Притисак

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Шаблон:Термодинамика

Притисак услед судара честица унутар затвореног суда.

Притисак (тлак) је количник силе која делује нормално на површину и површине на коју сила делује нормално,[1] што се представља формулом p=FS. У међународном систему мерних јединица (-{SI}-) притисак се мери паскалом (-{Pa}-), који је дефинисан као сила од 1 њутна (-{N}-) по 1 -{m²}-, што се представља формулом 1Pa=1N1m2. У Србији, Закон о мерним јединицама и мерилима, поред паскала допушта употребу у јавном саобраћају и јединице бар (1 -{bar}- = 100.000 -{Pa}-). Употреба ранијих јединица као што су атмосфера (1,013 · 105 -{Pa}-) чија је ознака -{atm}-, висина воденог и живиног стуба (-{mmH2O}- и -{mmHg}-) и др. није допуштена Законом.

У течностима у миру влада хидростатички притисак који зависи од дубине и једнак је тежини вертикалног стуба течности, јединичног попречног пресека, изнад посматране тачке. Делује у свим смеровима подједнако. Хидродинамички притисак се јавља у течностима у кретању и зависи од брзине течности и њене густине. Хидраулички притисак се ствара дејством спољне силе на течност и преноси се на цео систем подједнако. Притисак гаса узрокован је кретањем његових молекула и зависи од његове густине (специфичне запремине) и температуре је парцијални притисак гасова. Атмосферски притисак потиче од тежине ваздуха и одређен је тежином вертикалног стуба ваздуха над јединичном површином. Притисак паре течности: за сваку дату температуру течности у затвореном суду формира се изнад ње засићења пара под притиском који расте са температуром. Притисак светлости настаје на осветљеним телима. Сунчева светлост изазива притисак од 2 до 5 -{μРа}- у зависности од рефлексивности површине. Притисак звука на неко тело настаје под дејством звучних таласа.

Мерна јединица притиска

Мерна јединица притиска је Паскал (знак -{Pa}-) или њутн по метру квадратном (-{N/m}-2). Осим Паскала може се употребљавати и мерна јединица притисака бар (-{1 bar = 105 Pa}-). Старе јединице притисака биле су:[2]

Мерне јединице за притисак
  паскал бар техничка атмосфера стандардна атмосфера тор
(-{mmHg}-) 		фунта силе по квадратном палцу
1 -{Pa}- ≡ 1 -{N/m²}- = 10−5 -{bar}- ≈ 10,197Шаблон:E -{at}- ≈ 9,8692Шаблон:E -{atm}- ≈ 7,5006Шаблон:E -{torr}- ≈ 145,04Шаблон:E -{psi}-
1 -{bar}- = 100 000 -{Pa}- ≡ 106 -{din/cm²}- ≈ 1,0197 -{at}- ≈ 0,98692 -{atm}- ≈ 750,06 -{torr}- ≈ 14,504 -{psi}-
1 -{at}- = 98 066,5 -{Pa}- = 0,980665 -{bar}- ≡ 1 -{kp/cm²}- ≈ 0,96784 -{atm}- ≈ 735,56 -{torr}- ≈ 14,223 -{psi}-
1 -{atm}- = 101 325 -{Pa}- = 1,01325 -{bar}- ≈ 1,0332 -{at}- ≡ 101 325 -{Pa}- = 760 -{torr}- ≈ 14,696 -{psi}-
1 -{torr}- ≈ 133,322 -{Pa}- ≈ 1,3332Шаблон:E -{bar}- ≈ 1,3595Шаблон:E -{at}- ≈ 1,3158Шаблон:E -{atm}- ≡ 1 -{mmHg}- ≈ 19,337Шаблон:E -{psi}-
1 -{psi}- ≈ 6894,76 -{Pa}- ≈ 68,948Шаблон:E -{bar}- ≈ 70,307Шаблон:E -{at}- ≈ 68,046Шаблон:E -{atm}- ≈ 51,715 -{torr}- ≡ 1 -{lbf/in²}-

Кинетичка теорија гасова

Шаблон:Главни

Температура идеалног гаса је мера просечне кинетичке енергије молекула.
Манометар је мерни инструмент за мерење притиска.

Кинетичка теорија гасова је тумачење макроскопских својстава гасова на темељу кретања њихових молекула. Основне су поставке теорије:

Притисак гаса плина

Шаблон:Главни

Притисак гаса узрокован је ударцима молекула гаса у одређеном времену на површину зидова посуде која затвара гас. Тај је притисак то већи што је виша температура -{T}-, а мања запремина или волумен -{V}- одређене количине -{n}- гаса:

p⋅V=n⋅R⋅T

где је: -{p}- – апсолутни притисак гаса (-{Pa}-), -{V}- – запремина гаса (-{m}-3), -{n}- – број молова гаса, -{R}- – универзална гасна константа (8,314472 -{J • mol−1 • K−1}-), једнака умношку Болцманове константе и Авогадровог броја, -{T}- - апсолутна температура (у Келвинима).

Атмосферски притисак

Шаблон:Главни

Атмосферски притисак узрокован је тежином ваздуха и одређен тежином стуба ваздуха над површином.

Парцијални притисак

Шаблон:Главни

Парцијални притисак је притисак појединих компонената у смеси гасова (Далтонов закон). притисак се може мерити као апсолутни или као релативни, према томе узима ли се за нулу вакуум или атмосферски притисак. Релативни притисак који је мањи од атмосферскога назива се негативни притисак.

Притисак код течности

Хидростатички притисак се повећава са дубином. Због разлике притисака на доњем делу коцке настаје узгон.
Начин рада хидрауличне пресе.
Кондензација видљива на горњој површини крила ваздухоплова Ербас А340 узрокована падом температуре која настаје због пада притисака.

