TRAPPIST-1

TRAPPIST-1 (такође познат као 2MASS J23062928−0502285 или SPECULOOS-1) је црвени патуљак Шаблон:Напомена са седам познатих планета. Налази се у сазвежђу Водолија на удаљености од приближно Шаблон:Convert од Земље. Ултрахладни патуљак, има површинску температуру од око Шаблон:Cvt. Његов полупречник је нешто већи од Јупитеровог, а маса му је око 9% Сунчеве. Процењује се да је стар 7,6 милијарди година, што га чини старијим од Сунчевог система. Откриће звезде први пут је објављено 2000. године.

Посматрања 2016. године са TRAPPIST–Југ (пројекат Транзитних планета и планетезимала малим телескопом) у опсерваторији Ла Сиља у Чилеу и другим телескопима довела су до открића две планете Земљиног типа у орбити око TRAPPIST-1. Године 2017, даљом анализом првобитних посматрања идентификовано је још пет планета Земљиног типа. Седам планета кружи око звезде по кружним орбитама у периодима од 1,5 до 19 дана. Све су вероватно плимски закључане за TRAPPIST-1, и верује се да свака планета има стални дан на једној страни и сталну ноћ на другој. Њихове масе су упоредиве са Земљином и све леже у истој равни; гледано са Земље, оне пролазе испред звезде. Овакав положај омогућио је откривање планета: када пролазе испред звезде, њена привидна магнитуда се смањује.

До четири планете — означене као d, e, f и g — круже на удаљеностима на којима су температуре вероватно погодне за постојање течне воде, и стога су потенцијално погодне за живот. Нема доказа о атмосфери ни на једној од планета, а посматрања TRAPPIST-1b посебно су искључила постојање атмосфере. Нејасно је да ли би емисије зрачења са TRAPPIST-1 омогућиле такве атмосфере. Планете имају мале густине; могу се састојати од великих количина испарљивог материјала. Због могућности да је неколико планета настањиво, систем је привукао интересовање истраживача и појавио се у популарној култури.

Откриће

Звезду познату као TRAPPIST-1 открио је 1999. астроном Џон Гижис са колегамаШаблон:Sfn током истраживања оближњих ултрахладних патуљастих звезда.Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn Појавила се у узорку ЦШаблон:Sfn Шаблон:Sfn истраживаних звезда, који је добијен у јуну 1999. Објављивање открића уследило је 2000. године.Шаблон:Sfn TRAPPIST-1 је добио име по пројекту TRAPPIST (пројекат Транзитних планета и планетезимала малим телескопом),Шаблон:Sfn Шаблон:Напомена који је открио прве две егзопланете око звезде.Шаблон:Sfn

Његов планетарни систем открио је тим предвођен Мишелом Жилоном, белгијским астрономомШаблон:Sfn са Универзитета у Лијежу,Шаблон:Sfn 2016. годинеШаблон:Sfn током посматрања обављених у опсерваторији Ла Сиља, у Чилеу,Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn користећи TRAPPIST телескоп. Откриће се заснивало на аномалијама у светлосним кривама Шаблон:Напомена измереним телескопом 2015. године. Оне су првобитно протумачене као да указују на постојање три планете. Године 2016, одвојена открића су открила да је трећа планета заправо више планета. Укључени телескопи и опсерваторије били суШаблон:Sfn Свемирски телескоп Спицер и земаљски TRAPPIST–Југ, TRAPPIST–Север у опсерваторији Укајмеден, Мароко, Јужноафричка астрономска опсерваторија, и Ливерпулски телескопи и Телескопи Вилијам Хершел у Шпанији.Шаблон:Sfn

Посматрања TRAPPIST-1 сматрају се једним од најважнијих истраживачких открића Свемирског телескопа Спицер.Шаблон:Sfn Допуна налазима била су посматрања Хималајског Чандра телескопа, Инфрацрвеног телескопа Уједињеног Краљевства и Веома великог телескопа.Шаблон:Sfn Од тада, истраживања су потврдила постојање најмање седам планета у систему,Шаблон:Sfn чије су орбите израчунате коришћењем мерења са телескопа Спицер и Кеплер.Шаблон:Sfn Неки новински извештаји погрешно су приписали откриће планета TRAPPIST-1 искључиво агенцији NASA; у ствари, пројекат TRAPPIST који је довео до њиховог открића добио је средства и од NASA-е и од Европског истраживачког савета Европске уније (ЕУ).Шаблон:Sfn

Опис

TRAPPIST-1 се налази у сазвежђу Водолија,Шаблон:Sfn пет степени јужно од небеског екватора.Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn То је релативно блиска звездаШаблон:Sfn удаљена Шаблон:Val светлосних година од Земље,Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn са великим сопственим кретањем Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn и без звезда пратилаца.Шаблон:Sfn

То је црвени патуљак спектралне класе MШаблон:Val,Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn што значи да је релативно мали и хладан.Шаблон:Sfn Са полупречником од 12% Сунчевог, TRAPPIST-1 је само нешто већи од планете Јупитер (иако знатно масивнији).Шаблон:Sfn Његова маса је приближно 9% Сунчеве,Шаблон:Sfn што је тек довољно да омогући нуклеарну фузију.Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn Густина TRAPPIST-1 је необично ниска за црвеног патуљка.Шаблон:Sfn Има ниску ефективну температуру Шаблон:Напомена од Шаблон:Cvt што га, Шаблон:As of, чини најхладнијом познатом звездом која има планете.Шаблон:Sfn TRAPPIST-1 је довољно хладан да се у његовој фотосфери формирају кондензати;Шаблон:Напомена они су откривени путем поларизације коју изазивају у његовом зрачењу током транзита његових планета.Шаблон:Sfn Елементи тежи од хелијума формирају једињења у његовој атмосфери, која се појављују као апсорпционе линије у спектру TRAPPIST-1.Шаблон:Sfn

Нема доказа да има звездани циклус.Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn Његова луминозност, која се углавном емитује као инфрацрвено зрачење, износи око 0,055% Сунчеве.Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn НископрецизнаШаблон:Sfn мерења са сателита XMM-Newton Шаблон:Sfn и других објекатаШаблон:Sfn показују да звезда емитује слабо зрачење на кратким таласним дужинама, као што су X-зраци и УВ зрачење.Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn Нема детектабилних емисија радио таласа.Шаблон:Sfn

Период ротације и старост

Мерења ротације TRAPPIST-1 дала су период од 3,3 дана; ранија мерења од 1,4 дана изгледа да су била узрокована променама у расподели његових звезданих пега.Шаблон:Sfn Његова ротациона оса може бити благо померена у односу на осу његових планета.Шаблон:Sfn

Користећи комбинацију техника, укључујући састав и кретање звезде, старост TRAPPIST-1 процењена је на око Шаблон:Val милијарди година,Шаблон:Sfn што га чини старијим од Сунчевог система, који је стар око Шаблон:Val милијарди година.Шаблон:Sfn Очекује се да ће сијати десет билиона година — око 700 путаШаблон:Sfn дуже од садашње старости свемира Шаблон:Sfn — док ће Сунце остати без водоника и напустити главни низ Шаблон:Напомена за неколико милијарди година.Шаблон:Sfn

Активност

Фотосферске карактеристике су откривене на TRAPPIST-1Шаблон:Sfn и вероватно чине значајан део звездане површине.Шаблон:Sfn Посматрања свемирским телескопом Џејмс Веб (JWST) указују да хладне звездане пеге могу покривати и до четвртину његове фотосфере.Шаблон:Sfn Свемирски телескопи Кеплер и Спицер посматрали су могуће светле пеге, које могу бити факуле,Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn иако неке од њих могу бити превелике да би се тако квалификовале.Шаблон:Sfn Светле пеге су у корелацији са појавом неких звезданих бљескова.Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn а њихова расподела енергије подсећа на расподелу соларних бљескова.Шаблон:Sfn Kepler K2 посматрања показала су да TRAPPIST-1 производи честе бљескове (42 бљеска у 80 дана), укључујући велике, сложене бљесковеШаблон:Sfn који би могли неповратно и значајно изменити атмосфере оближњих планета, доводећи у сумњу могућност постојања живота какав познајемо на Земљи.Шаблон:Sfn

