Трапезоидно правило

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Пример трапезоидног правила

Трапезоидним правилом се служимо када нас интересује приближна вредност неког одређеног интеграла ∫abf(x)dx. Идеја која стоји иза овог правила је апроксимација функције f(x) дужи од тачке (a,f(a)) до (b,f(b)). Она је једна од Њутн-Коутс формула. Оно је једно од најчешћих правила које срећемо у пракси, пре свега због своје једноставности, а посебно је погодна за периодичне функције.

f(x)≈f(b)−f(a)b−a⋅x+f(a)
∫abf(x)dx≈∫abf(b)−f(a)b−a⋅x+f(a)dx
∫abf(x)dx≈(b−a)f(a)+f(b)2

Историја

У извештају из 2016. године наводи се да је трапезоидно правило било кориштено у Вавилону, 50. године пре Исуса Христа, за интеграцију брзине Јупитера дуж еклиптике.[1]

Грешка

Грешка при оваквој апроксимацији је:

|ET|≤(b−a)312maxa≤ξ≤b|f″(ξ)|

До овог резултата смо дошли путем Тејлорових редова. Тејлоров ред функција око тачке a изгледа овако:

f(x)=f(a)+(x−a)f′(a)+(x−a)2f″(a)2!+…

Односно за тачку b:

f(b)=f(a)+(b−a)f′(a)+(b−a)2f″(a)2!+…

Применимо трапезоидно правило на интеграл (апроксимација интеграла је обележена црвеном бојом, а тачан интеграл плавом):

∫abf(x)dx≈h2(f(a)+f(b))=h2(f(a)+f(a)+(b−a)f′(a)+(b−a)2f″(a)2!+…⏟f(b))

Погледајмо прецизан интеграл:

∫abf(x)dx=∫abf(a)+(x−a)f′(a)+(x−a)2f″(a)2!+…⏟f(x)dx
=∫abf(a)dx+∫ab(x−a)f′(a)dx+∫ab(x−a)2f″(a)2!dx+∫ab…dx
=(b−a)f(a)+(b−a)2f′(a)2+(b−a)3f″(a)6+…

Њихова разлика је наравно грешка:

∫abf(x)dx−h2(f(a)+f(b))=
=(b−a)f(a)+(b−a)2f′(a)2+(b−a)3f″(a)6+…
−h2(f(a)+f(a)+(b−a)f′(a)+(b−a)2f″(a)2!+…)=
=−(b−a)312f″(a)+…

Очигледно је да за h≥1 грешка расте до бесконачности (јер је реч о бесконачном Тејлоровом реду!), али за h<1 је све мања што „се даље иде“. Зато је најчешће овај израз једино и записан као једини релевантан.

Сложено трапезоидно правило

Када смо незадовољни резултатом, интервал можемо поделити на више мањих, за сваки појединачно израчунати приближну вредност интеграла трапезоидним правилом и после их све заједно сабрати. Тиме добијамо сложено трапезоидно правило:

∫abf(x)dx≈b−an(f(a)+f(b)2+∑k=1n−1f(a+kb−an)),

што такође можемо написати као:

∫abf(x)dx≈b−a2n(f(x0)+2f(x1)+2f(x2)+…+2f(xn−1)+f(xn)).

Када означимо број тачака са n, a размак између њих са h=b−an, онда је грешка сложеног трапезоидног правила:

|ET|≤(b−a)12h2maxa≤ξ≤b|f″(ξ)|

Референце

Шаблон:Reflist

Литература

Шаблон:Литература-{

  • Шаблон:Cite book.
  • I.S. Gradshteyn (И. С. Градштейн), I.M. Ryzhik (И. М. Рыжик); Alan Jeffrey, Daniel Zwillinger, editors. Шаблон:Cite book. seventh edition. . Errata. (Several previous editions as well.)
  • A.P. Prudnikov (А. П. Прудников), Yu.A. Brychkov (Ю. А. Брычков), O.I. Marichev (О. И. Маричев). Шаблон:Cite book. First edition (Russian), volume 1–5, Nauka, 1981−1986. First edition (English, translated from the Russian by N.M. Queen), volume 1–5, Gordon & Breach Science Publishers/CRC Press, 1988–. Second revised edition (Russian), volume 1–3, Fiziko-Matematicheskaya Literatura, 2003.
  • Шаблон:Cite book. Russian edition, Fiziko-Matematicheskaya Literatura, 2006. English edition
  • Шаблон:Cite book. Chapman & Hall/CRC Press. . (Many earlier editions as well.)
  • Шаблон:Cite book (Baynes and son, London, 1823) [English translation of Integraltafeln]
  • Шаблон:Cite book (Ginn & co., Boston, 1899)

}-Шаблон:Литература крај Шаблон:Commonscat

Шаблон:Калкулус Шаблон:Нумеричка анализа Шаблон:Подножје