Инверзија у односу на круг

Извор: testwiki
Датум измене: 26. септембар 2024. у 21:21; аутор: 212.200.164.110 (разговор) (Основне особине)
(разл) ← Старија измена | Тренутна верзија (разл) | Новија измена → (разл)
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Инверзија у односу на круг представља трансформацију која чува углове и слика уопштени круг у уопштени круг. Под уопштеним кругом подразумевамо круг или праву (круг чији је пречник бесконачан). Многи проблеми у геометрији су упрошћени увођењем појма уопштеног круга. Појам инверзије може бити примењен и на бесконачнодимензионе просторе.

Нека је κ(O,r) произвољан круг равни E2, затим нека је E*2=E2{O} исти тај круг без тачке O. Инверзијом у односу на круг називамо трансформацију


ψκ:E*2E*2


која сваку тачку PE*2 преводи у тачку PE*2 такву да је


OPOP=r2.

Тачка O је центар круга κ, односно средиште инверзије, дуж r је полупречник, а круг κ називамо кругом инверзије ψκ.

Како се тачка P приближава центру круга O, њен инверз у односу на круг, односно тачка P, тежи бесконачности. Слика тачке O није дефинисана, нити се нека тачка слика у тачку O.[1]

Тачке на кружници се сликају у саме себе. Тачке унутар круга сликају се у тачке изван круга, и обрнуто.

Инверзија у односу на круг је бијективна трансформација.


Конструкција лењиром и шестаром

За тачку изван круга

Датотека:Конструкција1.png
Конструкција слике тачке P при инверзији у односу на круг κ1.

Конструкција слике P тачке P при инверзији у односу на круг κ1:

  • Конструсати дуж OP, где је O центар круга κ1.
  • Конструисати круг κ2 над пречником OP.
  • Нека су N и N пресечне тачке кругова κ1 и κ2.
  • Тачка P ће бити пресек дужи OP и NN.

За тачку унутар круга

Датотека:Конструкција2.png
Конструкција слике тачке P при инверзији у односу на круг κ.

Конструкција инверза P тачке P унутар круга инверзије κ:

  • Конструисати праву r која садржи тачке O (центар круга κ) и P.
  • Конструсати нормалу s из тачке P на праву r.
  • Нека је N једна од тачака пресека круга κ и праве s.
  • Конструисати праву t која садржи тачку N и нормална је на праву ON.
  • Тачка P ће бити пресек правих r и t.

Конструкција инверза круга

  • Ако круг не сече круг инверзије κ:
  1. Конструисати праву тако да садржи центре кругова и κ.
  2. Нека су A и B пресечне тачке те праве и круга .
  3. Конструисати тачке A и B, слике тачака A и B при инверзији у односу на круг κ.
  4. Конструисати круг над пречником AB. Тај круг је слика круга при инверзији у односу на круг κ.
  • Ако круг сече круг инверзије κ:
  1. Нека су пресечне тачке кругова и κ тачке N и N.
  2. Конструисати праву тако да садржи центре кругова и κ. Нека је једна од пресечних тачака те праве и круга тачка A.
  3. Конструисати тачку A, слику тачке A при инверзији у односу на круг κ.
  4. Круг , слика круга при инверзији у односу на круг κ, је круг описан око троугла NNA.


Основне особине

  • Инверзија у односу на круг је инволутивна трансформација.[2] Ако је слика тачке P при инверзији у односу на круг κ тачка P, то значи да ће слика тачке P при инверзији у односу на круг κ бити тачка P.
  • Нека тачка X је инваријантна при инверзији ψκ:E*2E*2 ако и само ако Xκ.[2] Дакле, све тачке које припадају кружници κ, ће се сликати у саме себе.
  • При инверзији ψκ:E*2E*2 тачки X која се налази унутар круга κ одговара тачка X која се налази изван круга κ, и обрнуто.[2]
  • Композиција двеју инверзија ψκ1 и ψκ2 које су дефинисане у односу на концентричне кругове κ1(O,r1) и κ2(O,r2) је хомотетија O,r22:r12.[2]
  • Слика круга који садржи тачку O, при инверзији у односу на круг κ, је права l која не садржи O. Права l је паралелна тангенти круга у тачки O.
  • Слика круга који не садржи тачку O је круг који такође не садржи O. Ако круг сече круг κ, тачке пресека ће припадати и кругу (јер су тачке на кружници инваријанте).[3][4]
  • Слика праве l која садржи тачку O је иста та права, без тачке O.
  • Слика праве l која не садржи тачку O је круг који не садржи тачку O.[2]



Остале особине:

Ортогонални кругови при инверзији у односу на круг κ

Два круга су ортогонална ако и само ако су им тангенте у пресечним тачкама ортогоналне.

  • Инверзија у односу на круг κ пресликава неки круг у њега самог ако и само ако се кругови κ и поклапају или су ортогонални.
  • Тачке пресека два круга κ1 и κ2 који су ортогонални на круг κ су међусобно инверзне у односу на круг κ.

Углови при инверзији у односу на круг κ

  • Инверзија у односу на круг не мења углове, али мења оријентацију углова.[5]
  • За неки троугао OAB, где је O центар круга κ и где су тачке A и B слике тачака A и B при инверзији у односу на круг κ важи:

OAB=OBA;OBA=OAB.

  • Угао под којем се секу две линије p и q у пресечној тачки S, једнак је углу под којем се секу слике линија p и q при инверзији у односу на круг κ, линије p и q, у одговарајућој тачки S.[6]

Примена

Било која два круга која се не секу, могу се инверзијом пресликати у концентричне кругове. Инверзно растојање представља природни логаритам односа пречника та два концентрична круга.

Инверзија у тродимензионом простору

Тродимензиона илустрација стереографске пројекције са северног пола на раван испод сфере.

У тродимензионом простору, могуће је уопштити инверзију у односу на круг до инверзије у односу на сферу. Слика тачке P при инверзији у односу на сферу са средиштем у тачки O и пречником R је тачка P таква да: OP×OP=R2.

Тачке P и P су на истој полуправој, са почетком у тачки O. При оваквој инверзији, слика сфере је сфера, осим у случају када сфера коју инвертујемо садржи тачку O. Тада је слика сфере раван.

Даље, свака раван која не садржи тачку O се слика у сферу, док се раван која садржи тачку O слика у исту ту раван, али која не садржи у тачку O.


Стереографска пројекција је посебан подслучај инверзије у односу на сферу која слика сферу на раван.

Литература

  • Д. Лопандић, Геометрија, Завод за уџбенике, Београд, 2011.

Референце

Шаблон:Reflist

Спољашње везе

"Inversion" на сајту MathWorld

Wilson's Inversive Geometry

Симулација инверзије око круга на сајту cut-the-knot.org

Шаблон:Нормативна контрола

  1. Лопандић, Д.(2011), "Геометрија", Београд; pp. 201.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Лопандић, Д.(2011), "Геометрија", Београд; pp. 202.
  3. Kay, David C. (1969), College Geometry, New York: Holt, Rinehart and Winston; pp. 265.
  4. Лопандић, Д.(2011), "Геометрија", Београд; pp. 203.
  5. Kay, David C. (1969), College Geometry, New York: Holt, Rinehart and Winston. стр. 269.
  6. Лопандић, Д.(2011), "Геометрија", Београд; pp. 204.