Звезда има јако магнетно поље Шаблон:Sfn са просечним интензитетом од око 600 гауса Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn што је можда потцењено.Шаблон:Sfn Магнетно поље покреће високу хромосферску Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn активност и можда је способно да задржи коронална избацивања масе.Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn

Према Гарафу и др. (2017), TRAPPIST-1 губи око Шаблон:Val соларних маса годишњеШаблон:Sfn кроз звездани ветар, што је стопа која је око 1,5 пута већа од Сунчеве.Шаблон:Sfn Донг и др. (2018) симулирали су посматране особине TRAPPIST-1 са губитком масе од Шаблон:Val соларних маса годишње.Шаблон:Sfn Симулације за процену губитка масе су компликоване јер, од 2019. године, већина параметара који управљају звезданим ветром TRAPPIST-1 није позната из директних посматрања.Шаблон:Sfn

Планетарни систем

Око TRAPPIST-1 кружи седам планета, означених као TRAPPIST-1b, 1c, 1d, 1e, 1f, 1g и 1h Шаблон:Sfn абецедним редом идући од звезде ка споља.Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn Ове планете имају орбиталне периоде у распону од 1,5 до 19 дана,Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn на удаљеностима од 0,011–0,059 астрономских јединицаШаблон:Напомена (1,7–8,9 милиона km).Шаблон:Sfn

Све планете су много ближе својој звезди него што је Меркур Сунцу,Шаблон:Sfn при чему је удаљеност између TRAPPIST-1b и 1c у сизигију само двоструко већа од удаљености између Земље и Месеца,Шаблон:Sfn што систем TRAPPIST-1 чини веома компактним.Шаблон:Sfn Крал и др. (2018) нису открили комете око TRAPPIST-1,Шаблон:Sfn а Марино и др. (2020) нису нашли доказе о постојању Којперовог појаса,Шаблон:Sfn иако је неизвесно да ли би појас сличан Сунчевом систему око TRAPPIST-1 био видљив са Земље.Шаблон:Sfn Посматрања са Атакама великим милиметарским низом нису пронашла доказе о циркумзвезданом прашњавом диску.Шаблон:Sfn

Инклинације планетарних орбита у односу једна на другу мање су од 0,1 степена,Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn што TRAPPIST-1 чини најравнијим планетарним системом у NASA архиви егзопланета.Шаблон:Sfn Орбите су веома кружне, са минималним ексцентрицитетом Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn и добро су поравнате са ротационом осом TRAPPIST-1.Шаблон:Sfn Планете круже у истој равни и, из перспективе Сунчевог система, пролазе испред TRAPPIST-1 током своје орбитеШаблон:Sfn и често пролазе једна испред друге.Шаблон:Sfn

Величина и састав

Процењује се да се полупречници планета крећу од 77,5Шаблон:±% до 112,9Шаблон:±% Земљиног полупречника.Шаблон:Sfn Однос масе планета и звезде у систему TRAPPIST-1 подсећа на однос масе месеца и планете код гасовитих џинова у Сунчевом систему.Шаблон:Sfn

Очекује се да планете TRAPPIST-1 имају састав који личи једна на другуШаблон:Sfn као и на састав Земље.Шаблон:Sfn Процењене густине планета су ниже од ЗемљинеШаблон:Sfn што може указивати на то да имају велике количине испарљивих хемикалија.Шаблон:Напомена Алтернативно, њихова језгра могу бити мања од Земљиног, те стога могу бити стеновите планете са мање гвожђа од Земље,Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn укључивати велике количине елемената осим гвожђа,Шаблон:Sfn или њихово гвожђе може постојати у оксидисаном облику, а не као језгро.Шаблон:Sfn Њихове густине су прениске за чист магнезијум-силикатни састав,Шаблон:Напомена што захтева присуство једињења ниже густине, попут воде.Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn Очекује се да планете b, d, f, g и h садрже велике количине испарљивих хемикалија.Шаблон:Sfn Планете могу имати дубоке атмосфере и океане и садржати огромне количине леда.Шаблон:Sfn Подповршински океани, закопани испод ледених љуски, формирали би се на хладнијим планетама.Шаблон:Sfn Неколико састава је могуће с обзиром на велике несигурности у њиховим густинама.Шаблон:Sfn Фотосферске карактеристике звезде могу унети нетачности у мерења својстава планета TRAPPIST-1,Шаблон:Sfn укључујући потцењивање њихове густине за 8Шаблон:Su процената,Шаблон:Sfn и погрешне процене њиховог садржаја воде.Шаблон:Sfn

Резонанца и плиме

Датотека:PIA21427 - TRAPPIST-1 Planetary Orbits and Transits.ogv

Планете су у орбиталним резонанцама.Шаблон:Sfn Трајања њихових орбита су у односима 8:5, 5:3, 3:2, 3:2, 4:3 и 3:2 између суседних парова планета,Шаблон:Sfn а сваки скуп од три је у Лапласовој резонанци.Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn Симулације су показале да такве резонанце могу остати стабилне милијардама година, али да њихова стабилност снажно зависи од почетних услова. Многе конфигурације постају нестабилне након мање од милион година. Резонанце појачавају размену угаоног момента између планета, што резултира мерљивим варијацијама — раније или касније — у временима њихових транзита испред TRAPPIST-1. Ове варијације дају информације о планетарном систему,Шаблон:Sfn као што су масе планета, када друге технике нису доступне.Шаблон:Sfn Резонанце и близина звезди домаћину довели су до поређења система TRAPPIST-1 са Галилејевим месецима Јупитера.Шаблон:Sfn Kepler-223 је још један систем егзопланета са дугом резонанцом налик TRAPPIST-1.Шаблон:Sfn

Близина планета TRAPPIST-1 резултира плимским интеракцијамаШаблон:Sfn јачим од оних на Земљи.Шаблон:Sfn Све планете су достигле равнотежу са спорим планетарним ротацијама и плимским закључавањем,Шаблон:Sfn што може довести до синхронизације ротације планете са њеном револуцијом око звезде.Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn Међутим, интеракције међу планетама могле би их спречити да достигну потпуну синхронизацију, што би имало важне импликације на климу планета. Ове интеракције могле би изазвати периодичне или епизодичне потпуне ротације површина планета у односу на звезду на временским скалама од неколико земаљских година.Шаблон:Sfn Винсон, Тамајо и Хансен (2019) открили су да планете TRAPPIST-1d, e и f вероватно имају хаотичне ротације због међусобних интеракција, што их спречава да се синхронизују са својом звездом. Недостатак синхронизације потенцијално чини планете настањивијим.Шаблон:Sfn Други процеси који могу спречити синхрону ротацију су моменти изазвани стабилном триаксијалном деформацијом планета,Шаблон:Напомена што би им омогућило да уђу у 3:2 резонанце.Шаблон:Sfn

Планете вероватно пролазе кроз значајно плимско загревање Шаблон:Sfn услед деформација које произилазе из њихових орбиталних ексцентрицитета и гравитационих интеракција међу њима.Шаблон:Sfn Такво загревање би олакшало вулканизам и дегазацију Шаблон:Напомена посебно на најунутрашњијим планетама, при чему дегазација олакшава успостављање атмосфера.Шаблон:Sfn Према Лугеру и др. (2017), очекује се да ће плимско загревање четири најунутрашњије планете бити веће од Земљиног унутрашњег топлотног флукса.Шаблон:Sfn За спољашње планете, Квик и др. (2020) приметили су да би њихово плимско загревање могло бити упоредиво са оним у телима Сунчевог система Европа, Енцелад и Тритон,Шаблон:Sfn и може бити довољно да покрене детектабилну криовулканску активност.Шаблон:Sfn С друге стране, Томас и др. (2025) претпоставили су да ограничења у погледу састава атмосфере имплицирају да би вулканска активност на већини планета TRAPPIST-1 била мања него на Земљи.Шаблон:Sfn

