Параболичке координате
Параболички координатни систем у две димензије има координатне линије представљене конфокалним параболама. У три димензије параболичке координате се добијају ротирањем дводимензионалнога система око оси симетрије парабола.

Дводимензионалне параболичке координате
У дводимензионалном систему параболичке координате одређене су са:
Криве константнога обликују конфокалне параболе:
које су отворене нагоре. С друге стране криве константнога обликују конфокалне параболе:
које су отворене надоле. Фолуси обе параболе су у исходишту.
Ламеови коефицијенти
Ламеови коефицијенти параболичких координата су:
Елементи површине су:
а Лапласијан је:
Тродимензионалне параболичке координате

Постоје два облика тродимензионалних параболичких координата. Према једној верзији параболе се ротирају око своје оси симетрије, па је трансформација координата:
Ос параболопоида слаже се са оси, а азимутални угао је дефинисан као:
Површи константнога чине конфокалне параболоиде:
који су отворени нагоре. Површи константнога чине конфокалне параболоиде:
који су отворени надоле. Риманов метрички тензор тога координатнога система је:
Ламеови коефицијенти
Ламеови коефицијенти параболичких координата у тродимензионалном простору су:
Инфинитезимална запремина је онда дана са:
а Лапласијан је
Друга верзија тродимензионалних параболичких координата
Ламеови коефицијенти су онда:
- .
Инфинитезимална запремина је онда дана са:
а Лапласијан је
Литература
- Параболичке координате
- -{Korn GA and Korn TM. (1961) Mathematical Handbook for Scientists and Engineers, McGraw-Hill.}-
- -{Abramowitz, Milton; Stegun, Irene A., eds. (1965), Handbook of Mathematical Functions with Formulas, Graphs, and Mathematical Tables, New York: Dover. Шаблон:Page}-
- -{Morse PM, Feshbach H. Methods of Theoretical Physics, Part I. New York: McGraw-Hill. Шаблон:Page}-