Подгрупа (математика)

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Подгрупа групе G је непразан скуп H који је сам група у односу на бинарну операцију * дефинисану у групи. Другим речима, H је подгрупа G ако је рестрикција * на H операција групе на H. Ознака подгрупе H групе G је H<G.

Дефинисана преко хомоморфизма, H је подгрупа групе G ако и само ако је H подскуп од G и постоји инклузиони хомоморфизам из H у G, односно i(a)=a за свако a.

Права погрупа групе G је подгрупа H, која је прави подскуп од G (т. ј. HG). Тривијална подгрупа било које групе је подгрупа {e} која се састоји само од неутрала. Ако је H подгрупа од G, понекад се каже да је G надгрупа H.

Основна својства подгрупа

Теорема:

  • Непразан подскуп H скупа G је подгрупа H групе G ако и само ако је H затворена у односу на множење и инвертовање елемената. Затвореност за производе и инверзе подразумева да кад год су a и b унутар H, тада је и ab и a1 су такође унутар H. Ова два услова могу да се споје у један еквивалентан услов: кад год су a и b унутар H, тада је и ab1 унутар H
  • Непразан подскуп H скупа G је подгрупа H групе G ако и само ако за свака два елемента h,h из H, и елемент h1h припада H.
  • Непразан подскуп H коначног скупа G је подгрупа H групе G ако и само ако је скуп H затворен у односу на множење. У овом случају, сваки елемент a из H генерише коначну цикличну подгрупу од H, и инверз a је тада a1=an1, где је n ред a.[1]

Особине подгрупа

  • Неутрал подгрупе је неутрал групе: ако је G група са неутралом eG, и H је подгрупа G са неутралом eH, тада је eH=eG.
  • Инверз елемента подгрупе је инверз елемента групе: ако је H подгрупа G, и a и b су елементи H, такви да ab=ba=eH, тада ab=ba=eG.
  • Пресек подгрупа A и B групе G је такође подгрупа. Унија A и B је подгрупа ако и само ако или A садржи B или обратно, јер на пример 2 и 3 су у унији 2Z и 3Z али њихова сума 5 није.
  • Ако је S подскуп G, тада постоји најмања подгрупа која садржи S, која се може наћи узимањем пресека свих подгрупа које садрже S; ово се означава као <S> и назива се подгрупом генерисаном S-ом. Елемент G је унутар <S> ако и само ако је коначан производ елемената S и њихових инверза.
  • Сваки елемент a групе G одређује (генерише) цикличну подгрупу <a>. Ако је <a> изоморфно са /n за неки позитиван цео број n, онда је n најмањи позитиван цео број за који an=e, и n се назива редом a. Ако је <a> изоморфно са Z, тада се каже да је a бесконачног реда.

Пример

Нека је G Абелова група чији су елементи

G={0,2,4,6,1,3,5,7}

и чија је операција групе сабирање по модулу осам. Њена Кејлијева табела је

+ 0 2 4 6 1 3 5 7
0 0 2 4 6 1 3 5 7
2 2 4 6 0 3 5 7 1
4 4 6 0 2 5 7 1 3
6 6 0 2 4 7 1 3 5
1 1 3 5 7 2 4 6 0
3 3 5 7 1 4 6 0 2
5 5 7 1 3 6 0 2 4
7 7 1 3 5 0 2 4 6

Ова група има пар нетривијалних подгрупа: J={0,4} и H={0,2,4,6}, где је J такође подгрупа од H. Кајлијева табела за H је горњи леви квадрант Кајлијеве табеле за G. Група G је циклична, па су и њене подгрупе цикличне. Уопштено, подгрупе цикличних група су цикличне..

Косети и Лагранжова теорема

Шаблон:Главни

Ако је дата подгрупа H и неко a из G, дефинишемо леви косет aH={ah:hH}. Како је a инверзибилно, пресликавање φ:HaH дефинисано као φ(h)=ah је бијекција. Штавише, сваки елемент из G се налази у тачно једном левом косету од H; леви косети су класе еквиваленције у односу на релацију еквиваленције a1a2 ако и само ако је a11a2 у H. Број левих косета H се назива индексом H у G, и означава се са [G:H].

Лагранжова теорема гласи да за коначну групу G и њену подгрупу H,

[G:H]=o(G)o(H)

где red(G) и red(H) означавају редове G и H. Ред сваке подгрупе G (и ред сваког елемента G) обавезно дели red(G).

Десни косети су дефинисани аналогно: Ha={ha:hH}. Они су такође класе еквиваленције за одговарајућу релацију еквиваленције, и њихов ред је једнак [G:H].

Ако је aH=Ha за свако a из G, тада се каже да је H нормална подгрупа. Свака подгрупа индекса 2 је нормална: леви и десни косети су једноставно подгрупа и њен комплемент.

Види још

Референце

Шаблон:Reflist

Спољашње везе

Шаблон:Нормативна контрола

  1. Хилбертови простори и групе, Милан Дамњановић. pp. 30; приступљено: 1. септембар 2015.