Извод инверзне функције

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Правило:
f′(x)=1(f−1)′(f(x))

Пример за произвољно x0≈5.8:
f′(x0)=14
(f−1)′(f(x0))=4

У математици, инверз функције y=f(x) је функција која, на неки начин, "поништава" ефекат функције f (види инверзна функција за формалну и детаљнију дефиницију). Инверзна функција функције f се означава као f−1. Изрази Шаблон:Nowrap и Шаблон:Nowrap су једнаки.

Изводи ове две функције, под претпоставком да постоје, су реципрочни:

dxdy⋅dydx=1.

Ово је директна последица правила извода сложене функције, пошто је, по Лајбницовим ознакама:

dxdy⋅dydx=dxdx

а извод од x по x је 1.

Ако експлицитно запишемо зависност y на x и уврстимо тачку диференцијације користећи Лагранжову нотацију, формула за извод инверзне функције постаје:

[f−1]′(a)=1f′(f−1(a))

Геометријски, функција и њен инверз имају графике који су пресликане рефлексије у огледалу, по линији Шаблон:Nowrap. Ова рефлексија заправо претвара нагиб тангенте сваке тачке у њену реципрочну вредност.

Ако претпоставимо да за функцију f постоји инверзна функција, и да је њен извод не-нулти, инверз је увек диференцијабилан у x и има вредност као из формуле изнад.

Примери

  • y=x2 (за позитивне вредности x) има инверзну функцију x=y.
dydx=2x    ;    dxdy=12y=12x
dydx⋅dxdy=2x⋅12x=1.

Међутим, у тачки Шаблон:Nowrap наилазимо на проблем. График квадратног корена ту има асимптоту и постаје вертикалан (што одговара хоризонталној тангенти функције квадрантног корена).

  • y=ex (за реалне вредности x) има инверзну функцију x=ln⁡y (за позитивне вредности y)
dydx=ex    ;    dxdy=1y
dydx⋅dxdy=ex⋅1y=exex=1

Изводи вишег реда

Идентитет изнад се добија коришћењем правила извода сложене функције по x, за формулу Шаблон:Nowrap . Овај процес се може наставити и за изводе вишег реда. Диференцијација овог идентита два пута, по x даје:

d2ydx2⋅dxdy+d2xdy2⋅(dydx)2=0

или ако заменимо први извод из формуле изнад:

d2ydx2=−d2xdy2⋅(dydx)3.

Исто тако, за трећи извод добијамо:

d3ydx3=−d3xdy3⋅(dydx)4−3d2xdy2⋅d2ydx2⋅(dydx)2

или искоршавајући формулу за други извод:

d3ydx3=−d3xdy3⋅(dydx)4+3(d2xdy2)2⋅(dydx)5

Ове формуле су генерализоване као Фа ди Брунове формуле.

Ове формуле можемо да напишемо и преко Лајбницових ознака. Ако су f и g међусобно инверзне функције, онда

g″(x)=−f″(g(x))[f′(g(x))]3

Пример

  • y=ex има инверзну функцију x=ln⁡y. Коришћењем формуле за други извод инверзне функције добијамо:
dydx=d2ydx2=ex=y    ;    (dydx)3=y3;

тако да је

d2xdy2⋅y3+y=0    ;    d2xdy2=−1y2,

што се слаже са директним израчунавањем.

Види још

Шаблон:Подножје