је онда једнака левој страни једначине са предзнаком '-' ако се тачка и координатни почетак налазе на истој страни равни, иначе са предзнаком '+'.

Пример:

Израчунати удаљеност од тачке (1, -3, 2) до равни

x+2y2z+6=0

Једначина равни у нормалном облику

x+2y2z+63=0;d=13222+63=1

Важни појмови аналитичке геометрије

Многи од ових проблема улазе у домен линеарне алгебре.

Референце

Шаблон:Reflist

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Спољашње везе

Шаблон:Commons category

Шаблон:Нормативна контрола