Бернулијева расподела

Извор: testwiki
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Шаблон:Бернулијева расподела

У теорији вероватноће и статистици, Бернулијева расподела, названа по швајцарском математичару Јакобу Бернулију, [1] је дискретна расподела вероватноће случајне променљиве која узима вредност 1 са вероватноћом p а вредност 0 са вероватноћом q=1−p . Мање формално, може се сматрати моделом за скуп могућих исхода било ког појединачног експеримента који поставља питање да-не. Таква питања довести до исхода који су Булови резултати: један бит чија је вредност успех / да / истина / један од вероватноћа p и неуспех / не / лажно / нула са вероватноћа К. Може се користити за представљање (могуће пристрасног) бацања новчића где би 1 и 0 представљали „главе“ и „писма“ (или обрнуто), а p би представљало вероватноћу да ће новчић пасти на главу или реп.

Бернулијева расподела је посебан случај биномне дистрибуције где се спроводи једно испитивање (тако да би n било 1 за такву биномну дистрибуцију). То је такође посебан случај дистрибуције у две тачке, за коју могући исходи не морају бити 0 и 1.

Својства

Ако је X случајна променљива са овом расподелом, онда је:

Pr⁡(X=1)=p=1−Pr⁡(X=0)=1−q.

Функција масе вероватноће функције f ове расподеле, преко могућих исхода к, је

f(k;p)={pif k=1,q=1−pif k=0. [2]

Такође се може изразити као:

f(k;p)=pk(1−p)1−kfor k∈{0,1}

или се може изразити као:

f(k;p)=pk+(1−p)(1−k)for k∈{0,1}.

Бернулијева расподела је посебан случај биномске расподеле са n=1.

Куртозис иде у бесконачност за високе и ниске вредности параметра p, али за параметар p=1/2 расподела у две тачке укључујући Бернулијеву расподелу има нижи вишак ексцеса од било које друге расподеле вероватноће, тј. −2.

Бернулијева расподела за 0≤p≤1 формира експоненцијалну породицу .

Процена максималне вероватноће за параметар p на основу случајно одабраног узорка је средња вредност узорка .

Значење

Очекивана вредност Бернулијеве случајно одабране променљиве X је

E⁡(X)=p

Ово знамо због чињенице да је за Бернулијеву расподељену случајну променљиву X са Pr⁡(X=1)=p и Pr⁡(X=0)=q налазимо:

E⁡[X]=Pr⁡(X=1)⋅1+Pr⁡(X=0)⋅0=p⋅1+q⋅0=p. [2]

Променљивост

Расподела варијансе Бернулија X је:

Var⁡[X]=pq=p(1−p)

Прво можемо наћи:о

E⁡[X2]=Pr⁡(X=1)⋅12+Pr⁡(X=0)⋅02=p⋅12+q⋅02=p=E⁡[X]

Из овога се да уследити:

Var⁡[X]=E⁡[X2]−E⁡[X]2=E⁡[X]−E⁡[X]2=p−p2=p(1−p)=pq

Са овим резултатом лако је доказати да ће за било коју Бернулијеву расподелу њена варијанса имати вредност у простирању [0,1/4] .

Искривљеност (Skewness)

Искривљеност представља q−ppq=1−2ppq . Када усвојимо стандардизовану Бернулијеву расподељену случајну променљиву X−E⁡[X]Var⁡[X] налазимо да ова случајна променљива достиже qpq са вероватноћом p и постиже −ppq са вероватноћом q . Тако можемо да добијемо

γ1=E⁡[(X−E⁡[X]Var⁡[X])3]=p⋅(qpq)3+q⋅(−ppq)3=1pq3(pq3−qp3)=pqpq3(q−p)=q−ppq.

Виши моменти и кумуланти

Сви сирови(нобрађени) моменти су једнаки због чињенице да је 1k=1 и 0k=0 .

E⁡[Xk]=Pr⁡(X=1)⋅1k+Pr⁡(X=0)⋅0k=p⋅1+q⋅0=p=E⁡[X].

Централни тренутак реда k даје следећу једначину:

μk=(1−p)(−p)k+p(1−p)k.

Првих шест централних момената су следећи:

μ1=0,μ2=p(1−p),μ3=p(1−p)(1−2p),μ4=p(1−p)(1−3p(1−p)),μ5=p(1−p)(1−2p)(1−2p(1−p)),μ6=p(1−p)(1−5p(1−p)(1−p(1−p))).

Док виши централни моменти могу се компактније изразити у терминима μ2 и μ3, што је приказано испод:

μ4=μ2(1−3μ2),μ5=μ3(1−2μ2),μ6=μ2(1−5μ2(1−μ2)).

Првих шест кумуланата су следећи:

κ1=p,κ2=μ2,κ3=μ3,κ4=μ2(1−6μ2),κ5=μ3(1−12μ2),κ6=μ2(1−30μ2(1−4μ2)).

Повезане расподеле

  • Ако су X1,…,Xn независне, идентично распоређене ( i.i.d. ) случајне променљиве, сва Бернулијева испитивања са вероватноћом успеха p, онда се њихов збир распоређује према биномној расподели са параметрима n и p :
    ∑k=1nXk∼B⁡(n,p) ( биномна расподела).
Бернулијева расподела је једноставна B⁡(1,p), такође написана као функција: Bernoulli(p).
  • Категоријска расподела је генерализација Бернулијеве расподеле за променљиве са било којим константним бројем дискретних вредности.
  • Бета дистрибуција је коњуговани претходник Бернулијеве расподеле.
  • Геометријска дистрибуција моделира број независних и идентичних Бернулијевих покушаја потребних за постизање једног успеха.
  • Ако Y∼Bernoulli(12), онда 2Y−1 има Радемахерову дистрибуцију .

Види још

Додатна литература

Спољашње везе

Шаблон:Подножје

  1. ↑ James Victor Uspensky: Шаблон:Citation, McGraw-Hill, New York
  2. ↑ 2,0 2,1 Шаблон:Cite book