Бернулијева расподела

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Шаблон:Бернулијева расподела

У теорији вероватноће и статистици, Бернулијева расподела, названа по швајцарском математичару Јакобу Бернулију, [1] је дискретна расподела вероватноће случајне променљиве која узима вредност 1 са вероватноћом p а вредност 0 са вероватноћом q=1p . Мање формално, може се сматрати моделом за скуп могућих исхода било ког појединачног експеримента који поставља питање да-не. Таква питања довести до исхода који су Булови резултати: један бит чија је вредност успех / да / истина / један од вероватноћа p и неуспех / не / лажно / нула са вероватноћа К. Може се користити за представљање (могуће пристрасног) бацања новчића где би 1 и 0 представљали „главе“ и „писма“ (или обрнуто), а p би представљало вероватноћу да ће новчић пасти на главу или реп.

Бернулијева расподела је посебан случај биномне дистрибуције где се спроводи једно испитивање (тако да би n било 1 за такву биномну дистрибуцију). То је такође посебан случај дистрибуције у две тачке, за коју могући исходи не морају бити 0 и 1.

Својства

Ако је X случајна променљива са овом расподелом, онда је:

Pr(X=1)=p=1Pr(X=0)=1q.

Функција масе вероватноће функције f ове расподеле, преко могућих исхода к, је

f(k;p)={pif k=1,q=1pif k=0. [2]

Такође се може изразити као:

f(k;p)=pk(1p)1kfor k{0,1}

или се може изразити као:

f(k;p)=pk+(1p)(1k)for k{0,1}.

Бернулијева расподела је посебан случај биномске расподеле са n=1.

Куртозис иде у бесконачност за високе и ниске вредности параметра p, али за параметар p=1/2 расподела у две тачке укључујући Бернулијеву расподелу има нижи вишак ексцеса од било које друге расподеле вероватноће, тј. −2.

Бернулијева расподела за 0p1 формира експоненцијалну породицу .

Процена максималне вероватноће за параметар p на основу случајно одабраног узорка је средња вредност узорка .

Значење

Очекивана вредност Бернулијеве случајно одабране променљиве X је

E(X)=p

Ово знамо због чињенице да је за Бернулијеву расподељену случајну променљиву X са Pr(X=1)=p и Pr(X=0)=q налазимо:

E[X]=Pr(X=1)1+Pr(X=0)0=p1+q0=p. [2]

Променљивост

Расподела варијансе Бернулија X је:

Var[X]=pq=p(1p)

Прво можемо наћи:о

E[X2]=Pr(X=1)12+Pr(X=0)02=p12+q02=p=E[X]

Из овога се да уследити:

Var[X]=E[X2]E[X]2=E[X]E[X]2=pp2=p(1p)=pq

Са овим резултатом лако је доказати да ће за било коју Бернулијеву расподелу њена варијанса имати вредност у простирању [0,1/4] .

Искривљеност (Skewness)

Искривљеност представља qppq=12ppq . Када усвојимо стандардизовану Бернулијеву расподељену случајну променљиву XE[X]Var[X] налазимо да ова случајна променљива достиже qpq са вероватноћом p и постиже ppq са вероватноћом q . Тако можемо да добијемо

γ1=E[(XE[X]Var[X])3]=p(qpq)3+q(ppq)3=1pq3(pq3qp3)=pqpq3(qp)=qppq.

Виши моменти и кумуланти

Сви сирови(нобрађени) моменти су једнаки због чињенице да је 1k=1 и 0k=0 .

E[Xk]=Pr(X=1)1k+Pr(X=0)0k=p1+q0=p=E[X].


Централни тренутак реда k даје следећу једначину:

μk=(1p)(p)k+p(1p)k.

Првих шест централних момената су следећи:

μ1=0,μ2=p(1p),μ3=p(1p)(12p),μ4=p(1p)(13p(1p)),μ5=p(1p)(12p)(12p(1p)),μ6=p(1p)(15p(1p)(1p(1p))).

Док виши централни моменти могу се компактније изразити у терминима μ2 и μ3, што је приказано испод:

μ4=μ2(13μ2),μ5=μ3(12μ2),μ6=μ2(15μ2(1μ2)).

Првих шест кумуланата су следећи:

κ1=p,κ2=μ2,κ3=μ3,κ4=μ2(16μ2),κ5=μ3(112μ2),κ6=μ2(130μ2(14μ2)).

Повезане расподеле

  • Ако су X1,,Xn независне, идентично распоређене ( i.i.d. ) случајне променљиве, сва Бернулијева испитивања са вероватноћом успеха p, онда се њихов збир распоређује према биномној расподели са параметрима n и p :
    k=1nXkB(n,p) ( биномна расподела).
Бернулијева расподела је једноставна B(1,p), такође написана као функција: Bernoulli(p).
  • Категоријска расподела је генерализација Бернулијеве расподеле за променљиве са било којим константним бројем дискретних вредности.
  • Бета дистрибуција је коњуговани претходник Бернулијеве расподеле.
  • Геометријска дистрибуција моделира број независних и идентичних Бернулијевих покушаја потребних за постизање једног успеха.
  • Ако YBernoulli(12), онда 2Y1 има Радемахерову дистрибуцију .

Види још

Додатна литература

Спољашње везе

Шаблон:Нормативна контрола

  1. James Victor Uspensky: Introduction to Mathematical Probability, McGraw-Hill, New York 1937, page 45
  2. 2,0 2,1 Шаблон:Cite book