Плимско загревање могло би утицати на температуре ноћних страна и хладне области где испарљиве материје могу бити заробљене, и очекује се да ће се гасови акумулирати; такође би утицало на својства свих подповршинских океанаШаблон:Sfn где би се могли јавити криовулканизам,Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn вулканизам и хидротермални извори.Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn Даље, може бити довољно да истопи омотаче четири најунутрашњије планете, у целини или делимично,Шаблон:Sfn потенцијално формирајући подповршинске магматске океане.Шаблон:Sfn Овај извор топлоте је вероватно доминантан над радиоактивним распадом, при чему оба имају значајне несигурности и знатно су мањи од примљеног звезданог зрачења.Шаблон:Sfn Интензивне плиме могле би да разломе кору планета чак и ако нису довољно јаке да покрену тектонику плоча.Шаблон:Sfn Плиме се такође могу јавити у планетарним атмосферама.Шаблон:Sfn

Небо и утицај звездане светлости

Пошто је већина зрачења TRAPPIST-1 у инфрацрвеном подручју, на површинама планета можда има врло мало видљиве светлости; Амори Трио, један од ко-откривача система, рекао је да небо никада не би било светлије од неба на Земљи при заласку сунцаШаблон:Sfn и само мало светлије од ноћи са пуним месецом. Ако се занемаре атмосферски утицаји, осветљење би било наранџасто-црвено.Шаблон:Sfn За TRAPPIST-1e, централна звезда би на небу била четири пута шира него Сунце на Земљином.Шаблон:Sfn Све планете би биле видљиве једна са друге и у многим случајевима би изгледале веће од Земљиног Месеца на небу Земље,Шаблон:Sfn и свака би се могла препознати као планета, а не као звезда.Шаблон:Sfn Пролазиле би кроз приметна ретроградна кретања на небу.Шаблон:Sfn Посматрачи на TRAPPIST-1e, f и g, међутим, никада не би могли доживети потпуно помрачење звезде.Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn Под претпоставком постојања атмосфера, дуготаласно зрачење звезде би вода и угљен-диоксид апсорбовали у већој мери него сунчеву светлост на Земљи; такође би се мање расипало од стране атмосфереШаблон:Sfn и мање рефлектовало од леда,Шаблон:Sfn иако развој високо рефлектујућег хидрохалитног леда може негирати овај ефекат.Шаблон:Sfn Иста количина зрачења резултира топлијом планетом у поређењу са озрачењем налик Сунчевом;Шаблон:Sfn горња атмосфера планета би апсорбовала више зрачења него нижи слојеви, чинећи атмосферу стабилнијом и мање склоном конвекцији.Шаблон:Sfn

Настањива зона

Шаблон:Further

За тамну звезду попут TRAPPIST-1, настањива зона Шаблон:Напомена налази се ближе звезди него за Сунце.Шаблон:Sfn Три или четириШаблон:Sfn планете могу се налазити у настањивој зони; то укључује Шаблон:Em, Шаблон:Em и Шаблон:Em;Шаблон:Sfn или Шаблон:Em, Шаблон:Em и Шаблон:Em.Шаблон:Sfn Шаблон:As of, ово је највећи познати број планета унутар настањиве зоне било које познате звезде или звезданог система.Шаблон:Sfn Присуство течне воде на било којој од планета зависи од неколико других фактора, као што су албедо (рефлексивност),Шаблон:Sfn присуство атмосфере,Шаблон:Sfn и било какав ефекат стаклене баште.Шаблон:Sfn Површинске услове је тешко ограничити без бољег познавања атмосфера планета.Шаблон:Sfn Синхроно ротирајућа планета можда се неће потпуно заледити ако прима премало зрачења од своје звезде, јер би дневна страна могла бити довољно загрејана да заустави напредовање глацијације.Шаблон:Sfn Други фактори за појаву течне воде укључују присуство океана и вегетације;Шаблон:Sfn рефлектујућа својства копнене површине; конфигурацију континената и океана;Шаблон:Sfn присуство облака;Шаблон:Sfn и динамику морског леда.Шаблон:Sfn Ефекти вулканске активности могли би проширити настањиву зону система до TRAPPIST-1h.Шаблон:Sfn Чак и ако су спољашње планете превише хладне да би биле настањиве, оне могу имати подповршинске океане прекривене ледомШаблон:Sfn који би могли да угосте живот.Шаблон:Sfn

Интензивно екстремно ултраљубичасто (XUV) и рендгенско зрачење Шаблон:Sfn могу разложити воду на водоник и кисеоник и загрејати горњу атмосферу док не побегну са планете. Сматрало се да је ово било посебно важно рано у историји звезде, када је зрачење било интензивније и могло је загрејати воду сваке планете до тачке кључања.Шаблон:Sfn Верује се да је овај процес отерао воду са Венере.Шаблон:Sfn У случају TRAPPIST-1, различите студије са различитим претпоставкама о кинетици, енергетици и XUV емисијама дошле су до различитих закључака о томе да ли нека планета TRAPPIST-1 може задржати значајне количине воде. Пошто су планете највероватније синхронизоване са својом звездом домаћином, свака присутна вода могла би бити заробљена на ноћним странама планета и била би недоступна за одржавање живота осим ако транспорт топлоте путем атмосфереШаблон:Sfn или плимско загревање нису довољно интензивни да истопе лед.Шаблон:Sfn

Месеци

Нису откривени месеци величине упоредиве са Земљиним у систему TRAPPIST-1,Шаблон:Sfn и мало су вероватни у тако густо збијеном планетарном систему. То је зато што би месеце вероватно или уништила гравитација њихове планете након уласка у њен Рошов лимит Шаблон:Напомена или би били отргнути од планете напуштањем њеног Хиловог радијуса Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn Иако се планете TRAPPIST-1 појављују у анализи потенцијалних домаћина екзомјесеца, не појављују се на листи егзопланета у настањивој зони које би могле имати месец током најмање једног Хабловог времена,Шаблон:Sfn временског оквира нешто дужег од тренутне старости Универзума.Шаблон:Sfn Упркос овим факторима, могуће је да планете имају месеце.Шаблон:Sfn

Магнетни ефекти

Очекује се да су планете TRAPPIST-1 унутар Алвенове површине своје звезде домаћина,Шаблон:Sfn области око звезде унутар које би свака планета директно магнетски интераговала са короном звезде, потенцијално дестабилизујући било коју атмосферу коју планета има.Шаблон:Sfn Звездане енергетске честице не би створиле значајну опасност од јонизујућег зрачења за организме на планетама TRAPPIST-1 ако би атмосфере достигле притиске од око Шаблон:Val.Шаблон:Sfn Процене флуксева зрачења имају значајне несигурности због недостатка знања о структури магнетног поља TRAPPIST-1.Шаблон:Sfn Индукционо загревање од временски променљивих електричних и магнетних поља звездеШаблон:Sfn Шаблон:Sfn може се јавити на њеним планетамаШаблон:Sfn али то не би дало значајан допринос њиховом енергетском билансуШаблон:Sfn и знатно је премашено плимским загревањем.Шаблон:Sfn

