Функција преноса

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Датотека:Функција преноса.svg
Функција преноса система.

Функција преноса, један је од начина математичког описа динамичког понашања система. Углавном се користи у теорији аутоматског управљања, комуникација и дигиталне обраде сигнала. Представља диференцијални оператор, који изражава однос између улаза и излаза линеарног стационарног система. Знајући улаз система и функцију преноса, може се реконструисати излазни сигнал. Једноставније речено, преносна функција је математички приказ односа између улаза и излаза динамичког система.

У временском домену, такав систем карактерише импулсни одзив, трансформацијом улазног сигнала -{U(t)}- у излазни сигнал -{Y(t)}-. Са одговарајућом трансформацијом могу се заменити улазни сигнал у -{U(s)}- и излазни у -{Y(s)}-, па је њихов однос функција преноса. У теорији управљања, функција преноса система дефинише се као однос Лапласове трансформације излазног сигнала и улаза, са нултим почетним условима.

Карактеристике линеарних стационарних система:
  • Линеарност подразумева да однос, између улаза и излаза

система, задовољава исту законитост, у функцији времена.
Технички речено, линеарни систем има следећа својства:
ако је сигнал на улазу

x(t) = A·x1(t) + B·x2(t)

онда је сигнал на излазу система

y(t) = A·y1(t) + B·y2(t)

Излаз система yi(t) је одговор на улазни сигнал (утицај) -{ xi(t)}-,
за било које константе -{A}- и -{B}-.

  • Стационарно, значи да је излаз система, као одговор на

било који улаз истог је временског кашњења, за било коју
апликацију. У ужем смислу, временско кашњење излаза биће
увек исто, у односу на улазни сигнал, услед утицаја система.

За континуалне сигнале, функција преноса помоћу Лапласа даје опште информације о систему, посебно информације о његовој стабилности.[1][2]

Линеарни стационарни системи

При разматрању теорије линеарних стационарних система, усвојено је да је однос излазног и улазног сигнала функцију преноса:[2][3]

Веза између временског и фреквентног домена.
W(s)=Y(s)U(s),

Где је:

  • U(s) — улазни сигнал (улаз)
  • Y(s) — излазни сигнал (излаз, или одзив)

У овом облику, улаз и излаз, добијени су са Лапласовом трансформацијом сигнала у временском домену u(t) и y(t), сагласно релацијама:

U(s)={u(t)}u(t)estdt,
Y(s)={y(t)}y(t)estdt.

Дискретна функција преноса

За дигитални и дискретно непрекидни систем назива се дискретна функција преноса. Сигнал u(k) — улазни дискретни сигнал одговарајућег система, а y(k) — је дискретни излазни сигнал, k=0,1,2,. Тада се функција преноса система W(z) може написати у облику:

W(z)=Y(z)U(z),

Где је U(z) и Y(z)z-конверзија за сигнале u(k) и y(k) сагласно:

U(z)=𝒵{u(k)}k=0u(k)zk,
Y(z)=𝒵{y(k)}k=0y(k)zk.

Однос са другим динамичким карактеристикама

  • Амплитудно и фазно фреквентни одзив може се добити из функције преноса помоћу формалне замене са коплесном променљивом s са jω:
W(jω)W(s),s=jω.

Особине функције преноса

  1. За стационарне објекте преносна функција, сврстава се у рационалне функције са комплексном променљивом (s):
W(s)=R(s)Q(s)=b0sm+b1sm1++bma0sn+a1sn1++an.
  1. Именилац функције преноса је карактеристичан полином система. Полови функције преноса су корени карактеристичног полинома.
  2. У физички реалним системима, ред бројиоца преносне функције m, не може прећи ред имениоца n.
  3. Импулсна функција преноса је оригинал за функцију преноса (пре Лапласове трансформације).

Матрица функције преноса

За вишеструки улаз и вишеструки излаз, уводи се систем матрице функције преноса. Матрица функције преноса од улаза вектора система U(t) и од вектора излаза Y(t), представља матрицу W={wi,j}, где су њени елементи i, у томе реду j. Друга колона представља функцију преноса система од i, од координате вектора излаза система, на вектор улаза j.

Датотека:Пренос са повратном спрегом.svg
Функција преноса система са повратном спрегом

Са повратном спрегом

Када систем управљања поседује повратну спрегу (слика десно), тада су уочљиве две функције преноса:

  • Функција преноса система са затвореном повратном спрегом, која се назива
    функција спрегнутог преноса
Ws(s)=G1+GH,
  • функција преноса система са отвореном повратном спрегом, која се назива
    функција повратног преноса[2]
 W(s)= GH.

Управљање у инжињерству

У инжињерској теорији управљања, функција преноса је изведена помоћу Лапласове трансформације.

Функција преноса је примарни алат, који се користи у класичном управљању у енергетици. Међутим, он се показао гломазан за анализу система са више улаза и са више излаза, и у великој мери замењен је са приказом стања простора за овакве системе. Упркос томе, матрица функције преноса може се увек добити за било који линеарни систем, како би се анализирала динамика и друга својства. Сваки елеменат матрице је функција преноса, односи се на променљиви улаз и излаз.

Оптика

У оптици, функција преноса означава могућност модулације оптичког преноса контраста.

Пример, када се посматра серија црно-белих светлосних пруга, нацртаних са специфичном просторном фреквенцијом, квалитет слике може опадати. Бела пруга бледи док црне постају светлије.

функција преноса модулације (MTF) у одређеним просторним учестаностима је дефинисана:

MTF(f)=M(slika)M(izvor)

Где модулација (М) зависи од следеће слике или интензитета осветљења:

M=(LmaxLmin)(Lmax+Lmin)

Види још

Референце

Шаблон:Reflist

Спољашње везе

Шаблон:Аутоматско управљање

Шаблон:Нормативна контрола

  1. Шаблон:Cite web
  2. 2,0 2,1 2,2 Шаблон:Cite webШаблон:Мртва веза
  3. Introduction to Control System Technology, Robert N. Bateson, Prentice-Hall Inc. Шаблон:Page