Конјунктивна нормална форма

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

У буловској логици, формула је у конјунктивној нормалној форми (КНФ) ако представља конјункцију клауза, где је клауза дисјункција литерала. Као нормална форма, корисна је у аутоматском доказивању теорема.

Све конјункције литерала и све дисјункције литерала су у КНФ, јер се могу посматрати као конјункције једночланих литерала, или као дисјункције једне клаузе, редом. Као и код дисјунктивне нормалне форме (ДНФ), једини исказни везници које формула у КНФ може да садржи су И, ИЛИ, и НЕ. Оператор негације може да се користи само као део литерала, што значи да може да стоји само пре исказне променљиве.

Примери и контрапримери

Следеће формуле су у КНФ:

¬A∧(B∨C)
(A∨B)∧(¬B∨C∨¬D)∧(D∨¬E)
(¬B∨C)
(A∨B).

Последња формула је у КНФ, јер се може посматрати као конјункција две једночлане клаузе A и B. Међутим, ова формула је и у дисјунктивној нормалној форми. Следеће формуле нису у КНФ:

¬(B∨C)
(A∧B)∨C
A∧(B∨(D∧E)).

Горње три формуле су редом еквивалентне следећим трима формулама које јесу у конјунктивној нормалној форми:

¬B∧¬C
(A∨C)∧(B∨C)
A∧(B∨D)∧(B∨E).

Конверзија у КНФ

Свака исказна формула се може трансформисати у логички еквивалентну формулу, која је у КНФ. Ова трансформација користи правила логичке еквиваленције: елиминацију двоструке негације, Де Морганове законе, и закон дистрибутивности.

Како се све логичке формуле могу трансформисати у еквивалентне формуле у КНФ, докази се обично базирају на претпоставци да су све формуле у КНФ. Међутим, у неким случајевима, ова конверзија у КНФ може да доведе до експоненцијалне експлозије (раста дужине) формуле. На пример, трансформисање следеће формуле у КНФ производи формулу са 2n клауза:

(X1∧Y1)∨(X2∧Y2)∨…∨(Xn∧Yn).

Добија се формула:

(X1∨⋯∨Xn−1∨Xn)∧(X1∨⋯∨Xn−1∨Yn)∧⋯∧(Y1∨⋯∨Yn−1∨Yn)

то јест, ова формула садржи 2n клауза: у свакој клаузи се налази било Xi или Yi за свако i.

Постоје трансформације формула у КНФ које чувају задовољивост али не и еквиваленцију, али и не производе експоненцијални раст формула. За ове трансформације се гарантује да формуле повећавају само линеарно, али уводе нове променљиве. На пример, горња гормула се може трансформисати у КНФ додавањем променљивих Z1,…,Zn на следећи начин:

(Z1∨⋯∨Zn)∧(¬Z1∨X1)∧(¬Z1∨Y1)∧⋯∧(¬Zn∨Xn)∧(¬Zn∨Yn)

Нека интерпретација задовољава ову формулу само ако барем једна од нових променљивих има вредност тачно. Ако је то променљива Zi, онда такође Xi и Yi имају вредност тачно. Ово значи да сваки модел који задовољава добијену формулу задовољава и почетну. Са друге стране, само неки модели оригиналне формуле задовољавају ову нову, јер се Zi не спомиње у почетној формули, па њихове вредности нису од значаја за њу, док јесу за нову формулу. Ово значи да су почетна формула и резултат трансформације еквизадовољиви, али не и еквивалентни.

Логика првог реда

У логици првог реда, конјунктивна нормална форма се може трансформисати даље у клаузалну нормалну форму, која је од користи за метод резолуције.

Рачунска сложеност

Важан скуп проблема у рачунској сложености подразумева налажење таквих додела променљивима буловске формуле у конјунктивној нормалној форми, да формула има вредност тачно. -{k}--САТ проблем је проблем налажења задовољавајуће доделе буловској формули исказаној у КНФ, тако да свака дисјункција садржи највише -{k}- променљивих. 3-САТ је НП-комплетан проблем (као и сваки други -{k}--САТ, где је -{k}->2) осим 2-САТ, за кога је познато решење у полиномијалном времену.

Трансформисање из логике првог реда

Трансформисање формуле предикатског рачуна у КНФ подразумева следеће кораке:

  1. Трансформисање у негацијску нормалну форму. Елиминишу се импликације: x→y се замени са ¬x∨y
  2. Негације се увуку унутар заграда
  3. Стандардизују се променљиве
  4. Сколемизује се исказ
  5. Елиминишу се универзални квантификатори
  6. Примени се дистрибутивност на дисјункције и конјункције.[1]

Референце

Шаблон:Референце

Види још

Спољашње везе

Шаблон:Подножје

  1. ↑ -{(Artificial Intelligence: A modern Approach [1995...] Russel and Norvig)}-