Ромбергова интеграција

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Ромбергова интеграција (понекад се наводи такође као Ромбергова метода) је поступак из нумеричке анализе. Користи се када желимо нумерички да израчунамо неки интеграл, а добила је име по Вернеру Ромбергу.

Идеја

Основа Ромбергове интеграције је комбинација две лоше апроксимације којом ћемо доћи до једне боље. У суштини, она представља само један вид Ричардсонове екстраполације примењене на интеграцију и трапезоидно правило.

Присетимо се грешке трапезоидног правила са n датих тачака:

Tr(h)=h2(f(x0)+2f(x1)+2f(x2)++2f(xn1)+f(xn))
h=ban
Iprecizan=abf(x)dx=Tr(h)+(ba)12h2f(ξ)+
ξ[a,b]

Напишимо то све мало другачије:

T(h)=Iprecizan+c2h2+c4h4+
c2=(ba)12f(ξ),c4=

А шта се дешава када преполовимо размак између тачака?

T(h/2)=Iprecizan+c2(h/2)2+c4(h/4)2+=Iprecizan+14c2h2+116c4h4+

Очигледно је да се коефицијенти за квадратни део грешке (c2h2) донекле преклапа; зато га можемо простом комбинацијом ове две апроксимације елиминисати:

T1(h/2)=4T(h/2)T(h)3=Iprecizan14c4+

Сада грешка зависи само од h4! Постпупак можемо наставити и врло брзо ћемо доћи до веома прецизних резултата. Даљим рачуном елиминишемо остале степене из грешке:

Tn(h2k)=4nTn1(h2k)Tn1(h2k1)2k1

На шеми се види мало јасније:

T0(h)T0(h/2)T1(h/2)T0(h/4)T1(h/4)T2(h/4)


Као резултат се узима увек последњи елемент на дијагонали.

Грешка

Грешка Ромбергове интеграције, написана нотацијом са великим О: 𝒪(h2n+1).

За њену приближну вредност (за критеријум обуставе алгоритма) може се узети разлика дијагонале: Tn(h/2k)Tn1(h/2k1)

Треба међутим имати у виду да у одређеним случајевима грешка не мора да се смањује - добар пример за то су таласне функције (косинус, синус итд.). На конкретном примеру:

02πf(x)*cos(2nx)dx

број тачака мора да будем барем n+1 иначе ће нам интеграл увек бити једнак нули.

Ромбергова интеграција има и ту предност што грешку можемо у сваком следећем кораку да израчунамо и тако сваки пут изнова одлучимо да ли хоћемо да идемо даље или смо задовољни досадашњим резултатом.

Пример

Узмимо да желимо да израчунамо:

10201π e(x3)dx

Трапезоидно правило са две тачке нам даје:

T0(h=10)=10(12f(10)+12f(20))=2295.70

Са три:

T0(h/2=5)=5(12f(10)+f(15)+12f(20))=1566.51

И са пет:

T0(h/4=2.5)=2.5(12f(10)+f(12.5)+f(15)+f(17.5)+12f(20))=1355.90

Када упоредимо чак и задњи резултат, грешка је још увек велика:

10201π e(x3)dxT0(h/4)=73.38

У неким ситуацијама би таква грешка могла да буде кобна! Применимо са овим резултатима Ромбергову методу:

T1(h/2)=4T0(h/2)T0(h)3=41566.512295.703=1323.45

Грешка је 1020f(x)dx1323.45=40.93, још увек недовољно прецизно за наше потребе. Идемо још један корак даље:

T1(h/4)=4T0(h/4)T0(h/2)3=41355.901566.513=1285.70
T2(h/4)=42T1(h/4)T1(h/2)421=1283.18

Грешка на крају: -0.65 ! Са само пет тачака смо добили изузетно прецизан резултат. Када бисмо желели да постигнемо исти резултат простим трапезоидним правилом, требало би нам око 50 тачака.

Шаблон:Нормативна контрола