Историја формирања

Планете TRAPPIST-1 су се највероватније формирале даље од звезде и мигрирале ка унутра,Шаблон:Sfn иако је могуће да су формиране на својим тренутним локацијама.Шаблон:Sfn Према најпопуларнијој теорији о формирању планета TRAPPIST-1 (Ормел и др. (2017)),Шаблон:Sfn планете су настале када је струјна нестабилност Шаблон:Напомена на линији воденог леда довела до стварања претходних тела, која су акумулирала додатне фрагменте и мигрирала ка унутра, на крају формирајући планете.Шаблон:Sfn Миграција је можда у почетку била брза, а касније се успорила,Шаблон:Sfn а ефекти плиме могли су додатно утицати на процесе формирања.Шаблон:Sfn Расподела фрагмената контролисала би коначну масу планета, које би се састојале од приближно 10% воде, што је у складу са опсервационим закључцима.Шаблон:Sfn Резонантни ланци планета попут оних у TRAPPIST-1 обично постају нестабилни када се гасни диск који их је створио распрши, али у овом случају, планете су остале у резонанци.Шаблон:Sfn Резонанца је можда била присутна од формирања система и очувана када су се планете истовремено кретале ка унутра,Шаблон:Sfn или је могла настати касније када су се планете које мигрирају ка унутра акумулирале на спољној ивици гасног диска и интераговале једна с другом.Шаблон:Sfn Планете које мигрирају ка унутра садржале би значајне количине воде — превише да би потпуно испарила — док би планете које су се формирале на својим тренутним локацијама највероватније изгубиле сву воду.Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn Према Флоку и др. (2019), орбитална удаљеност најунутрашњије планете TRAPPIST-1b је у складу са очекиваним радијусом планете која се креће ка унутра око звезде која је у прошлости била за један ред величине сјајнија,Шаблон:Sfn и са шупљином у протопланетарном диску створеном магнетним пољем TRAPPIST-1.Шаблон:Sfn Алтернативно, TRAPPIST-1h се можда формирао на или близу своје тренутне локације.Шаблон:Sfn

Присуство других тела и планетезимала рано у историји система дестабилизовало би резонанцу планета TRAPPIST-1 ако би тела била довољно масивна.Шаблон:Sfn Рејмонд и др. (2021) закључили су да су се планете TRAPPIST-1 формирале за један до два милиона година, након чега је додато мало масе.Шаблон:Sfn Ово би ограничило било какво касно допремање воде на планетеШаблон:Sfn и такође имплицира да су планете очистиле околину Шаблон:Напомена од било каквог додатног материјала.Шаблон:Sfn Недостатак великих ударних догађаја (брзо формирање планета брзо би исцрпело пре-планетарни материјал) помогао би планетама да очувају своје испарљиве материјале,Шаблон:Sfn тек када се процес формирања планета заврши.Шаблон:Sfn

Због комбинације високог озрачења, ефекта стаклене баште атмосфера водене паре и заостале топлоте из процеса формирања планета, планете TRAPPIST-1 би вероватно у почетку имале отопљене површине. Временом би се површине хладиле док се магматски океани не очврсну, што је у случају TRAPPIST-1b могло трајати између неколико милијарди година или неколико милиона година. Спољашње планете би тада постале довољно хладне да се водена пара кондензује.Шаблон:Sfn

Листа планета

Шаблон:Wide image

TRAPPIST-1b

Шаблон:Main TRAPPIST-1b има велику полуосу од 0,0115 астрономских јединица (Шаблон:Convert)Шаблон:Sfn и орбитални период од 1,51 земаљских дана. Плимски је закључана за своју звезду. Планета је изван настањиве зоне;Шаблон:Sfn њено очекивано озрачење је више од четири пута веће од ЗемљиногШаблон:Sfn и JWST је измерио температуру сјаја од Шаблон:Val на дневној страни.Шаблон:Sfn TRAPPIST-1b има нешто већи измерени полупречник и масу од Земље, али процене њене густине имплицирају да се не састоји искључиво од стена.Шаблон:Sfn Због своје температуре црног тела од Шаблон:Cvt, TRAPPIST-1b је можда имала ефекат стаклене баште који се отео контроли, сличан оном на Венери;Шаблон:Sfn JWST посматрања указују да или нема атмосферу уопште, или има веома танкуШаблон:Напомена Шаблон:Sfn Ако нема атмосферу, очекује се да је површина подложна брзом вулканском прештампавању које се очекује с обзиром на количину плимског загревања.Шаблон:Sfn На основу неколико климатских модела, планета би била исушена звезданим ветром и зрачењем TRAPPIST-1;Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn могла би брзо губити водоник, а самим тим и било коју атмосферу којом доминира водоник.Шаблон:Напомена Вода, ако постоји, могла би опстати само у специфичним условима на планети,Шаблон:Sfn чија површинска температура може бити и до Шаблон:Cvt, што чини TRAPPIST-1b кандидатом за планету од магматског океана.Шаблон:Sfn

TRAPPIST-1c

Шаблон:Main

TRAPPIST-1c има велику полуосу од Шаблон:Convert Шаблон:Sfn и кружи око своје звезде свака 2,42 земаљска дана. Довољно је близу TRAPPIST-1 да буде плимски закључана.Шаблон:Sfn JWST посматрања су искључила постојање атмосфера сличних Венери,Шаблон:Sfn или атмосфера богатих CO₂Шаблон:Sfn без температурне инверзије.Шаблон:Sfn Могућа је безваздушност,Шаблон:Sfn али атмосфере богате воденом паром или кисеоником нису искључене.Шаблон:Sfn Ови подаци имплицирају да у односу на Земљу или Венеру, TRAPPIST-1c има нижи садржај угљеника.Шаблон:Sfn TRAPPIST-1c је изван настањиве зонеШаблон:Sfn јер прима око два пута више звезданог озрачења од ЗемљеШаблон:Sfn и стога или јесте или је била под ефектом стаклене баште који се отео контроли.Шаблон:Sfn На основу неколико климатских модела, планета би била исушена звезданим ветром и зрачењем TRAPPIST-1.Шаблон:Sfn TRAPPIST-1c би могла да садржи воду само у специфичним условима на својој површини.Шаблон:Sfn Посматрања 2017. нису показала излазећи водоник,Шаблон:Sfn али посматрања свемирским телескопом Хабл (HST) 2020. године указала су на то да водоник можда излази по стопи од Шаблон:Val.Шаблон:Sfn

TRAPPIST-1d

Шаблон:Main TRAPPIST-1d има велику полуосу од Шаблон:Convert и орбитални период од 4,05 земаљских дана. Масивнија је, али мање густа од Марса.Шаблон:Sfn На основу флуидно-динамичких аргумената, очекује се да TRAPPIST-1d има слабе температурне градијенте на површини ако је плимски закључана,Шаблон:Sfn и може имати значајно другачију динамику стратосфере од Земљине.Шаблон:Sfn Неколико климатских модела сугерише да је планета мождаШаблон:Sfn или није била исушена звезданим ветром и зрачењем TRAPPIST-1;Шаблон:Sfn процене густине, ако су потврђене, указују да није довољно густа да се састоји само од стена.Шаблон:Sfn Тренутно стање TRAPPIST-1d зависи од њене ротације и климатских фактора као што је повратна спрега облака;Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn налази се унутар,Шаблон:Sfn или близу, унутрашње ивице настањиве зоне, али постојање или течне воде или алтернативно ефекта стаклене баште који се отео контроли (што би је учинило ненастањивом) зависе од детаљних атмосферских услова.Шаблон:Sfn Вода би могла опстати у специфичним условима на планети.Шаблон:Sfn

TRAPPIST-1e

Шаблон:Main TRAPPIST-1e има велику полуосу од Шаблон:Convert Шаблон:Sfn и кружи око своје звезде сваких 6,10 земаљских дана.Шаблон:Sfn Има густину сличну Земљиној.Шаблон:Sfn На основу неколико климатских модела, планета је највероватније од свих у систему задржала своју воду,Шаблон:Sfn и највероватније ће имати течну воду за многа климатска стања. Посвећен пројекат климатског модела назван TRAPPIST-1 Habitable Atmosphere Intercomparison (THAI) покренут је ради проучавања њених потенцијалних климатских стања.Шаблон:Sfn На основу посматрања њених емисија Лајман-алфа зрачења, TRAPPIST-1e можда губи водоник по стопи од Шаблон:Val.Шаблон:Sfn

