Бернулијеви полиноми

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Бернулијеви полиноми у математици представљају полиноме, који су добили име према Јакобу Бернулију, а сусрећу се приликом изучавања многих специјалних функција, а посебно Риманове зета функције и Хурвицове зета функције.

Општи облик

Bn(x)=∑k=0n(nk)Bn−kxk, где су (nk) — биномни коефицијенти, а  Bk — Бернулијеви бројеви.

Или

Bn(x)=∑m=0n1m+1∑k=0m(−1)k(mk)(x+k)n.

Генерирајућа функција и чланови

Генерирајућа функција Бернулијевих полинома је:

textet−1=∑n=0∞Bn(x)tnn!.
Бернулијеви полиноми

Неколико првих Бернулијевих полинома:

 B0(x)=1,
B1(x)=x−12,
B2(x)=x2−x+16,
B3(x)=x3−32x2+12x,
B4(x)=x4−2x3+x2−130x,
B5(x)=x5−52x4+53x3−16x,
B6(x)=x6−3x5+52x4−12x2+142.

Својства

 Bn(0)=Bn.

Рачунајући извод генерирајуће функције по x добија се:

t2 etx1et−1=∑n=0∞B'n(x)n!tn.

Лева страна разликује се од генерирајуће функције само по t, па је:

∑n=0∞B'n(x)n!tn=∑n=0∞Bn(x)n!tn+1.

Из чега се добија

B'n(x)n!=Bn−1(x)(n−1)!, а онда је
 B'n(x)=nBn−1(x).

Из последње једначине добија се правило интегрирања Бернулијевих полинома:

 Bn(x)=Bn+n∫0xBn−1(t)dt.
∫01Bn(x)dx=1 (када је n>0 )

Следећа сума позната као Фаулхаберова формула даде се приказати помоћу Бернулијевих полинома:

∑k=0xkp=Bp+1(x+1)−Bp+1(0)p+1.

Интеграли

∫axBn(t)dt=Bn+1(x)−Bn+1(a)n+1

Definite integrals

∫01Bn(t)Bm(t)dt=(−1)n−1m!n!(m+n)!Bn+m for m,n≥1

Литература

Шаблон:Литература

  • -{Abramowitz, Milton; Stegun, Irene A., eds. (1965), Handbook of Mathematical Functions with Formulas, Graphs, and Mathematical Tables, New York: Dover, Шаблон:ISBN}-

Шаблон:Литература крај

Шаблон:Подножје