Код течности, притисак ће се јавити у два случаја:

Хидростатички притисак

Шаблон:Главни

Хидростатички притисак је притисак мирног флуида, узрокован његовом тежином. Он зависи од густине флуида ρ, дубини на којој се мери -{h}- и убрзању земљине силе теже -{g}-, дакле:

p=ρ⋅g⋅h

а не зависи од смера у којем се мери.

Хидраулички притисак

Шаблон:Главни

Хидраулички притисак је онај који на флуид делује споља (на пример услед деловања црпке или пумпе), а у флуиду делује једнако у свим смеровима.

Хидродинамички притисак

Шаблон:Главни

Хидродинамички притисак појављује се у флуиду који струји, а састоји се од статичког и динамичког дела; потоњи зависи од брзине струјања флуида и делује у смеру струјања.

Бернулијева једначина

Шаблон:Главни

Бернулијева једначина је основни закон кретања флуида. Произлази из примене закона о очувању енергије на струјање флуида. Одатле се добије да збир:

12⋅ρ ⋅v2+ρ ⋅g⋅h+p=konstanta

има исту вредност свуда у флуиду који струји водоравно, где је -{p}- притисак, ρ густина и -{v}- брзина флуида у некој тачки, а -{h}- висина тежишта попречног пресека флуида у односу на неку водоравну раван. Према томе, тамо где је брзина течности већа, притисак је мањи, тамо где је брзина течности мања, притисак је већи. На Бернулијевој једначини заснивају се многе инжењерске примене, као на пример лет ваздухоплова: ваздух струји уз горњу закривљену површину крила брже него испод крила, те је притисак на доњу површину крила већи него на горњу, што има за последицу да на крила делује укупна сила према горе која диже ваздухоплов.[5]

Кохезијски притисак

Шаблон:Главни

Кохезијски притисак се појављује само на слободној површини течности, резултат је деловања кохезијских сила.

Крвни притисак

Шаблон:Главни

Крвни притисак је притисак крви на зидове крвних жила. Он зависи од неколико чиниоца: од укупног обима крви што га избацује срце, о растегљивости и еластичности крвних жила, о стегнутости крвних жила. Због срчаних контракција притисак је највиши на почетку крвног оптока (у артеријама), а најнижи на његову крају, у венама. Како срце избацује крв на махове, артеријски притисак колеба између систоличке и дијастоличке вредности. У системском крвном оптоку артеријски је притисак током систоле нормално око -{16 kPa (120 mm Hg)}-, а у дијастоли око -{10,5 kPa (80 mm Hg)}-. Разлика та два притиска (5,5 -{kPa}- или 40 -{mm Hg}-) назива се притисак пулса (била). Средњи артеријски притисак нешто је ближи вредности дијастоличког притисака, јер дијастола траје дуже од систоле. У завршним деловима артеријскога система колебања притисака постају све слабијима, те је у капиларима и венама крвни притисак једнолик. На крају венскога система, на ушћу горње и доње шупље вене у десну преткомору, крвни је притисак приближно 0 -{kPa}-.[6]

Препритисак, потпритисак и апсолутни притисак

Да би се измерио притисак гаса који се налази у некој посуди, може се мерити помоћу цеви у облику слова „-{U}-” која је напуњена било којом течношћу, на пример живом. Ако је притисак гаса -{Po}- у посуди мањи од атмосферског притисака -{Pa}-, жива ће у левом краку цеви стајати више, а у десном ниже. Да би била равнотежа у пресеку -{A-A}-, морају притисци с леве и десне стране тога пресека бити једнаки. С леве стране тога пресека делује притисак -{Po}- и тежина стуба течности h1. Стога је с леве стране тога пресека притисак:

p1=Po+ρ⋅g⋅h1

Притисак с десне стране пресека -{A-A}- једнак је збиру атмосферског притисака -{Pa}- и тежина стуба течности -{h2}-, то јест:

p2=Pa+ρ⋅g⋅h2

при чему је ρ - гутина течности, а -{g}- - убрзање земљине силе теже. Како вреди -{p1 = p2}-, то је:

Po+ρ⋅g⋅h1=Pa+ρ⋅g⋅h2

Како је очито да је -{h1 - h2 = H}-, добија се:

ρ⋅g⋅H=Pa−Po

У овом случају тежина стуба течности -{H}- мери разлику између атмосферског притисака и притисака у посуди. Та разлика се назива потпритисак или вакуум. потпритисак је износ за колико је притисак у некој посуди мањи од атмосферског притисака.

Када би притисак у посуди -{Po}- био већи од атмосферског притисака, онда би сличним поступком добило да вреди:

ρ⋅g⋅H=Po−Pa

Ова разлика назива се препритисак. Препритисак је дакле износ за колико је притисак у некој посуди већи од атмосферског притиска.

Апсолутни притисак -{p}- једнак је збиру атмосферског притисака -{Pa}- и препритиска:

p=Pa + препритисак

или, апсолутни притисак -{p}- једнак је разлици атмосферског притиска -{Pa}- и подпритискa:[7]

p=Pa - потпритисак

Види још

Референце

Шаблон:Reflist

Литература

Шаблон:Литература

Шаблон:Литература крај

Спољашње везе

Шаблон:Commonscat

Шаблон:Нормативна контрола

  1. ↑ Шаблон:Cite book
  2. ↑ Pritisak, [1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Pravilnik o mjernim jedinicama, NN 2/2007
  4. ↑ Kinetička teorija plinova, [2] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.
  5. ↑ Bernulijeva jednačina, [3] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.
  6. ↑ Krvni pritisak, [4] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.
  7. ↑ Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.
Преузето из „https://sr.wiki.beta.math.wmflabs.org/w/index.php?title=Притисак&oldid=586”