Ричардсонова екстраполација

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Ричардсонова екстраполација је поступак из нумеричке анализе којим од две „лошије“ апроксимације добијамо једну „бољу“ (у зависности од размака изме[у тачака); названа је тако по њеном творцу Луису Фрај Ричардсону.

Претпоставимо да је g тачна функција, скуп или шта већ желимо да апроксимирамо (односно да екстраполирамо, када нисмо у могућности да уопште израчунамо резултат). Такође

, обележимо апроксимацију зависну од параметра h:

gg(h)

На пример, када је реч о интеграцији, онда је h најчешће размак изме[у двеју тачака (интервал).

Претпоставимо још да апроксимација има грешку у зависности од h, а c1,c2, су неке (познате или непознате) константе :

g(h)g=c1h+c2h2+...    g(h)=g+c1h+c2h2+

Узмимо да можемо да добијемо и g(h/2); што ће рећи да смо преполовили интервал (када се ради о интеграцији) и тако удвостручили број рачунских операција са циљем да добијемо бољи резултат. Грешка апроксимације g(h/2) је:

g(h/2)g=c1(h/2)+c2(h/2)2+    g(h/2)=g+c1(h/2)+c2(h/2)2+

Шта нам може дати комбинација те две апроксимације? Летимичан поглед ће нам већ рећи да део грешке c1h можемо једноставно да елиминешемо множењем и одузимањем:

g1(h)=2g(h/2)g(h)=2(g(h/2)=g+c1(h/2)+c2(h/2)2+)(g+c1h+c2h2+)=
=g+c'2h2+c'3h3+

c'2,c'3, су неке нове константе добијене комбинацијом претходних.

Као што видимо, грешка апроксимације g1(h) зависи тек од квадрата дужине интервала (што је, наравно, врло позитивно, када се има у виду да је најчешће h<1).

Добивши g1(h) можемо да наставимо и добијемо g2(h)=13[4g1(h/2)g1(h)]=g+c'3h3, и тако докле год не будемо били задовољни резултатом.

Рекурзивна формула Ричардсонове екстраполације је:

gn(h)=2ngn1(h/2)gn1(h)2n1=g+𝒪(hn+1)

Општа Ричардсонова екстраполација

Ричардсонову екстраполацију можемо да напишемо и у нешто општијем смислу:

g=g(h)+c1hk1+𝒪(hk2) (1)

Уместо да сада преполовимо h, поделимо га са t:

g=g(h/t)+c1(h/t)k1+𝒪((h/t)k2) (2)

Помножимо (2) са tk1 и одузмимо од (1):

(tk11)g=tk1g(h/t)g(h)+𝒪(hk2)

Исти израз, за g:

g=tk1g(h/t)g(h)tk11+𝒪(hk2

Одатле можемо да израчунамо рекурзивну формулу:

gn(h)=tkn1gn1(h/t)gn1(h/t)tkn11,

где је:

g=gn(h)+𝒪(hkn)

Шаблон:Нормативна контрола