TRAPPIST-1e је у упоредивом положају унутар настањиве зоне са Проксима Кентаури b,Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn која такође има густину сличну Земљи.Шаблон:Sfn TRAPPIST-1e могла је задржати масе воде еквивалентне неколико Земљиних океана.Шаблон:Sfn Умерене количине угљен-диоксида могле би загрејати TRAPPIST-1e до температура погодних за постојање течне воде.Шаблон:Sfn

TRAPPIST-1f

Шаблон:Main TRAPPIST-1f има велику полуосу од Шаблон:Convert Шаблон:Sfn и кружи око своје звезде сваких 9,21 земаљских дана.Шаблон:Sfn Вероватно је превише удаљена од своје звезде домаћина да би одржала течну воду, будући да је уместо тога потпуно глацирана снежна планета Шаблон:Sfn која би могла имати подповршински океан.Шаблон:Sfn Умерене количине CO₂ могле би загрејати TRAPPIST-1f до температура погодних за постојање течне воде.Шаблон:Sfn Језера или баре са течном водом могла би се формирати на местима где је концентрисано плимско загревање.Шаблон:Sfn TRAPPIST-1f је можда задржала масе воде еквивалентне неколико Земљиних океанаШаблон:Sfn и које би могле чинити до половине масе планете;Шаблон:Sfn стога би могла бити океанска планета.Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn

TRAPPIST-1g

Шаблон:Main TRAPPIST-1g има велику полуосу од Шаблон:Convert Шаблон:Sfn и кружи око своје звезде сваких 12,4 земаљских дана.Шаблон:Sfn Вероватно је превише удаљена од своје звезде домаћина да би одржала течну воду, будући да је уместо тога снежна планетаШаблон:Sfn која би могла имати подповршински океан.Шаблон:Sfn Умерене количине CO₂Шаблон:Sfn или унутрашња топлота од радиоактивног распада и плимског загревања могли би загрејати њену површину изнад тачке топљења воде.Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn TRAPPIST-1g је можда задржала масе воде еквивалентне неколико Земљиних океана;Шаблон:Sfn процене густине планете, ако су потврђене, указују да није довољно густа да се састоји само од стена.Шаблон:Sfn До половине њене масе може бити вода.Шаблон:Sfn

TRAPPIST-1h

Шаблон:Main TRAPPIST-1h има велику полуосу од Шаблон:Convert; то је најмање масивна потврђена планета у системуШаблон:Sfn и кружи око своје звезде сваких 18,9 земаљских дана.Шаблон:Sfn Вероватно је превише удаљена од своје звезде домаћина да би одржала течну воду и може бити снежна планета,Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn или имати атмосферу од метана/азота сличну оној на Титану.Шаблон:Sfn Могла би имати подповршински океан.Шаблон:Sfn Велике количине CO₂, водоника или метана,Шаблон:Sfn или унутрашња топлота од радиоактивног распада и плимског загревања,Шаблон:Sfn биле би потребне да се TRAPPIST-1h загреје до тачке где би течна вода могла да постоји.Шаблон:Sfn TRAPPIST-1h је могла задржати масе воде еквивалентне неколико Земљиних океана.Шаблон:Sfn

Планета кандидат TRAPPIST-1i

TRAPPIST-1i је планета кандидат идентификована 2025. године из транзитне фотометрије помоћу свемирског телескопа Џејмс Веб (JWST). Ако буде потврђена, била би најспољашњија планета у систему, повећавајући број планета на осам; највећи број познат у било ком егзопланетарном систему, изједначен са Кеплер-90. Полупречник планете, изведен из транзитних података, износи око 20% Земљиног (отприлике величине Нептуновог месеца Тритона), што би је учинило најмањом познатом планетом.^[1] Иако је постојање планете предвиђено транзитним временским варијацијама TRAPPIST-1hШаблон:Sfn и њена процењена локација изгледа да се поклапа са предвиђањима Тицијус-Бодеовог закона,Шаблон:Sfn детекција планете помоћу JWST-а је пробна, и посматрани транзит би уместо тога могао бити окултација TRAPPIST-1b од стране TRAPPIST-1c. Бајесов информациони критеријум такође фаворизује искључивање TRAPPIST-1i.^[1]

Табела података

Табела података планета TRAPPIST-1Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn
Планета	Маса (Шаблон:Earth mass)	[[Велика полуоса\|Шаблон:Nowrap]] (ај)	[[Велика полуоса\|Шаблон:Nowrap]] (km)	Шаблон:Nowrap (дани)	Орбитални ексцентрицитет Шаблон:Sfn	Орбитална инклинација Шаблон:Sfn	Полупречник (Шаблон:Earth radius)	Радијантни флукс Шаблон:Sfn	ТемператураШаблон:Sfn	Шаблон:Nowrap (g)Шаблон:Sfn	ORb Шаблон:Efn	ORi Шаблон:Efn
b	1,374 Шаблон:±	0,01154 Шаблон:±	1.726.000 Шаблон:±	1,510826 Шаблон:±	0,00622 Шаблон:±	89,728 Шаблон:±	1,116 Шаблон:±	4,153 Шаблон:±	397,6Шаблон:±K (124,5 ± 3,8 °C; 256,0 ± 6,8 °F)Шаблон:Напомена	1,102 Шаблон:±	—	—
c	1,308 Шаблон:±	0,01580 Шаблон:±	2.370.000 Шаблон:±	2,421937 Шаблон:±	0,00654 Шаблон:±	89,778 Шаблон:±	1,097 Шаблон:±	2,214 Шаблон:±	339,7Шаблон:±K (66,6 ± 3,3 °C; 151,8 ± 5,9 °F)	1,086 Шаблон:±	5:8	5:8
d	0,388 Шаблон:±	0,02227 Шаблон:±	3.340.500 Шаблон:±	4,049219 Шаблон:±	0,00837 Шаблон:±	89,896 Шаблон:±	0,770 Шаблон:±	1,115 Шаблон:±	286,2Шаблон:±K (13,1 ± 2,8 °C; 55,5 ± 5,0 °F)	0,624 Шаблон:±	3:8	3:5
e	0,692 Шаблон:±	0,02925 Шаблон:±	4.387.500 Шаблон:±	6,101013 Шаблон:±	0,00510 Шаблон:±	89,793 Шаблон:±	0,920 Шаблон:±	0,646 Шаблон:±	249,7Шаблон:±K (−23,5 ± 2,4 °C; −10,2 ± 4,3 °F)	0,817 Шаблон:±	1:4	2:3
f	1,039 Шаблон:±	0,03849 Шаблон:±	5.773.500 Шаблон:±	9,207540 Шаблон:±	0,01007 Шаблон:±	89,740 Шаблон:±	1,045 Шаблон:±	0,373 Шаблон:±	217,7Шаблон:±K (−55,5 ± 2,1 °C; −67,8 ± 3,8 °F)	0,951 Шаблон:±	1:6	2:3
g	1,321 Шаблон:±	0,04683 Шаблон:±	7.024.500 Шаблон:±	12,352446 Шаблон:±	0,00208 Шаблон:±	89,742 Шаблон:±	1,129 Шаблон:±	0,252 Шаблон:±	197,3Шаблон:±K (−75,8 ± 1,9 °C; −104,5 ± 3,4 °F)	1,035 Шаблон:±	1:8	3:4
h	0,326 Шаблон:±	0,06189 Шаблон:±	9.283.500 Шаблон:±	18,772866 Шаблон:±	0,00567 Шаблон:±	89,805 Шаблон:±	0,775 Шаблон:±	0,144 Шаблон:±	171,7Шаблон:±K (−101,5 ± 1,7 °C; −150,6 ± 3,1 °F)	0,570 Шаблон:±	1:12	2:3
i (непотврђена)^[1]	Шаблон:Emdash	0,081 Шаблон:±	12.000.000 Шаблон:±	25,0 Шаблон:±	Шаблон:Emdash	89,80 Шаблон:±	0,239 Шаблон:±	Шаблон:Emdash	Шаблон:Emdash	Шаблон:Emdash	Шаблон:Emdash	Шаблон:Emdash

