Трапезоидно правило

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Пример трапезоидног правила

Трапезоидним правилом се служимо када нас интересује приближна вредност неког одређеног интеграла abf(x)dx. Идеја која стоји иза овог правила је апроксимација функције f(x) дужи од тачке (a,f(a)) до (b,f(b)). Она је једна од Њутн-Коутс формула. Оно је једно од најчешћих правила које срећемо у пракси, пре свега због своје једноставности, а посебно је погодна за периодичне функције.

f(x)f(b)f(a)bax+f(a)
abf(x)dxabf(b)f(a)bax+f(a)dx
abf(x)dx(ba)f(a)+f(b)2

Историја

У извештају из 2016. године наводи се да је трапезоидно правило било кориштено у Вавилону, 50. године пре Исуса Христа, за интеграцију брзине Јупитера дуж еклиптике.[1]

Грешка

Грешка при оваквој апроксимацији је:

|ET|(ba)312maxaξb|f(ξ)|

До овог резултата смо дошли путем Тејлорових редова. Тејлоров ред функција око тачке a изгледа овако:

f(x)=f(a)+(xa)f(a)+(xa)2f(a)2!+

Односно за тачку b:

f(b)=f(a)+(ba)f(a)+(ba)2f(a)2!+

Применимо трапезоидно правило на интеграл (апроксимација интеграла је обележена црвеном бојом, а тачан интеграл плавом):

abf(x)dxh2(f(a)+f(b))=h2(f(a)+f(a)+(ba)f(a)+(ba)2f(a)2!+f(b))

Погледајмо прецизан интеграл:

abf(x)dx=abf(a)+(xa)f(a)+(xa)2f(a)2!+f(x)dx
=abf(a)dx+ab(xa)f(a)dx+ab(xa)2f(a)2!dx+abdx
=(ba)f(a)+(ba)2f(a)2+(ba)3f(a)6+

Њихова разлика је наравно грешка:

abf(x)dxh2(f(a)+f(b))=
=(ba)f(a)+(ba)2f(a)2+(ba)3f(a)6+
h2(f(a)+f(a)+(ba)f(a)+(ba)2f(a)2!+)=
=(ba)312f(a)+

Очигледно је да за h1 грешка расте до бесконачности (јер је реч о бесконачном Тејлоровом реду!), али за h<1 је све мања што „се даље иде“. Зато је најчешће овај израз једино и записан као једини релевантан.

Сложено трапезоидно правило

Када смо незадовољни резултатом, интервал можемо поделити на више мањих, за сваки појединачно израчунати приближну вредност интеграла трапезоидним правилом и после их све заједно сабрати. Тиме добијамо сложено трапезоидно правило:

abf(x)dxban(f(a)+f(b)2+k=1n1f(a+kban)),

што такође можемо написати као:

abf(x)dxba2n(f(x0)+2f(x1)+2f(x2)++2f(xn1)+f(xn)).

Када означимо број тачака са n, a размак између њих са h=ban, онда је грешка сложеног трапезоидног правила:

|ET|(ba)12h2maxaξb|f(ξ)|

Референце

Шаблон:Reflist

Литература

Шаблон:Литература-{

  • Milton Abramowitz and Irene Stegun, editors. Handbook of Mathematical Functions with Formulas, Graphs, and Mathematical Tables.
  • I.S. Gradshteyn (И. С. Градштейн), I.M. Ryzhik (И. М. Рыжик); Alan Jeffrey, Daniel Zwillinger, editors. Шаблон:Cite book. seventh edition. . Errata. (Several previous editions as well.)
  • A.P. Prudnikov (А. П. Прудников), Yu.A. Brychkov (Ю. А. Брычков), O.I. Marichev (О. И. Маричев). Шаблон:Cite book. First edition (Russian), volume 1–5, Nauka, 1981−1986. First edition (English, translated from the Russian by N.M. Queen), volume 1–5, Gordon & Breach Science Publishers/CRC Press, 1988–. Second revised edition (Russian), volume 1–3, Fiziko-Matematicheskaya Literatura, 2003.
  • Yu.A. Brychkov (Ю. А. Брычков), Шаблон:Cite book. Russian edition, Fiziko-Matematicheskaya Literatura, 2006. English edition
  • Шаблон:Cite book. Chapman & Hall/CRC Press. Шаблон:Page. (Many earlier editions as well.)
  • Meyer Hirsch, Integral Tables, Or, A Collection of Integral Formulae (Baynes and son, London, 1823) [English translation of Integraltafeln]
  • Benjamin O. Pierce A short table of integrals - revised edition (Ginn & co., Boston, 1899)

}-Шаблон:Литература крај Шаблон:Commonscat

Шаблон:Нормативна контрола