Степени ред

Извор: testwiki
Датум измене: 16. јануар 2024. у 18:35; аутор: imported>FelixBot (нормативна контрола)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

У математици, степени ред (једне променљиве) је ред облика

f(x)=n=0an(xc)n=a0+a1(xc)+a2(xc)2+a3(xc)3+

где an представља коефицијент -{n}--тог сабирка, -{c}- је константа, а -{x}- је променљива близу -{c}-. Ови редови се често јављају у виду Тејлорових редова неке дате функције; у чланку о Тејлоровим редовима се могу наћи примери.

Јако често се узима да је -{c}- једнако нули, на пример, када се разматрају Маклоренови редови. У овим случајевима, степени ред има једноставнији облик

f(x)=n=0anxn=a0+a1x+a2x2+a3x3+.

Овакви степени редови се јављају углавном у анализи, али такође и у комбинаторици (као генераторне функције) и у обради сигнала.

Примери

Сваки полином се лако може изразити као степени ред код тачке -{c}-, мада му је већина коефицијената једнака нули. На пример, полином f(x)=x2+2x+3 се може записати као степени ред око c=0 облика

f(x)=3+2x+1x2+0x3+0x4+

или око центра c=1 као

f(x)=6+4(x1)+1(x1)2+0(x1)3+0(x1)4+

или око било ког другог центра -{c}-. Степени редови се могу посматрати као полиноми бесконачног реда, мада они нису полиноми.

Формула геометријског реда

11x=n=0xn=1+x+x2+x3+,

која важи за |x|<1, је једна од најважнијих примера степеног реда, као и формула експоненцијалне функције

ex=n=0xnn!=1+x+x22!+x33!+,

и синусна формула

sin(x)=n=0(1)nx2n+1(2n+1)!=xx33!+x55!x77!+,

која важи за свако реално -{x}-. Ови степени редови су такође и примери Тејлорових редова. Међутим, постоје степени редови који нису Тејлорови редови ниједне функције, на пример

n=0n!xn=1+x+2!x2+3!x3+.

Негативни степени нису дозвољени у степеним редовима, на пример 1+x1+x2+ се не сматра степеним редом (мада јесте Лоренов ред). Слично, разломљени степенови, као што је x1/2 нису дозвољени (види Писеов ред). Коефицијенти an не смеју да зависе од x, стога на пример:

sin(x)x+sin(2x)x2+sin(3x)x3+ није степени ред.

Радијус конвергенције

Степени ред сигурно конвергира за неке вредности променљиве -{x}- (барем за -{x}- = -{c}-) а за остале може да дивергира. Увек постоји број -{r}-, 0 ≤ -{r}- ≤ ∞ такав да ред конвергира кад год је |-{x}--{c}-| < -{r}- и дивергира кад год |-{x}--{c}-| > -{r}-. Број r се назива радијус конвергенције (или стпен конвергенције) степеног реда; у општем случају, радијус конвергенције је одређен изразом

r=lim infn|an|1n

или, еквивалентно,

r1=lim supn|an|1n

(види лимес супериор и лимес инфериор). Брз начин да се израчуна је

r1=limn|an+1an|

ако овај лимес постоји.

Ред конвергира апсолутно за -{|x - c| < r}- и униформно на сваком непрекидном подскупу {-{x}- : |-{x}--{c}-| < -{r}-}.

За -{|x - c| = r}-, се не може у општем случају рећи да ли ред конвергира или дивергира. Међутим, Абелова теорема каже да је сума реда непрекидна на -{x}- ако ред конвергира на -{x}-.

Операције са степеним редовима

Сабирање и одузимање

Када се две функције, -{f}- и -{g}- декомпонују у степени ред око истог центра -{c}-, степени ред збира или разлике функција се може наћи сабирањем или одузимањем члан по члан. То јест, ако:

f(x)=n=0an(xc)n
g(x)=n=0bn(xc)n

онда

f(x)±g(x)=n=0(an±bn)(xc)n

Множење и дељење

Уз исте дефиниције као и горе, степени ред производа или количника функција се може добити на следећи начин:

f(x)g(x)=(n=0an(xc)n)(n=0bn(xc)n)
=i=0j=0aibj(xc)i+j
=n=0(i=0naibni)(xc)n.

Низ mn:=i=0naibni је познат као конволуција низова an и bn.

Приметимо, за дељење:

f(x)g(x)=n=0an(xc)nn=0bn(xc)n=n=0dn(xc)n
f(x)=(n=0bn(xc)n)(n=0dn(xc)n)

а затим се користе горњи изрази, упоређујући коефицијенте.

Диференцирање и интеграција

Ако је функција дата као стпеени ред, она је непрекидна где год конвергира, и диференцијабилна је на унутрашњости овог скупа. Може се диференцирати или интегралити врло једноставно, члан по члан:

f(x)=n=1ann(xc)n1
f(x)dx=n=0an(xc)n+1n+1+C

Оба ова реда имају исти радијус конвергенције као и почетни.

Аналитичке функције

Функција -{f}- дефинисана на неком отвореном подскупу -{U}- од -{R}- или -{C}- се назива аналитичком ако је локално задата степеним редом. Ово значи да свако -{a}--{U}- има отворену околину -{V}--{U}-, такву да постоји степени ред са центром -{a}- који конвергира функцији -{f(x)}- за свако -{x}--{V}-.

Сваки степени ред са позитивним радијусом конвергенције је аналитички на унутрашњости своје области конвергенције. Све холоморфне функције су комплексно-аналитичке. Суме и производи аналитичких функција су аналитичке, као и количници, све док именилац није нула.

Формални степени редови

У апстрактној алгебри, покушава се да се извуче суштина степених редова, без ограничавања на поља реалних и комплексних бројева и без потребе да се говори о конвергенцији. Ово доводи до концепта формалног степеног реда. Овај концепт је од великог значаја у комбинаторици.

Степени редови више променљивих

Степени редови више променљивих су дефинисани на следећи начин

f(x1,,xn)=j1,,jn=0aj1,,jnk=1n(xkck)jk,

где је -{j = (j1, ..., jn)}- вектор природних бројева, коефицијенти -{a(j1,...,jn)}- су обично реални или комплексни бројеви, а центар -{c = (c1, ..., cn)}- и аргумент -{x = (x1, ..., xn)}- су обично реални или комплексни вектори. Једноставнија нотација је

f(x)=αnaα(xc)α.

Спољашње везе

Шаблон:Нормативна контрола