Потенцијалне планетарне атмосфере

Планете TRAPPIST-1 истраживане су помоћу JWST-а ради могућег постојања атмосфера.Шаблон:Sfn Шаблон:As of, постојање атмосфере око TRAPPIST-1b је искљученоШаблон:Sfn иако су неки сценарији атмосфере још увек могући.Шаблон:Sfn Шаблон:As of, спорно је да ли TRAPPIST-1c има атмосферу,Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn ако TRAPPIST-1d има атмосферу она мора имати велику молекулску тежину Шаблон:Напомена и бити углавном лишена инфрацрвено активних врста,Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn а нејасно је Шаблон:As of да ли TRAPPIST-1e има атмосферуШаблон:Sfn — посматрања дозвољавају и атмосферу која садржи трагове метана, и одсуство атмосфере.Шаблон:Sfn Спољашње планете вероватније имају атмосферу од унутрашњих.Шаблон:Sfn Шаблон:Напомена Неколико студија је симулирало како би различити сценарији атмосфере изгледали посматрачима, и хемијске процесе који чине основу ових атмосферских састава.Шаблон:Sfn Видљивост егзопланете и њене атмосфере опада са квадратом полупречника звезде домаћина.Шаблон:Sfn Откривање појединачних компоненти атмосфера — посебно CO₂, озона и водеШаблон:Sfn — такође би било могуће, иако би различите компоненте захтевале различите услове и различит број транзита.Шаблон:Sfn Контаминација атмосферских сигнала услед шара на површини звезде је главна препрека детекцији,Шаблон:Sfn пошто трансмисиони спектри значајно варирају између посматрања.Шаблон:Sfn

Постојање атмосфера око планета TRAPPIST-1 зависи од равнотеже између количине првобитно присутне атмосфере, њене брзине испаравања, и брзине којом се она поново изграђује ударом метеорита,Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn долазећим материјалом из протопланетарног диска,Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn и дегазацијом и вулканском активношћу.Шаблон:Sfn Ударни догађаји могу бити посебно важни на спољашњим планетама јер могу и додавати и уклањати испарљиве материје; додавање је вероватно доминантно на најудаљенијим планетама где су брзине удара спорије.Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn Услови формирања планета дали би им велике почетне количине испарљивих материја,Шаблон:Sfn укључујући океане преко 100 пута веће од Земљиних,Шаблон:Sfn али неоткривање атмосфера богатих водом имплицира да је могуће и суво порекло.Шаблон:Sfn

Ако су планете плимски закључане за TRAPPIST-1, површине које су трајно окренуте од звезде могу се довољно охладити да се свака атмосфера замрзне на ноћној страни.Шаблон:Sfn Ова замрзнута атмосфера могла би се рециклирати кроз токове налик глечерима до дневне стране уз помоћ плимског или геотермалног загревања одоздо, или би могла бити уздрмана ударним догађајима. Ови процеси би могли омогућити опстанак атмосфере.Шаблон:Sfn У атмосфери угљен-диоксида (CO₂), лед угљен-диоксида је гушћи од воденог леда, испод кога је обично затрпан. Једињења CO₂–вода названа клатрати Шаблон:Напомена могу се формирати. Даље компликације су потенцијална неконтролисана повратна спрега између топљења леда и испаравања, и ефекта стаклене баште.Шаблон:Sfn

Нумерички моделовање и посматрања ограничавају својства хипотетичких атмосфера око планета TRAPPIST-1:Шаблон:Sfn

Теоријски прорачуниШаблон:Sfn и посматрања искључили су могућност да планете TRAPPIST-1 имају атмосфере у којима доминира водоникШаблон:Sfn или богате хелијумом.Шаблон:Sfn Егзосфере богате водоникомШаблон:Напомена могу бити детектабилнеШаблон:Sfn али нису поуздано откривене,Шаблон:Sfn осим можда за TRAPPIST-1b и 1c од стране Бурјеа и др. (2017).Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn
Атмосфере у којима доминира вода, иако их сугеришу неке процене густине, мало су вероватне за планете јер се очекује да буду нестабилне под условима око TRAPPIST-1, посебно рано у животу звезде.Шаблон:Sfn Спектрална својства планета имплицирају да оне немају атмосферу без облака, богату водом.Шаблон:Sfn
Атмосфере у којима доминира кисеоник могу настати када зрачење разлаже воду на водоник и кисеоник, а водоник побегне због своје лакше масе. Постојање такве атмосфере и њена маса зависе од почетне масе воде, од тога да ли водоник који излази повлачи кисеоник из атмосфере и од стања површине планете; делимично отопљена површина могла би апсорбовати довољне количине кисеоника да уклони атмосферу.Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn
Атмосфере формиране од амонијака и/или метана у близини TRAPPIST-1 биле би уништене звезданим зрачењем по стопи довољној да брзо уклоне атмосферу. Стопа којом се амонијак или метан производе, могуће од стране организама, морала би бити знатно већа него на Земљи да би се таква атмосфера одржала. Могуће је да би развој органских измаглица услед фотолизе амонијака или метана могао заштитити преостале молекуле од деградације изазване зрачењем.Шаблон:Sfn Дикро и др. (2020) протумачили су опсервационе податке тако да имплицирају да су атмосфере у којима доминира метан мало вероватне око планета TRAPPIST-1.Шаблон:Sfn
Атмосфере у којима доминира азот су посебно нестабилне у погледу атмосферског бекства, посебно на најунутрашњијим планетама, иако присуство CO₂ може успорити испаравање.Шаблон:Sfn Осим ако планете TRAPPIST-1 у почетку нису садржале далеко више азота од Земље, мало је вероватно да су задржале такве атмосфере.Шаблон:Sfn
Атмосфере у којима доминира CO₂ споро излазе јер CO₂ ефикасно зрачи енергију и стога не достиже лако брзину ослобађања; на синхроно ротирајућој планети, међутим, CO₂ се може замрзнути на ноћној страни, посебно ако нема других гасова у атмосфери. Разлагање CO₂ изазвано зрачењем могло би да произведе значајне количине кисеоника, угљен-моноксида (CO)Шаблон:Sfn и озона.Шаблон:Sfn

Теоријско моделирање Крисансен-Тотона и Фортнија (2022) сугерише да унутрашње планете највероватније имају атмосфере богате кисеоником и CO₂, ако их уопште имају.Шаблон:Sfn Ако планете имају атмосферу, количина падавина, њихов облик и локација били би одређени присуством и положајем планина и океана, и периодом ротације.Шаблон:Sfn Очекује се да планете у настањивој зони имају режим атмосферске циркулације који подсећа на тропске пределе Земље са углавном униформним температурама.Шаблон:Sfn Да ли се гасови стаклене баште могу акумулирати на спољашњим планетама TRAPPIST-1 у довољним количинама да их загреју до тачке топљења воде је контроверзно; на синхроно ротирајућој планети, CO₂ би могао да се замрзне и исталожи на ноћној страни, а амонијак и метан би били уништени XUV зрачењем са TRAPPIST-1.Шаблон:Sfn Исмрзавање угљен-диоксида може се десити само на најудаљенијим планетама, осим ако нису испуњени посебни услови, а друге испарљиве материје се не замрзавају.Шаблон:Sfn

Стабилност

Емисија екстремног ултраљубичастог (XUV) зрачења од стране звезде има важан утицај на стабилност атмосфера њених планета, њихов састав и настањивост њихових површина.Шаблон:Sfn Може изазвати стално уклањање атмосфера са планета.Шаблон:Sfn Атмосферско бекство изазвано XUV зрачењем примећено је код гасовитих џинова.Шаблон:Sfn М патуљци емитују велике количине XUV зрачења;Шаблон:Sfn TRAPPIST-1 и Сунце емитују отприлике исту количину XUV зрачењаШаблон:Напомена а пошто су планете TRAPPIST-1 много ближе звезди него Сунчеве, оне примају много интензивнијеШаблон:Напомена озрачење.Шаблон:Sfn TRAPPIST-1 емитује зрачење много дуже од Сунца.Шаблон:Sfn Сва ова разматрања изазивају сумњу да планете М патуљака могу одржати атмосферу,Шаблон:Sfn посебно оне најунутрашњије.Шаблон:Sfn Процес атмосферског бекства је моделиран углавном у контексту атмосфера богатих водоником, а мало квантитативних истраживања је обављено на онима других састава, као што су вода и CO₂.Шаблон:Sfn

TRAPPIST-1 има умерену до високу звездану активност,Шаблон:Напомена Шаблон:Sfn и то може бити још једна потешкоћа за опстанак атмосфера и воде на планетама:Шаблон:Sfn

Патуљци спектралне класе М имају интензивне бљескове;Шаблон:Sfn TRAPPIST-1 у просеку има један бљесак свака два данаШаблон:Sfn и око четири до шест супербљескова Шаблон:Напомена годишње.Шаблон:Sfn Такви бљескови би имали само мале утицаје на атмосферске температуре, али би значајно утицали на стабилност и хемију атмосфера.Шаблон:Sfn Према Самари, Пацоуракосу и Георгулису (2021), мало је вероватно да планете TRAPPIST-1 могу задржати атмосфере против короналних избацивања масе.Шаблон:Sfn
Звездани ветар са TRAPPIST-1 може имати притисак 1.000 пута већи од оног са Сунца на Земљиној орбити, што би могло дестабилизовати атмосфере планета звездеШаблон:Sfn до планете f. Притисак би потиснуо ветар дубоко у атмосфере,Шаблон:Sfn олакшавајући губитак воде и испаравање атмосфера.Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn Бекство вођено звезданим ветром у Сунчевом систему углавном је независно од планетарних својстава као што је маса,Шаблон:Sfn већ зависи од флукса масе звезданог ветра који удара у планету.Шаблон:Sfn Звездани ветар са TRAPPIST-1 могао би уклонити атмосфере његових планета на временској скали од 100 милиона до 10 милијарди година.Шаблон:Sfn Да ли би планетарно магнетно поље смањило или повећало бекство, нејасно је.Шаблон:Sfn
Омско загревање је процес где електричне струје побуђене звезданим ветром протичу кроз делове атмосфере, загревајући је.Шаблон:Sfn Овај процес могао би резултирати приметним загревањем горње атмосфере TRAPPIST-1b, иако углавном у већ излазећим деловима атмосфере.Шаблон:Sfn Око TRAPPIST-1e, f и g износи пет до петнаест пута загревање од XUV зрачења; ако се топлота ефикасно апсорбује, могла би дестабилизовати атмосфере.Шаблон:Sfn

Историја звезде такође утиче на атмосфере њених планета.Шаблон:Sfn Одмах након формирања, TRAPPIST-1 би био у фази пре-главног низа, која је могла трајати између стотина милионаШаблон:Sfn и две милијарде година.Шаблон:Sfn Док је био у овој фази, био би знатно сјајнији него данас, а интензивно озрачење звезде утицало би на атмосфере околних планета, испаравајући све уобичајене испарљиве материје као што су амонијак, CO₂, сумпор-диоксид и вода.Шаблон:Sfn Дакле, све планете у систему биле би загрејане до ефекта стаклене баште који се отео контроли Шаблон:Напомена барем током једног дела свог постојања.Шаблон:Sfn XUV зрачење би било још веће током фазе пре-главног низа.Шаблон:Sfn Луминозност пре-главног низа могла је да скине масу воде еквивалентну неколико десетина Земљиних океана са унутрашњих планета.Шаблон:Sfn

Могући живот

Живот би могао бити могућ у систему TRAPPIST-1, а неке од планета ове звезде сматрају се обећавајућим циљевима за његово откривање.Шаблон:Sfn На основу стабилности атмосфере, TRAPPIST-1e је теоретски планета са највећом вероватноћом за настањивање живота; вероватноћа да га има је знатно мања него на Земљи. У игри је низ фактора:Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn

Због вишеструких интеракција, очекује се да планете TRAPPIST-1 имају интензивне плиме.Шаблон:Sfn Ако су океани присутни,Шаблон:Напомена плиме би могле: довести до наизменичног плављења и исушивања обалних предела покрећући хемијске реакције погодне за развој живота;Шаблон:Sfn фаворизовати еволуцију биолошких ритмова, попут дневно-ноћног циклуса, који се иначе не би развили на синхроно ротирајућој планети;Шаблон:Sfn мешати океане, снабдевајући и редистрибуирајући нутријенте;Шаблон:Sfn и стимулисати периодичне експанзије морских организама сличне црвеним плимама на Земљи.Шаблон:Sfn
TRAPPIST-1 можда не производи довољне количине зрачења да би фотосинтеза подржала биосферу налик Земљиној.Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn Мулан и Баис (2018) спекулисали су да зрачење бљескова може повећати фотосинтетски потенцијал TRAPPIST-1,Шаблон:Sfn али према Лингаму и Лоебу (2019), потенцијал би и даље био мали.Шаблон:Sfn
Због близине планета TRAPPIST-1, могуће је да микроорганизми заробљени у стенама, отргнутиШаблон:Напомена са једне планете, стигну на другу планету док су још увек живи унутар стене, омогућавајући животу да се прошири између планета ако настане на једној.Шаблон:Sfn
Превише УВ зрачења од звезде може стерилисати површину планетеШаблон:Sfn Шаблон:Sfn али премало можда неће дозволити формирање хемијских једињења која доводе до настанка живота.Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn Неадекватна производња хидроксилних радикала услед ниске емисије УВ зрачења звезде може омогућити гасовима, попут угљен-моноксида, који су токсични за виши живот, да се акумулирају у атмосферама планета.Шаблон:Sfn Могућности се крећу од тога да је мало вероватно да ће УВ флуксеви са TRAPPIST-1 бити много већи од оних на раној Земљи — чак и у случају да су емисије УВ зрачења TRAPPIST-1 високеШаблон:Sfn — до тога да су довољни да стерилишу планете ако немају заштитне атмосфере.Шаблон:Sfn Шаблон:As of нејасно је који ефекат би преовладао око TRAPPIST-1,Шаблон:Sfn иако посматрања са свемирским телескопом Кеплер и телескопима Еврископ указују да УВ флукс може бити недовољан за формирање живота или за његову стерилизацију.Шаблон:Sfn
Интензивна активност бљескова звезде домаћина — која би могла неповратно и значајно изменити атмосфере оближњих планета — изазвала је сумње у настањивост система.Шаблон:Sfn
Иако су почетни резервоари воде могли бити изгубљени током раног живота система због звездане активности, потенцијални накнадни догађај допремања воде, попут касног тешког бомбардовања у Сунчевом систему, могао би обновити резервоаре воде на планетама.Шаблон:Sfn
Спољашње планете у систему TRAPPIST-1 могле би имати подповршинске океане сличне онима на Енцеладу и Европи у Сунчевом систему.Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn Хемолитотрофија, раст организама заснован на неорганским редукованим једињењима,Шаблон:Sfn могла би одржати живот у таквим океанима.Шаблон:Sfn Веома дубоки океани могу бити непогодни за развој живота.Шаблон:Sfn
Неке планете система TRAPPIST-1 могу имати довољно воде да потпуно потопе своје површине.Шаблон:Sfn Ако је тако, то би имало важне последице по могућност развоја живота на планетама, и по њихову климу,Шаблон:Sfn јер би се временски утицаји смањили, изгладњујући океане нутријентима попут фосфора, као и потенцијално доводећи до акумулације угљен-диоксида у њиховим атмосферама.Шаблон:Sfn

TRAPPIST-1 је веома погодан за потрагу за технопотписима који би указивали на постојање прошле или садашње технологије у систему TRAPPIST-1.Шаблон:Sfn Претраге 2017. године пронашле су само сигнале који долазе са Земље,Шаблон:Sfn друге 2024. године нису пронашле ништаШаблон:Sfn иако је њихова осетљивост мала.Шаблон:Sfn За мање од два миленијума, Земља ће пролазити испред Сунца са тачке гледишта TRAPPIST-1, чинећи детекцију живота на Земљи са TRAPPIST-1 могућом.Шаблон:Sfn

Пријем и научни значај

Реакција јавности и културни утицај

Откриће планета TRAPPIST-1 привукло је широку пажњу у главним светским новинама, друштвеним медијима, стриминг телевизији и на веб-сајтовима.Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn Шаблон:As of, откриће TRAPPIST-1 довело је до највећег једнодневног веб саобраћаја на NASA веб-сајту.Шаблон:Sfn NASA је започела јавну кампању на Твитеру за проналажење имена за планете, што је изазвало одговоре различите озбиљности, иако ће о именима планета одлучивати Међународна астрономска унија.Шаблон:Sfn Динамика планетарног система TRAPPIST-1 представљена је као музика, као што је Trappist Transits Тима Пајла,Шаблон:Sfn у синглу Isolation-а Trappist-1 (A Space Anthem)Шаблон:Sfn и клавирском делу Лије Ешер TRAPPIST-1.Шаблон:Sfn Наводно откриће СОС сигнала са TRAPPIST-1 била је првоаприлска шала истраживача на High Energy Stereoscopic System у Намибији.Шаблон:Sfn Године 2018, Алдо Спадон је направио giclée (дигитално уметничко дело) под називом „TRAPPIST-1 Planetary System as seen from Space”.Шаблон:Sfn Веб-сајт посвећен систему TRAPPIST-1 направљен је под именом домена www.trappist.one.Шаблон:Sfn

Егзопланете се често појављују у научнофантастичним делима; књиге, стрипови и видео игре приказивали су систем TRAPPIST-1, а најраније је The Terminator, кратка прича швајцарске ауторке Лоренс Сунер објављена у академском часопису који је објавио откриће система.Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn Организована је најмање једна конференција у циљу препознавања дела фикције која садрже TRAPPIST-1.Шаблон:Sfn Планете су коришћене као основа за такмичења у научном образовањуШаблон:Sfn и школске пројекте,Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn а њихове површине су приказиване у уметничким приказима.Шаблон:Sfn Постоје веб-сајтови који нуде планете налик TRAPPIST-1 као поставке за симулације виртуелне реалности,Шаблон:Sfn као што су „Exoplanet Travel Bureau”Шаблон:Sfn и „Exoplanets Excursion”—оба од стране NASA-е.Шаблон:Sfn Научна тачност је била предмет дискусије како у новинском извештавањуШаблон:Sfn тако и у културним приказима планета TRAPPIST-1.Шаблон:Sfn

Научни значај

TRAPPIST-1 је привукао интензивно научно интересовањеШаблон:Sfn и његове планете су најбоље проучаване планете изван Сунчевог система.Шаблон:Sfn Његове планете су егзопланете које се најлакше проучавају унутар настањиве зоне своје звезде због њихове релативне близине, мале величине звезде домаћина и зато што из Земљине перспективе често пролазе испред своје звезде домаћина.Шаблон:Sfn Будућа посматрања свемирским опсерваторијама и земаљским објектима могу омогућити даљи увид у њихова својства, као што су густина, атмосфере и биопотписи.Шаблон:Напомена Планете TRAPPIST-1Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn сматрају се важном метом за посматрање Свемирским телескопом Џејмс ВебШаблон:Напомена Шаблон:Sfn и другим телескопима у изградњи;Шаблон:Sfn JWST је започео истраживање планета TRAPPIST-1 2023. године.Шаблон:Sfn Заједно са открићем Проксиме Кентаури b, откриће планета TRAPPIST-1 и чињеница да су најмање три планете у настањивој зони довели су до повећања броја студија о планетарној настањивости.Шаблон:Sfn Планете се сматрају прототипским за истраживање настањивости М патуљака Шаблон:Sfn и скренуле су научну пажњу на потенцијал планета М патуљака у студијама настањивости.Шаблон:Sfn Звезда је била предмет детаљних студијаШаблон:Sfn својих различитих аспекатаШаблон:Sfn укључујући могуће ефекте вегетације на њеним планетама; могућност откривања океана на њеним планетама коришћењем звездане светлости рефлектоване од њихових површина;Шаблон:Sfn могуће напоре да се тераформирају њене планете;Шаблон:Sfn и потешкоће на које би становници планета наишли у откривању одређених закона физике (општи релативитет, Кеплерови закони Шаблон:Sfn и закон гравитације Шаблон:Sfn) и са међузвезданим путовањем.Шаблон:Sfn

Улога коју је финансирање ЕУ имало у открићу TRAPPIST-1 навођена је као пример важности пројеката ЕУ,Шаблон:Sfn а учешће мароканске опсерваторије и саудијског универзитета као показатељ улоге исламског и арапског света у науци. Првобитни откривачи били су повезани са универзитетима широм Африке, Европе и Северне Америке,Шаблон:Sfn Шаблон:Sfn а откриће TRAPPIST-1 сматра се примером важности сарадње између опсерваторија.Шаблон:Sfn То је такође једно од главних астрономских открића чилеанских опсерваторија.Шаблон:Sfn

Истраживање

TRAPPIST-1 је превише удаљен од Земље да би га људи могли достићи садашњом или очекиваном технологијом.Шаблон:Sfn Дизајни мисија свемирских летелица које користе данашње ракете и гравитациону праћку захтевали би стотине миленијума да стигну до TRAPPIST-1; чак би и теоретској међузвезданој сонди која путује брзином блиском брзини светлости требало знатно више од 40 година да стигне до звезде. Спекулативни предлог Breakthrough Starshot за слање малих, ласерски убрзаних сонди без посаде захтевао би око двеста година да стигне до TRAPPIST-1.Шаблон:Sfn

Види још

Шаблон:Div col

HD 10180, звезда са најмање шест познатих планета и три кандидата за егзопланете
HD 110067, звезда са шест познатих планета које све круже у ритмичкој резонанци
TOI-178, звезда са шест познатих планета од којих пет кружи у резонанци
TOI-1136, још једна звезда са шест познатих планета које све круже у резонанци
LHS 1140, још једна звезда са планетарним системом погодним за проучавање атмосфере
Списак вишепланетарних система
Списак потенцијално настањивих егзопланета
LP 890-9, још једна хладна звезда са планетарним системом
Табијева звезда, још једна звезда са значајним транзитним подацима

Шаблон:Div col end Шаблон:Clear

Напомене

Шаблон:Референце

Референце

Шаблон:Референце

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Додатна литература

Спољашње везе

Шаблон:Commons category

Шаблон:Подножје

Шаблон:Sky

↑ ^1,0 ^1,1 ^1,2 Шаблон:Cite arXiv

[Gillon2025-1] 1,0 ^1,1 ^1,2 Шаблон:Cite arXiv

[1]

TRAPPIST-1

Садржај

Откриће